Nedavno je Sebastian Kurz, ministar inostranih poslova Austrije, udelio još jedan kompliment Srbiji, odnosno premijeru Aleksandru Vučiću kao reformatoru kakav se ne pamti na Balkanu. ‘Srbija je sidro stabilnosti’, rekao je Kurz, misleći na samog Vučića kao političara koji se ne libi da povlači bolne rezove kada su reforme u pitanju. Posebno je pohvalio njegove napore u ‘borbi protiv korupcije, reformi pravosudnog sistema i slobodi medija’. Kada ovo neko sluša sa strane, možda baš iz Hrvatske koja ovih dana doživljava novi talas ‘stabilizacije’, pomislio bi da je zvaničnom Beogradu napokon krenulo i da se Srbija pokreće s mrtve tačke. Sve to mora da boli, ali zato daje rezultate. Istina je, međutim, da samo boli, a da ne daje nikakve rezultate, naročito ne u onim domenama koje je ministar Kurz nabrojao kao izuzetne domete Vučićeve vlade. Borba protiv korupcije je ostala na nivou marketinške kampanje protiv Miroslava Miškovića, dok se s druge strane otvorio lep prostor za rehabilitaciju i legalizaciju poslova tajkuna Stanka Subotića, pravosuđe je na kursu rehabilitacije Draže Mihailovića i Milana Nedića, dok je sloboda medija na najnižem mogućem stupnju od Miloševićevog vremena do danas. Pa o čemu se onda radi i zbog čega Vučić ubire poene kod Kurza i njegovih kolega?

Kurzu su svako poznati svi ovi problemi, ali postoje i oni koji uvelike nadmašuju ograničenu političku i društvenu realnost Srbije, pa kada se to preračuna, onda je bolje omogućiti Vučiću da vlada kako hoće na unutrašnjem planu sve dok prema EU-u nastupa kao ‘deo rešenja’ evropskih problema. S druge strane, ni ti problemi se ne rešavaju, ali biti u istom čamcu sa onima koji se trude da ih nekako reše omogućava da se sačuva dobar imidž u inostranstvu. Uostalom, tako je i HDZ radio u prethodnom mandatu, i niko u EU-u nije želeo da čuje insajderske kritičke glasove iz Hrvatske, kao što sada kritički glasovi iz Srbije liče na lajanje na karavane. Zaista, Vučićev karavan prolazi, a sa njim i svi oni koji su se sa prtljagom mračne prošlosti ukrcali na kola Srpske napredne stranke.

Video koji su snimili paori iz somborske opštine u žižu javnosti je postavio lik i delo Slobodana Stanića, poverenika SNS-a za Sombor. Stanićeva ‘blistava karijera’ ne počinje u somborskom ataru, već u ratu, kada je bio zapovednik jedinice TO SAO Krajina…

Naime, jedan tajni video, koji su snimili paori iz somborske opštine, u žižu javnosti je postavio lik i delo Slobodana Stanića, poverenika SNS-a za Sombor. Na tom snimku vidi se i čuje SNS-ov poverenik kako paorima savetuje da nelegalno, mimo zvanične licitacije, obrađuju zemlju, a ako bude došlo do problema, neka se samo pozovu na njega. Inače, paori su se pobunili kada je njive iz njihovog atara počela da obrađuje jedna firma iz Srbobrana. Oni su najpre otišli u Odeljenje za poljoprivredu, ali ih je gradski većnik za poljoprivredu uputio kod čoveka u čijim rukama je sve u toj opštini, pa tako i ‘izdavanje dozvola’ za obradu zemlje – Slobodana Stanića. Ovaj ih je dočekao u kafiću, savetujući im kako da rade mimo zakona, dajući im samo jednu i najvažniju garanciju, tj. činjenicu da je on, Stanić, tako rekao. ‘Pokazaćeš im taj papir, i reci, ja sam se dogovorio sa Stanićem, nisam mogao sa odeljenjem za poljoprivredu… Znači, tako ćemo izaći u susret ovim ljudima koji traže. Tako da znaš dole, a ja ću obavestiti poljočuvare kako će nastupati. Ali ja ovo radim protivzakonito, alo’, objašnjavao je Stanić na tom snimku.

