Posljednji izbori u Srbiji izazvali su opet prosvjede na beogradskim ulicama, izvođenje žandarmerije, jednostrano prikazivanje situacije od strane medija sa nacionalnom frekvencijom, opozicionim poslanicima nije dozvoljen ulazak u zgradu Narodne skupštine... Opozicioni vođe počeli su štrajk glađu. Marinika Tepić, jedna od nositeljica izborne liste Srbija protiv nasilja, štrajk glađu počela je 18. decembra. Vladajuća Srpska napredna stranka tvrdi da lista Srbija protiv nasilja ne može prihvatiti izborni poraz, proizvodeći nasilje na beogradskim ulicama. O prosvjedima i zahtjevima opozicije razgovarali smo sa Jankom Veselinovićem, jednim od opozicijskih lidera iz Pokreta za preokret koji štrajka glađu peti dan.
Štrajk glađu je ekstremni potez borbe i otpora. Mislite li da će vladajući ispuniti zahtjeve zbog vašeg poteza?
Ne štrajkujemo zbog Aleksandra Vučića. Od njega nikakvu milost ne očekujemo. On je brutalno pokrao izbore. Krao je izbore, kupovao glasove, ucenjivao, dovozio ljude iz drugih zemalja. Ovo je brutalno političko razbojništvo. Naš štrajk građu je usmeren u dva pravca - prvi su građani Srbije, kojima želimo da kažemo da smo spremni da se žrtvujemo za budućnost Srbije, a drugi je međunarodna zajednica koja je do sada blagonaklono gledala na diktatorsku vlast Aleksandra Vučića. Bilo bi nam jako važno za međunarodnu zajednicu, pre svega za Evropsku uniju, da kažu istinu i da se u skladu sa tom istinom, koju mi odavno znamo, ponašaju.
Koji su vam dokazi da je izborna volja građana pokradena?
Dokazi su brojni. Od upisa fantomskih birača u biračke spiskove, koje je započeto još pre izbora 2020. godine. Ono je sada doseglo takve razmere da je izmenjena struktura glasačkog tela. To je kao da Bečlije odlaze da glasaju u Berlin da bi im izabrali gradonačelnika. Zatim kupovina glasova, to više nije ni tajna. Novac se isplaćuje bukvalno ispred biračkih mesta, a imamo slučajeve da birači od članova biračkog odbora SNS-a već na biračkom mestu traže novac. Većina kategorija stanovništva dobila je obećanje pred izbora da će dobiti novac nakon izbora, ako SNS pobedi. A avans su dobili pred izbore. Kroz ad hoc dodatke na penzije, socijalna davanja ili studentima gratis studentska kartica, uz uplatu na nju 1.000 dinara, oko 8 evra. U Beogradu su postojala tri sabirna centra, od kojih je Arena najveći, u koje su dovozili ljude van Srbije da glasaju za gradonačelnika, odnosno Skupštinu grada, jer se gradonačelnik bira indirektno, iako mnogi od tih ljudi nikada nisu bili u Beogradu. Sve to smo kao dokaze predali gradskim, pokrajinskoj i državnoj izbornoj komisiji i tužilaštvu. Ali oni te zahteve po nalogu režima odbijaju. Da ne govorimo da je Vučić na televizijama sa nacionalnom frekvencijom u 45 dana kampanje bio samo u jednom danu više nego mi u svih 45 dana. Bukvalno se selio iz studija u studio. Sve su to potvrdili međunarodni posmatrači. Direktno i bez uvijanja, ovoga puta.
Znači, nije kao što vladajući SNS tumači da ne želite prihvatiti poraz?
Drugi put za redom Vučić gubi Beograd. Od 110 mandata režimske stranke, pored silne krađe, dobile su 54, a opozicija 56 mandata. Na prethodnim izborima opozicija je dobila 70.000 glasova više. Izbornim inženjeringom nakon izbora režim je prošli put obezbedio većinu. Ne sumnjam da bi to pokušao i sada. Ali nećemo mu to dozvoliti. Aleksandra Šapića i Aleksandra Vučića Beograđani neće. Zato tražimo poništavanje izbora na svim nivoima i realizaciju izbora po zakonu. A ne na bazi kupovine glasova. Mi iz Pokreta za preokret to potvrđujemo jer smo od prvog dana opozicija režimu čiju okosnicu čine Šešelj, Vučić i Miloševićev naslednik Ivica Dačić.
Izbori u Srbiji za vrijeme Vučića održavaju se svake druge godine, a u posljednjem razdoblju i svake godine. Pokušavali ste i bojkotirati izbore, pa potom izlaziti na njih, znajući da će biti nepošteni, prosvjedovati... Sve ste pokušali.
