Odmah nakon potpisivanja četiri sporazuma u Briselu, kada je zvanični Beograd proglasio pobedu od 5:0, direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, krenuo je u kampanju za formiranje Asocijacije/Zajednice srpskih opština (ZSO), kao posebnog entiteta kojim se potvrđuje Ustav Republike Srbije. Međutim, način na koji je srbijanska strana protumačila sporazum o formiranju ZSO-a na Kosovu uticao je na pojačanje turbulencija među albanskim partijama, koje su ovaj čin videle upravo onako kako ga je premijer Aleksandar Vučić predočio svom biračkom telu. Kao stvaranje novog satelita Srbije koji će trajno destabilizovati politički i pravni sistem Kosova. Pored demonstracija u organizaciji kosovskog Samoopredeljenja, ovaj događaj je dobio i mnoge druge reflekse u političkom životu Kosova i juga Srbije. Naime, uoči vanrednih lokalnih izbora u južnoj srbijanskog opštini Medveđa, predstavnici pet političkih stranaka Albanaca, koji deluju na području Preševa, Bujanovca i Medveđe, na zajedničkoj sednici su formirali Zajednicu albanskih opština (ZAO), pozivajući se na briselski model ZSO-a, na osnovu čega su zahtevali ista prava i status koji su garantovani srpskoj manjini na Kosovu.
Visoki zvaničnik Srbije i predsednik Koordinacionog tela za ove tri opštine na jugu, Zoran Stanković, patolog i bivši lekar generala Ratka Mladića, prokomentarisao je da ova odluka o formiranju ZAO-a ne znači ništa i da Albanci u toj regiji ‘mogu da računaju na sva prava zagarantovana Ustavom i zakonima Republike Srbije’. On je tom prilikom najavio da će država u skorijoj budućnosti adekvatno odgovoriti, ali da to neće biti ‘upotrebom sile’. S druge strane, šef opozicione proruske Srpske narodne partije, Nenad Popović, pozvao je premijera da hitno održi sednicu Vlade u Preševu, kako bi se ‘otuda poslala poruka i Srbima i Albancima da je prioritet države očuvanje integriteta’. Takođe, uzrujani Popović je ovom prilikom naglasio da bi se takav ‘separatizam morao saseći u korenu’. Ipak, apsolutna pobeda Vučićeve Srpske napredne stranke na lokalnim izborima u Medveđi (osvojeno preko 60 odsto glasova) potisnula je u drugi plan akciju formiranja ZAO-a. Javnost je preplavila SNS euforija, koju je najbolje artikulisao potpredsednik te stranke i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ističući kako se radi o ‘velikoj pobedi i potvrdi realnosti da Medveđa ostaje srpska opština’. Sličnog je mišljenja i njegov partijski kolega Milovan Drecun, koji je objasnio javnosti da su Albanci manipulisali brojem birača i da je tog dana bilo masovnog prelaza građana sa Kosova kako bi pokušali da glasaju u opštini u kojoj su živeli pre 1999. godine.
Predsednik Opštine Štrpce Bratislav Nikolić preduzeo je korake za kolektivno učlanjenje stanovnika Štrpca u SNS. Da stvar bude zanimljivija, ovo ‘masovno pokrštavanje’ je izvedeno bez znanja i učešća već postojećeg Odbora SNS-a za Štrpce
Čvrsta prosrpska politika SNS-a, kao i nedavni zvezdani trenuci u Briselu, kandidovali su stranku premijera Vučića kod kosovskih Srba za legitimnu naslednicu Miloševićevog SPS-a, kao i DSS-a Vojislava Koštunice. Da je to tako pokazao je i slučaj nezapamćenog omasovljenja članstva SNS-a u kosovskoj opštini Štrpce, što je ‘Politika’ prenela na naslovnoj strani. Naime, Bratislav Nikolić, predsednik pomenute opštine, ponesen propagandom direktora Marka Đurića, preduzeo je korake za kolektivno učlanjenje stanovnika Štrpca u Vučićev SNS. Da stvar bude zanimljivija, ovo masovno pokrštavanje je izvedeno bez znanja i učešća već postojećeg Odbora SNS-a za Štrpce na čijem čelu je bio Ivan Redžić, koji je celu ovu akciju nazvao kolektivnim ludilom. Od 6900 građana, koliko broji ova opština, njih 3000 je ‘odlučilo’ da otkaže poverenje Samostalnoj liberalnoj stranci koju vodi Slobodan Petrović, inače aktuelni zamenik premijera Kosova. Tako su tzv. Tačijevi Srbi, kako su predstavnici vlasti u Beogradu donedavno zvali članove građanske partije Slobodana Petrovića, preko noći shvatili da je mnogo bolje da postanu ‘Vučićevi Srbi’.
Svečano učlanjenje se odvijalo u Domu kulture ‘Sveti Sava’ u Štrpcu, gde je prisustvovao i Marko Đurić, koji je novoprimljene članove pozdravio u ime premijera, održavši prigodnu kosovsku besedu. ‘Tri hiljade snažnih, sposobnih, hrabrih, odlučnih, borbenih, pravih ljudi pristupa našoj porodici’, rekao je patetični Đurić kao da se obraća pastvi, dodajući kako je ‘kucnuo čas da se na KiM sve što srpski diše i govori stavi pod jedan barjak, a to je politički barjak SNS-a’. Bio je ovo najdirljiviji trenutak u karijeri ovog mladog političara, koji se neretko hvali svojim pretkom Nikolom Pašićem. Potom je Đurić svoju besedu preveo prisutnima na novovučićevski jezik, objasnivši da je predsednik SNS-a ‘jasno definisao prioritete politike – reforma zemlje, osnaživanje njenih institucija, ozdravljenje ekonomije i rad kao najjače oružje’. Međutim, pošto ništa od svih ovih pobrojanih tačaka iz Vučićevog programa nije ostvareno ni na jednom polju, ostala je disciplina u kojoj se i Đurić istakao, a to je nacionalistička propaganda i omasovljenje stranke, kao krovne institucije za distribuiranje budžeta. O tome govori i predsednik Opštine Štrpci, navodeći kako veruje da će ‘mnogo lakše realizovati svoje ekonomske projekte uz pomoć države Srbije’. Ipak, na pitanje novinara šta je uradio do sada, dok je bio u Tačijevom ozračju, Nikolić je pobrojao čitav niz realizovanih projekata, izgrađenih stambenih zgrada, završenih bolnica i sportskih terena, te urađenog asfalta, vodovoda, kanalizacije i osvetljenja u svakom selu.
Zaista, zapitao bi se neko, šta Nikolić planira da gradi u budućnosti, kada mu kosovsko Ministarstvo za lokalnu samoupravu, na čijem je čelu inače Slobodan Petrović, nije pružalo dovoljnu logistiku. Možda se odgovor nalazi u velikim graditeljskim projektima, čijim maketama je SNS zasenio birače u Srbiji. Ili se jednostavno radi o sprovođenju dugoročnih nacionalnih projekata SNS-a, koji pod velom briselskih pregovora vodi jednu riskantnu politiku prema Kosovu i, kao i uvek, prema srpskoj manjini koja tamo živi.
