Predizborna kampanja u Srbiji ušla je u zabranjenu zonu međusobnog vređanja, pijačnih tuča, pretnji penzionerima da se oproste od penzija ukoliko ne izglasaju listu Aleksandra Vučića te snimanja propagandnih spotova sa poznatim glumcima, koji u holivudskom maniru, na način jednog Morgana Freemana, hodaju i propovedaju o obnovljenoj naciji koja je nekada davno bila podeljena i ponižena, dok je danas monolitnija nego ikada pre. Glumac je Svetislav Goncić, nekadašnji urbani heroj iz ranih filmova Miše Radivojevića, produkcija je preskupa, a poruke iskrivljene, dok se pred našim očima smenjuju ratari, radnici, deca i nasmejani policajci. Sa takvim propagandnim imidžom, premijer Vučić se uputio na Kosovo ne bi li posejao reč Gospodnju među one kojima je on poslednja uteha i nada. Njegov odlazak u severni deo Kosova bio je odavno planiran, ali je na kraju ispalo da je najbolje da to učini u toku predizborne kampanje, jer sve što se dogodi u tom krajnje osetljivom političkom procesu uvek se množi sa sto, bilo da je negativno ili pozitivno. Znao je to Milošević kao i svi posle njega, naročito Koštuničina Demokratska stranka Srbije, kao i Vučićevi i Nikolićevi radikalni naprednjaci.
Ovoga puta, sve je krenulo po starom nepisanom scenariju. U pitanju je opština Zubin Potok, mesto velikog mitarenja Srpske napredne stranke, koja je prošle godine tu uvećala svoje članstvo za čak 2500 novih članova, koji su pristizali kao na reku Jordan, ne bi li se pokrstili i bacili u zagrljaj premijera Vučića i njegovog glasnogovornika za Kosovo Marka Đurića. ‘Ponosan sam na to što sam gost ovih gorštaka i gorštakinja, ovih nepokornih srpskih junaka. Ponosan sam na činjenicu da se 18 miliona eura investicije realizuje upravo ovde u opštini Zubin Potok’, rekao je tom prilikom Đurić, nazvavši sam čin umnožavanja partijskog članstva ‘kolektivnim političkim venčanjem’. Međutim, nisu se svi prepustili ovoj gotovo religioznoj euforiji sa obećanjem od 18 miliona eura. Neko je ostao da posmatra kako ‘tvorac preporoda Srbije – Aleksandar Vučić’ kreće da rekonstruiše sportsku halu, predstavljajući to kao vitalni nacionalni interes Srba na Kosovu. Kada je rekonstrukcija sportske hale u Zubinom Potoku bila gotova, premijer Vučić je najavio dolazak u to mesto, kako bi iskoristio sveže okrečenu binu da sa nje plasira nekoliko predizbornih slogana i učvrsti jedinstvo mnogoljudne SNS-zajednice na Kosovu, gde se unesrećeni građani bez posla i para hvataju za slamku spasa koju im političko rukovodstvo iz Beograda pruža. A ta slamka spasa je zapravo sportska hala u Zubinom Potoku, vizija budućnosti Kosova, kakvim ga premijer Vučić vidi.
U vreme kada je najavljivani miting u Zubinom Potoku trebalo da počne, stigla je informacija da su incident sa kašikarom i rafalom napravili tamošnji Srbi. Premijerova retorika se naglo promenila, prešavši sa starozavetnog na novozavetni diskurs
Međutim, u noći pre premijerovog nastupa neko je bacio bombu ispred pomenute hale i rafalom iz automatskog oružja oštetio novu fasadu. Bila je to vest dana, tempirana bomba o trnovitom putu premijera koji se nosi sa silama nemerljivim na Kosovu. Borbena pripravnost srbijanske policije, kojom upravlja premijerov čovek od poverenja Nebojša Stefanović, podignuta je na najviši nivo. Ministar Stefanović je teatralno izjavio kako će on biti u stanju da ‘zaštiti premijera i na Kosovu’. Sam premijer Vučić, kome je ova lopta, činilo se, pala na volej, iskoristio je priliku i poručio ‘teroristima’ (misleći, razume se, na Albance) da njega neće moći da uplaše i da ‘samo jaka Srbija može da zaštiti svoje interese na Kosovu’. Takođe, ponovio je i mantru o svom velikom koalicionom potencijalu, naglasivši da ‘mi imamo prijatelje i u Briselu, i u Berlinu, i u Moskvi, te da stvari treba rešavati političkim načinima, a ne poput nekih koji bi sve sekli’.
Ovo ‘sečenje’ u premijerovom govoru dočekano je u domaćoj javnosti kao samorazumljiva šifra za ono što se radi(lo) na Kosovu. ‘Nisam od onih koji cmizdre’, dodao je premijer, ‘nastavljam posetu.’ Takođe, rekao je da se već zna da su taj teroristički akt izvršila tri lica, kao i to da ‘ne veruje da će napadači biti pronađeni’. Njegovo herojsko držanje na Kosovu uzburkalo je političku berzu u Srbiji, a ulog na premijerovu listu naglo je skočio, što mediji budno prate kada je predizborna kampanja u pitanju. Ako se pre nekoliko dana premijer žalio kako SNS nikada nije bio bliže gubitku izbora (sve manje od 50 posto je poraz!), samo jedno uobičajeno prepodne na Kosovu preokrenulo je situaciju. Međutim, ispostavilo se da ni Kosovo nije ono što je bilo. U ranim popodnevnim časovima, u vreme kada je najavljivani miting u Zubinom Potoku trebalo da počne, stigla je vest da su incident sa kašikarom i rafalom napravili tamošnji Srbi, očigledno nezadovoljni politikom premijera Vučića, i to najverovatnije onom lokalnom, naprednjačkom, koja je političku konstelaciju na terenu radikalno uzdrmala, preusmerivši tako i tokove novca.
Premijerova retorika se naglo promenila nakon ovog saznanja, prešavši sa starozavetnog diskursa na novozavetni: ‘Neka vam je Bogom prosto, boriću se i za vas i za vaše porodice.’ Takođe, premijer je dodao kako svi u Zubinom Potoku znaju ko je to učinio, i iz ‘čije kuhinje dolazi’. Na tome se sve i završilo, a prepodnevni teroristički čin u medijskoj javnosti potisnula je popodnevna pobednička kampanja, obilazak manastira Banjska, Severne Mitrovice i kombinata Trepča, gde su ga radnici dočekali uz skandiranje ‘Trepča je Srbija’.
Premijer je podsetio da Srbija neće pristajati na ultimatume iz Prištine, hvaleći se da nikada ranije nije bilo toliko investicija iz Srbije u infrastrukturu severnog Kosova, iako je poznato da je zvanični Beograd od početka dvehiljaditih do danas ‘investirao’ preko dve milijarde eura u ideju ‘srpskog Kosova’. Ta ideja se, međutim, ispostavila kao bunar bez dna i idealan teren za razne kriminalne i političke mešetare, koji su srbijanskim vlastima omogućavali status quo na Kosovu. Očigledno je ekspanzija SNS-a na severu Kosova uslovila promenu ‘korisnika’ tih budžetskih sredstava, tako da je mafijaška poruka pročitana u Beogradu sa knedlom u grlu.
