U organizaciji Zajedničkog veća opština, 16. i 17. maja u Srpskom domu u Vukovaru održan je dvodnevni Sajam izdavaštva Srba u Hrvatskoj. Posle svečanosti otvorenja, upriličen je okrugli sto na kojem se razgovaralo o obavezama i izazovima pisanja na maternjem jeziku. Uz predstavljanje najnovijih izdanja srpskih izdavačkih kuća, organizacija i udruženja, na Sajmu su učestvovali i predstavnici Matice srpske sa izdavaštvom na polju istoriografije i književnosti. U ime organizatora, predsednik Odbora za kulturu ZVO-a Veljko Maksić, naglasio je da je naglasak na srpska izdavačka dostignuća, kao jedan od vidova očuvanja jezika i kulture.

- Naš poseban zadatak je na različite način očuvati srpski jezik, a to nije nimalo jednostavno. To možemo učiniti prvenstveno kroz izdavaštvo i svakodnevnu upotrebu, putem digitalnih medija, obrazovanja i sličnog - rekao je prilikom otvorenja Sajma Maksić.

Cilj Sajma je, objasnio je predsednik Odbora za kulturu, promovisati najznačajnija izdanja te lokalne pisce, čiji dosadašnji rad prevazilazi lokalne okvire. U tom kontekstu, jedno od najznačajnijih izdanja na štandu ZVO-a bilo je treće izdanje Zavičajnog rečnika književnika i pesnika, Đorđa Nešića pod nazivom "Luk i voda". Nešić je bio učesnik okruglog stola, njegov rečnik i druga dela su izloženi, a kao čelna osoba, predstavio je sve najznačajnije u izdavačkom smislu kada je u pitanju rad Kulturno-naučnog centra Milutin Milanković iz Dalja.

- Srpski jezik je danas u velikoj opasnosti od nestanka. Prvenstveno jer nas je sve manje, odnosno sve manji je broj govornika, a zastupljen je uglavnom u školama i medijima i to parcijalno - smatra Nešić istakavši i druge "pretnje". To je, između ostalog, po njegovim rečima, "priliv domicilnog hrvatskog jezika, usvajanje novih termina putem medija kao i brojni anglicizmi, koji iz tehnološke sfere prodiru u svakodnevni govor".

- Veliki deo reči biće sačuvan samo u rečnicima, knjigama i umetničkim delima i polako će iščezavati iz kolokvijalnog i književnog jezika - poručio je Nešić. Čedomir Višnjić, glavni urednik SKD Prosvjeta, koja je na Sajmu izdavaštva takođe predstavila najznačajnija izdanja, osvrnuo se na neophodnost i načine očuvanja maternjeg jezika.

- Odgovor ovisi o tome ko je od nas odakle došao, ne samo teritorijalno, već i u obrazovnom smislu i kulturnom putu, kojem pripada. Živim u Zagrebu, ali sam poreklom s Korduna i govorim jezikom Srba u Hrvatskoj, po definiciji ljudi koji su to nekada davno kompromisno uobličili kao istočnu varijantu ijekavice, a pritom činim razne kompromise - rekao je Višnjić.

Najznačajnija izdanja predstavila je i Matica srpska, kao jedini učesnik koji dolazi van Hrvatske. Generalni sekretar Matice Milan Micić, istaknuti istoričar i književnik, rekao je da Matica deluje na celokupnom srpskom prostoru pa tako i kroz svoje programe u Vukovaru, Belom Manastiru i Osijeku. Naglasio je da je ovo prilika da se sagleda sve što objavljuje srpska zajednica u Hrvatskoj, kako bi Matica imala jasniji uvid u izdavačku delatnost. Osim spomenutih, na štandovima, postavljenim tokom dva dana u prostoru Srpskog doma, izdanja su predstavljali Srpsko narodno veće, Srpski kulturni centar te domaćin - Srpski dom.