Tačno tako. Sve smo pokušali. I uvek na miran način. Na našim skupovima bukvalno ni cvet ni travka nisu zgaženi. Dakle, sve smo baš pokušali. Ali sada pokušavamo da ne odustanemo. Ne samo što pokušavamo, jer nam nikada nije bio plan da odustanemo, već sada nemamo kud. Priterani smo uza zid i moramo se braniti svim sredstvima. Pa i štrajkom glađu. Napominjem da pijemo samo vodu i da štrajkujemo glađu zapravo, a ne kako je svojevremeno štrajkovao njihov lider Tomislav Nikolić, u privatnoj klinici. I to nešto više od jednog ili dva dana. Ne sećam se tačno. I tada ga je posetio predsednik Srbije Boris Tadić, a dao je izjavu i za Radioteleviziju Srbije. Nas niko nije posetio, naravno predstavnike režima ne bismo ni primili, ali nisu ni pokušali. A RTS o tome ćuti.
Vladajući kažu da ste za prosvjede dobili podršku i upute od međunarodne zajednice za rušenje legitimno izabranog režima na demokratskim izborima.
Za nas znam da nismo. A za njih znamo da jesu. To su javno i rekli – da postupaju po informacijama ruske službe državne bezbednosti. Dakle, Rusija je direktno upletena u pokušaj da se prekroji izborna volja u Srbiji. Da ne govorim o rukovodstvu Republike Srpske i nekih ministara na državnom nivou BiH.
Prosvjed u nedjelju je predstavljen i u dijelu javnosti u Srbiji doživljen kao ekstremno nasilje opozicije, koju optužuju za rušenje i kamenovanje Narodne skupštine. Rijetko gdje se moglo čuti da se kandidatu za gradonačelnika Beograda Vladimiru Obradoviću onemogućilo pravo koje je imao Aleksandar Šapić, pa čak ulaska u zgradu. Je li bilo nasilja od strane opozicije?
Nikakvog nasilja nije bilo. Niko od strane opozicije nije bacio ni jedan kamen, predmet. To su radili ubačeni elementi, koje je poslao Aleksandar Vučić. Ali uradili su to trapavo pa je policajac prebio jednog drugog policajca, koji se prerušio u huligana. Čak ga je i ministar policije, tog „huligana“ policajca, posetio u bolnici, tobož kao žrtvu. Drugi „huligan“ je razbijao prozore na Skupštini, a kada je izašla neviđena količina policajaca da tuče mirne demonstrante taj huligan se pridružio žandarima i policiji i učestvovao u hapšenju demonstranata. Nasilje nad građanima, nad nacionalnim rudnim bogatstvima, kulturnom zaostavštinom, sprovodi SNS i to godinama. Prodaju strancima najplodnije poljoprivredno zemljište, uništavaju reke, truju vazduh i iz Kine proteranom tehnologijom....
Žandarmerija sa ratnom opremom na pustim ulicama ružna je slika Beograda i miriši na vrijeme pada Miloševićevog režima. Mnogi opravdavaju silu policije, dio javnosti smatra da opozicija nije smjela sebi dozvoliti, kako kažu, nasilje pred Skupštinom. Ponavlja li se istorija? Može li Srbija promijeniti velikog lidera na demokratskim izborima, bez ulice?
Ponavljam, nasilje pred Skupštinom nije izazvala opozicija, već huligansko-policijski bataljon koji je prvo razbijao, pa posle hapsio mirne demonstrante. Svako ko je bio na tom protestu to je mogao da vidi. Mirni protestanti su se udaljili od tih huligana kada su počeli da bacaju kamenice. Drugo, da bi neko bio lider mora da ispuni određene kriterijume. Makar da poštuje Ustav. On nije lider već diktator. Jedan od poslednjih na evropskom kontinentu. Mogao bi biti smenjen na demokratskim izborima, ali on demokratske izbore ne dozvoljava. Da imamo takve izbore i slobodne medije, on ne bi bio predsednik Srbije. Ali on je uništio sve institucije: Narodnu skupštinu, Vladu Srbije, pravosuđe, tužilaštvo... Odlučuje o svemu, preko 99 posto njegovih odluka je neustavno jer je predsednička funkcija kod nas protokolarna. Došlo je do poslednje faze, kada mu nije dovoljno da kupuje glasove u Srbiji, već ih uvozi iz inostranstva, ali ono što je pogubno po društvo je činjenica da je mafija preuzela državu i da svaka demokratska promena na suprotnoj strani ima naoružani aparat koji je režim spreman da upotrebi protiv naroda.
