Uspavljivala sam se uz utakmice Lige šampiona i od malena sam imala tu strast prema fudbalu. U tom periodu sam kreirala san koji i dan danas živim, govori 26-godišnjakinja Dejana Stefanović, srpska reprezentativka i evropska fudbalerka.
Dejana kaže da je sve je počelo u njenom rodnom gradu Kragujevcu, tačnije u školi “Dragiša Luković Španac”. Tamo je pohađala treninge fudbala sa dečacima te se takmičila u Ligi budućih šampiona. Sve do 14 godine, kada se pridružila prvom ženskom timu Trijumf. Najdraža joj je uspomena kada je sa reprezentacijom Srbije pobedila Nemačku rezultatom 3:2, kao vice šampiona sveta.
- Sa 17 godina sam potpisala za Crvenu zvezdu, dobila prvi poziv od reprezentacije Srbije, na što sam definitivno najponosnija. Posle tog predivnog perioda dobila sam priliku da se pokažem na internacionalnom nivou i potpišem svoj prvi profesionalni ugovor sa ATTP Albi iz Francuske. Tamo sam provela godinu dana, gde sam stekla iskustvo, naučila francuski jezik i uživala u divnom Albiju. Takođe sam dobila prvi poziv za seniorsku reprezentaciju Srbije sa 19 godina. Potom je ubrzo stigao poziv iz Norveške i kluba Avaldsnes gde sam prvi put zaigrala u Ligi šampiona te ubrzo postala kapiten ekipe – priseća se Dejana te dodaje da je tamo imala sjajnu sezonu sa njima jer su joj svi oni, solidarno, pomagali da stigne do najbolje ekipe u Norveškoj, kluba Valerenga.
Ostvarivši najveći uspeh u karijeri do sada, osvojivši duplu krunu, pa onda i kup naredne sezone, privukla je pažnju i Velike Britanije. Tačnije, velikog Brajtona, čije boje na poziciji defanzivke naša sugovornica trenutno uspešno brani.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2013. godine proglasila je 6. april kao Međunarodni dan sporta za razvoj i mir – oba pola. Iako je ženski fudbal kroz istoriju etiketiran sprdnjom, neravnopravnim položajem, neretkim zabranama i vređanjima, prisvojen kao „muška stvar“, u ženskim krugovima probija se u 19. veku. Stereotipi, društvene i socijalne prepreke obavijene u predrasude društva nisu sprečile hrabre igračice da pokažu talente na terenima. Međutim, ženski sportovi, pa tako i fudbal, do danas manje su plaćeni i vrednovani.
- Smatram da su devojke posvećene i daju sebe sportu isto onoliko koliko i muškarci, ali ipak sve ostalo je drugačije. Ako napravimo poređenje kakva su ulaganja, uslovi i medijska pažnja, mislim da je razlika itekako velika. Svakako se nadam da ćemo se u nerednih nekoliko godina približiti muškarcima i dobiti ono što zaslužujemo. U Velikoj Britaniji, gde trenutno i igram, sve što sam navela je na viskom nivou, ali se svakako nadam da će bolji uslovi biti za devojke iz Reprezentacije i naše Srpske lige, jer one to i zaslužuju. O manje razvijenim zemljama i klubovima da ne pričam – govori Dejana.
Dejana Stefanović (Privatna arhiva)
Već spomenuta razlika u medijskoj zastupljenosti nije očita samo kroz nedostatak vidljivosti utakmica i ženskog sporta, nego i nedostatak novinarki u sportskim redakcijama. Prisetimo se Olimpijskih igra u Londonu 2012. godine, gde je tokom čitavog takmičenja učestvovalo samo 15 posto novinarki i fotoreporterki.
- Društvene mreže su svima pristupačne i trenutno najbolja, ali i najlakša platforma da se promoviše ženski fudbal. Pokušavam da svakom svojom objavom pokažem mlađim igračicama da je moguće dostići sve što požele – uprkos medijskom i društvenom pritisku. Vodim računa da ne promovišem ništa sto je izvan sportskog i zdravog ponašanja. U svakoj svojoj izjavi trudim se da podelim neki ohrabrujući savet ili neko svoje iskustvo iz karijere. Baš zato što nemamo uvek priliku da budemo podržane. I tu ne mislim samo na društvene mreže, nego i na predstavnike vlasti, publiku na internetu, ali i muškarce koji na profesionalni ženski sport gledaju kao „uzimanje medijskog prostora na TV ekranu“ – kaže Dejana Stefanović.
Kroz istoriju ženskog sporta možemo da se prisetimo vrhunskih sportiskinja, koje nisu bile samo igračice, nego simboli i odlike snage jedne žene. Abi Vambah, Mia Ham, Marta Vieira da Silva ili Dejana Stefanović – pored vrhunskih uspeha u ženskim fudbalskim karijerama, jednako kao i svaka ostala žena imaju prepreke u obavljanju fizičkih aktivnosti tokom menstrualnog ciklusa. Koliko god negativno utiče na promene raspoloženja, variranje telesne težine, hormone i uopšteno na nelagodu, treniranje tokom menstruacije je poželjna stvar. Iako, u trenucima intezivnog treninga ne sme da izostane podrška.
- Svesne smo toga koliko promena raspoloženja i koliko puta se naše telo menja u toku meseca, za neke žene to zaista može biti veoma stresno. Biti fizički aktivna i voditi računa o zdravoj ishrani može nam pomoći da sebi olakšamo, ali i da se mentalno osećamo bolje i stabilnije. Nutricionista u klubu nam pruža veliku pomoć. Trenutno imamo i plan ishrane koji prati četiri faze menstrualnog ciklusa. Doktorski tim u klubu ima razumevanje ako nas problemi sa ciklusom sprečavaju da tog dana odradimo trening. Poruka koju bih svakako htela da pošaljem svim devojčicama u tom periodu: verujte u sebe, biće još mnogo stigmi koje će vas pratiti tokom odrastanja i treniranja. Budite spremne jedna drugoj dati vetar u leđa – dodaje Dejana.
Profesionalni ženski fudbal uključuje pojačani takmičarski duh, tehničke veštine, ali i taktičke sofisticiranosti od malena. Povećanje medijske pažnje i ulaganja doprinosi većoj vidljivosti i atraktivnosti ženskog sporta, sa akcentom na nove generacije igračica. U svakom navedenom segmentu, potrebno je još mnogo društvenog rada. Osam od deset građanki Europe, naime, smatra da bi veća pažnja žena u javnom prostoru nadahnula mnoge devojčice i žene da slede primere njihovih uzora.
- Upoznala sam mnogo igračica tokom svoje karijere i ne mogu da izdvojim ni jednu od njih jer sam uvek pokušavala da naučim nešto od svake. Verujem da svako ima nešto posebno u sebi što može da te insipiriše, vrati na put i nauči. Tokom karijere sam više imala muških trenera i uvek sam dobro sarađivala sa njima. Mada, kada bolje porazmislim i nisam imala mnogo prilika u profesionalnom sportu da mi žene budu trenerice. Volela bih da se pruži više pažnje i ulaganja u ženski sport. Definitivno je potrebno više sponzora i različitih svetskih brendova koji mogu da privuku fanove i automatski poboljšaju rast svakog ženskog kluba – zaključuje Dejana Stefanović.
Tekst je izvorno objavljen u prilogu Novosti Nada - društvenom magazinu Srpskog demokratskog foruma