Paori su sastanak snimili i kada su im kasnije stigle inspekcijske prijave, odlučili su da snimak objave. Emitovanje snimka izazvalo je buru u javnosti, ali se Slobodan Stanić nije previše uzrujao zbog toga. Mirno je objasnio da su ga ‘paori savatali u kafani’ i da se radilo o ‘neformalnom razgovoru uz kafu’. U nastavku izjave, Stanić daje esenciju funkcionisanja Vučićevog reformisanog sistema: ‘Ljudi su savatali mene zbog toga što su bili u županiji, kod većnika za poljoprivredu, koji ih je jednostavno išikanirao i poslao ih da idu u SNS, da traže mene, da vide šta će…’ Međutim, pošto ih je Stanić poslao u nelegalne radnje a oni bili inspekcijski gonjeni, na ataru površine od 2300 hektara, nelegalno je ostala da radi firma iz Srbobrana.

Ovakve stvari svakako nisu za uši ministra Kurza, a još manje one koje se kriju iza privida pravne države, čiji sivi eksponenti iz kafana ilegalno upravljaju korumpiranim sistemom. Još manje je interesantno za ministra Kurza ono što se krije u daljoj prošlosti premijera i njegovih ljudi. No ipak je neophodno znati od kakvih je karika sačinjeno Vučićevo ‘sidro stabilnosti’. O Slobodanu Staniću kao ratnom zločincu, osuđenom pred Županijskim sudom u Splitu, govorilo se prethodnih godina, ali ni Vučić ni SNS nisu se izjašnjavali po tom pitanju. Taman posla, mora da je pomislio Vučić, da sada u jeku reformi počnu iskopavanja iz prošlosti. Pa kuda bi nas to odvelo? A odvelo bi nas do stratišta na kojima su njegovi ljudi operisali početkom devedesetih, pre svega u Hrvatskoj, a potom i u Bosni. Tako Stanićeva ‘blistava karijera’ ne počinje u somborskom ataru već na Orlovim stijenama, u Potravlju, kada je kao zapovednik jedinice TO SAO Krajina mučio, usmrtio i bacio u provaliju ratnog zarobljenika Mirka Hrgovića. O tome postoji čitava dokumentacija koja je pretresena pred Županijskim sudom, koji je Stanića u odsustvu osudio na dvadeset godina zatvora. Tih dana između 11. i 13. novembra 1991. Stanić je takođe vedrio i oblačio na terenu, i ko god nije mogao da donese neku odluku, pitao bi njega za savet. U neformalnom razgovoru, Stanić bi donosio odluke kao što je tada izabrao nesrećnog Hrgovića da im bude vodič po planini Svilaji, gde je trebalo da im pokaže hrvatske vojne položaje, ali i sela sa hrvatskim stanovništvom. Budući da Hrgović to nije učinio, Stanić je doneo presudu na licu mesta. Hrgovićevo telo je pronađeno nekoliko meseci kasnije, sa lisicama na rukama i prostreljenog mozga.

Od tada je prošlo mnogo vremena, a politička konstelacija se nekoliko puta zarotirala, tako da su Vučić i Stanić danas najpouzdaniji partneri ministra Kurza, zastupnici pravih evropskih vrednosti, dok svi mi ostali možemo da sviramo Kurzu ‘U tem Somboru’. Sve dok je sidro stabilno i stanići na broju, Kurzu neće pasti na pamet da preispituje svoje pohvale, a još manje rad premijera Vučića, čiji ljudi dobro znaju šta znači raditi na terenu, stenovitom ili trusnom, svejedno.