Kako ocenjujete predizborni proces, kao i rezultate izbora?
Ne možemo biti zadovoljni. Mnoge opozicione opcije su pogrešno nastupale. Prvo sa spajanjem svih, pa razdvajanjem, pa bojkot, nebojkot, sve je to zbunilo ljude. Kad smo na terenu, tokom predizborne kampanje, pričali sa ljudima, videli smo da ljudi opšte nisu upućeni. S razlogom je tako jer nisu oni krivi što nisu upućeni. Treba imati kapaciteta da ispratiš šta se sve tu dešava. Ako ne posvetiš dnevno bar dva sata tome, da ispratiš celu opoziciju da znaš šta se dešava, gde se bojkotuje, gdje se ne bojkotuje... Prosečan čovek nema vremena za to. Nema šanse da sve to isprati. I u startu, kad smo videli koliko su ljudi podeljeni, mogli smo da uvidimo da će doći do neke vrste debakla.
Možemo li kroz to gledati ubedljivu pobedu SNS-a, ali i dobre rezultate Save Manojlovića u Beogradu ili liste doktora Dragana Milića u Nišu koji do ovih izbora nisu imali tu vrstu političkog istupa? Manojlović i Milić su uz koaliciju "Biramo Niš", čiji je nosilac Zeleno-levi front, na ivici preuzimanja vlasti u Nišu.
Mislim da je vladajuća koalicija primetila zbunjenost opozicionih birača pa igrala na tu kartu dodatno, ali nisu računali na uspeh lokalnih pokreta, poput onog doktora Milića. On je poznat lik, već neko vreme vodi neku vrstu borbe. On je sa kolegama sa Klinike za kardiohirurgiju samoinicijativno odlučio da radi i vikendom, bez nadoknade, kako bi se smanjile liste čekanja pacijenata za operacije. I tu se videlo da ljudi imaju poverenja u grassroots pokrete koji su lokalni, da će pre njima da daju poverenja nego onima koji ih zbunjuju.
Deo opozicije okupljene oko Dragana Đilasa predvodio je ideju bojkota izbora. Rezultat u Beogradu jeste slabiji u odnosu na izbore koje su održani krajem prošle godine, ali moguće i manje kompromitovan. Da li je to zdravija situacija za opoziciju?
Iskreno se nadam da će posle ovoga Dragan Đilas i Stranka slobode i pravde da se povuku i da se isključe iz javnosti jer mislim da su pokazali da oni nisu neka relevantna politička moć. Nadam se da ljudi to vide, pogotovo što su kampanju bojkota vodili prljavo. Ne znam koliko je to ispraćeno u javnosti, pogotovo što su i neki opozicioni mediji takođe bliski s njima, pa su i sami na neki način promovisali bojkot. Svakako je rezultat čistiji, a i sama kampanja je zbog toga bila lakša. Ranije su ljudi reagovali na ulici da smo mi Đilasovi, da neće Đilasa, da mrze Đilasa... Sad toga nije bilo. Ljudi su bili prijateljskije nastrojeni prema nama.
Kako ste vi, kao neko ko je iz Niša a živi u Beogradu, videli kampanju iz ugla Beograda usmerenu ka Nišu i drugim sredinama? Kao da je sve u Beogradu iznenadio rezultat u Nišu pa se sad za njega hvataju kao za slamku spasa?
To je tačno, ja bih isto rekla da se Beograd sad hvata za Niš kao za slamku spasa. Lokalne kampanje u Nišu i drugim gradovima nisu bile vidljivije van tih gradova. Tokom kampanje režimski, ali i nerežimski mediji uglavnom su pratili šta se dešava u Beogradu. Samo o tome smo imali prilike da čitamo, čak i ako ste iz Niša. Ako niste na ulici, nemate mogućnosti da čitate o lokalnoj kampanji za Niš. Ovi dobri rezultati su postignuti zahvaljujući kampanji niških opozicionih pokreta i stranaka koje su bile na ulici, na štandovima i koje su vodile kampanju od vrata do vrata. Kad god se lokalni izbori dešavaju isto kad i u Beogradu, nemate gde da se obaveštavate o tome šta se dešava. Morate da pratite malobrojne niške medije koji nisu režimski. Niko ne dolazi u Niš.
Osim Aleksandra Vučića?
Da, Aleksandar Vučić i SNS imali su završnu konvenciju u Nišu. I on primećuje da su ljudi besni zbog toga što se sve svodi na Beograd. Ljudi su besni zbog centralizacije svega, a posebno su besni opozicioni birači. Ako ste protiv vlasti, nervira vas opozicija jer niko od njih ne dolazi, nego dođe Vučić. Bes izaziva to što vidite da ovaj to prepoznaje na neki način, i on dođe u Niš i pravi kampanju koju završava u Nišu. A ostali – niko, ništa. Tako da su kampanju izvukli lokalni ljudi uz pomoć štapa i kanapa, bez podrške medija.
Verujete li da su izbori u Nišu pokradeni?
Jesu. Nakon što su prebrojani svi rezultati opozicija je imala većinu za jedan mandat. Kad je u pet ujutru završeno brojanje svih glasova, bilo je 29 mandata za SNS i jedan za Rusku stranku koja zajedno sa SNS-om čini 30 mandata, dok je na strani opozicije bio 31 mandat. Nakon što su svi koji su iz opozicije bili predsjednici biračkih odbora i biračkih mesta otišli u pet ujutro kući, liste su prepravljene. Odjednom su, kao, pronašli nešto, dodatno prebrojali rezultate sa devet biračkih mesta. Pronašlo se nekako dovoljno glasova da jedan mandat s liste "Biramo Niš" pređe na stranu SNS-a. Zasad ne znamo kakav će biti dalji razvoj situacije, osim što se na nekim mestima ponavljaju izbori, ali to neće biti dovoljno.
Može li ponavljanje izbora na svih tih devet spornih mesta primiriti situaciju? Kako vidite najave pojedinih opozicionih predstavnika iz Beograda da se ide u Niš kako bi se izborili za pobedu?
Nadam da će ljudi sa lokala uspeti da se izbore za to da se na svih devet spornih mesta ponove izbori. Iskreno mislim da bi bila velika greška kad bi ljudi iz Beograda sad krenuli za Niš i krenuli da lobiraju za ponavljanje izbora, pa onda sebe isture u prvi plan, a ni ne znaju gde su ta biračka mesta. Ne verujem da ljudi i znaju gde su opštine Palilula i Medijana, kao ni šta one predstavljaju.
Opština Medijana važi za drugu najmnogoljudniju opštinu u Srbiji, posle Novog Beograda. Tu je rezultat opozicije bio još bolji.
Da, a obe opštine imaju i sličnu istoriju. Medijana je opština koja nije bila centralna opština Niša pre Jugoslavije. Onda je krenula izgradnja, sa sličnom arhitekturom kao na Novom Beogradu. I tu je opozicija pobedila. Medijana je pala.
Zaključak bi mogao biti onda da se pusti Nišlijama i Nišlijkama da se sami izbore za Niš i rezultate?
Da, moramo Niš pustiti Nišlijama i Nišlijkama jer smo se sami izborili i za rezultat. Trebamo ostati dosledni i mislim da će se izboriti i za priznanje rezultata. Beograd neka brine o Beogradu.
