Prema jednoj studiji EU-a, godišnje se oko 550.000 pasa ilegalno preveze preko granice, a to su samo oni koji su uhvaćeni. Uz Bugarsku i Rumunjsku, Srbija se najčešće spominje kao centar ilegalnog uzgoja za zemlje zapadne Europe. Koliko takvi psi u prosjeku koštaju?
Ne mogu da kažem pouzdano, ali se po raznim grupama i forumima tvrdi da su cene od 400 evra naviše. Verujem da u tome ima istine jer su sve češći presretnuti transporti, kao i brojne objave o srećnom udomljenju negde preko, a upitan je način na koji su psi tamo stigli.
Kako se psi prevoze preko granice i kako je moguće da ih carinici ne otkriju?
Iz razgovora sa brojnim vlasnicima pasa koji su putovali u ili prolazili kroz navedene zemlje utvrđeno je da carinici ne prave problem kada su jedan do dva psa u pitanju, kao i da je primetno nepoznavanje propisa u vezi transporta pasa te poznatog ili nepoznatog zdravstvenog stanja. Ostaje da nagađamo da li i u slučaju daleko većeg broja pasa carinici na isti način postupaju ili se radi o potencijalnim poznanstvima sa vozačima ili možda dobijaju neku naknadu da zažmure. Psi u Srbiji sve se češće čipuju rumunskim ili bugarskim čipovima, pa je moguće da su carinici dovedeni u zabludu da je sve u skladu sa zakonom.
U kakvim uvjetima u Srbiji žive psi koje ilegalni uzgajivači drže samo zbog razmnožavanja?
Na Fejsbuku je dosta objava na kojima se vide uslovi koji podsećaju na scene iz horor filmova, sa životinjama koje su ekstremno zanemarene. Pojedinci bukvalno iskorišćavaju jadne životinje dokle god mogu da rađaju štence. Sami štenci često obolevaju jer je nelegalnim odgajivačima bitan samo profit, te se uparuju bliski srodnici. Nedavno je neko izbacio pet-šest malinoa, što je izazvalo pometnju među stanovništvom, pričalo se o angažovanju lovaca, pretilo trovanjem...
Koliko su ilegalni uzgajivači odgovorni za problem napuštenih pasa?
U Srbiji je jako izražen problem napuštenih pasa, ali za to su pre svega odgovorne lokalne samouprave koje ne pokazuju ni najmanje naznake da ga žele da reše, a poseban problem predstavlja radnja za čišćenje objekata Avenija MB, koja nezakonito hvata pse u dve trećine Srbije. Svakako, znatnu ulogu u tome imaju i nelegalne odgajivačnice, koje jedan deo pasa koji ne zadovoljava njihove kriterijume, bolesne ili one koje ne mogu da prodaju, napuštaju, a oni dalje na ulici učestvuju u stvaranju novih generacija uličnih pasa.
Kako bi vlasti trebale pristupiti rješavanju ovih problema?
Rešenje je jako jednostavno. Postojeći zakoni, kao i predviđene sankcije za njihovo nepoštovanje i kršenje su savršeni. Poštovanje i sprovođenje zakona, uz saradnju sa udruženjima i ostalim ljubiteljima životinja, dalo bi rezultate kroz svega dve do tri godine.
