U štrajk su prvo krenuli radnici Pošte Srbije, a njihov protest nakon mesec dana nije završen, iako se deo radnika vratio na posao. Zahtevi su se odnosili na zapošljavanje većeg broja radnika, povećanje plate od minimum 30 odsto, isplata zarade iz dobiti za pretprošlu godinu do kraja oktobra, prekid "tihe" diskriminacije i favorizovanje pojedinaca (izaslanja kao vid zastrašivanja, stimulacije kao vid nagrađivanja poslušnika) i zvanične garancije od Vlade Srbije da će zahtevi biti ispunjeni.
U međuvremenu su, doduše ne u štrajk, nego u ponovnu blokadu puteva ušli poljoprivrednici, i to drugi put ove godine jer kažu da ono što je s Vladom potpisano u maju nije ispoštovano, pa su opet zatražili subvencije od 300 evra po hektaru, "plavi dizel" bez akcize (trošarine) za 100 litara po hektaru, odnosno da dizel na svim pumpama bude bez akcize plus PDV od 1. januara. Traže i uređenje tržišta prometa i robne berze što su, kako su istakli, dogovorili još u maju.
Veći deo sindikata koji okupljaju zaposlene u Pošti prihvatio je ponudu Vlade Srbije, koja je ponudila povećanje od 21 odsto i jednokratnu pomoć od 20 hiljada dinara, pa su prekinuli štrajk. Ali oni koji stoje ispred sindikata "Sloga" i dalje su u štrajku jer traže da se ispuni zahtev povećanja od minimum 30 odsto. Dok traju razgovori u Vladi, poljoprivrednici su uklonili svoje mašine, ali samo pored puteva koje su blokirali. Štrajk najavljuju i zdravstveni radnici, kao i advokati.
A izbori slede. Melanija Lojpur članica je političke platforme Solidarnost, leve organizacije koja zastupa socijalnu pravdu i dio je velikog opozicionog saveza Srbija protiv nasilja. Ona ističe da se ne seća kad je pred izbore bilo toliko nezadovoljstva i najavljenih štrajkova.
- Mislim da smo svi umorni od opšteg nasilja i bahatosti koje se iskazuje nad svima koji misle svojoj glavom i koji pokazuju određeni oblik nezadovoljstva. Ono što smo videli kod poštara jeste zastrašujuće nezadovoljstvo koje postoji kod njih, ne samo ovih mesec dana koliko traje obustava rada, nego već deceniju koliko traje urušavanje materijalnog i socijalnog položaja ovih ljudi - objašnjava ona.
Dodaje da je i zastrašujuće da ljudi nemaju dostojanstvene zarade, dok drugi dobijaju ogromne količine novca za posao koji rade. Napominje da radnicima koji ne žele da prihvate ponudu vlade preti i da se udaljavaju sa radnog mesta.
- I to je način na koji se tretiraju drugi koji ne žele da sprovode partijske direktive na radnom mestu, već samo žele pošteno i normalno da rade posao i da od svog posla žive - kaže naša sagovornica.
Poljoprivrednici su proces pregovora u Vladi već prošli u maju. Tvrde da Vlada nije ispoštovala potpisano pa su opet izašli sa svojom mehanizacijom na ulice, uglavnom vojvođanskih gradova i magistralnih puteva. Put od Bavaništa ka Kovinu i Smederevu jedan je od njih. U danu kad su ponovo izašli na puteve u Bavaništu, jednom od poljoprivrednika, Jovanu Jovanovu, automobilima je blokiran izlaz iz kuće. Među onima koji su izlaz blokirali prepoznao je lokalne funkcionere SNS-a. Kako nisu poslušali molbu da barem odblokiraju izlaz za automobil, lokalni poljoprivrednici su traktorima blokirali njih.
- Mnogo mi je značio taj čin solidarnosti. Ja sam meštanin tog sela. Dali su mi snagu da nastavim dalje da se borim samo za poljoprivredu. Ovo je van politike, mi smo obični seljaci, poljoprivrednici - rekao nam je kratko Jovanov ujedno odgovorivši i na prozivke da iza blokada stoji politička odluka.
Primer Bavaništa postao je za opoziciju, ali i brojne protivnike režima Aleksandra Vučića jedan od najsvetlijih primera borbe i solidarnosti.
- Ja se nadam da je ovo pokazna vežba građana koji zaista žele da se nešto pomeri sa mrtve tačke. Svima nam je dosta obećanja koja nisu bila ispunjena, razočarenja proteklih dvadesetak godina, štapova i šargarepe koji su se nudili iz Evropske unije. Znamo da je ova vlast još uvek na vlasti i zato što su u dobrim odnosima sa nekim zemljama u EU-u i što se podređuju sa određenim politikama koje dolaze iz EU-a - ističe Lojpur koja se nada da su aktuelni i najavljeni štrajkovi početak " promene koja nam je trebala svih ovih godina".
Slučaj u Bavaništu ujedno je i najbolji prikaz odgovora ako vlast bude spremna da nasiljem brani svoju poziciju, smatra naša sagovornica. Naime, nisu u pitanju organizovane reakcije, to su spontane reakcije ljudi kojima je dozlogrdilo i više ne žele da se povlače.
- Ako neko bude pokušao nasilno da sprovodi politiku, zasigurno mogu očekivati od ljudi koji su priterani uza zid da kažu "dosta je, ovo je crvena linija, mi smo spremni da branimo svoj dignitet jer to je ono što nam je ugroženo – naše dostojanstvo" - zaključuje Lojpur.