Za regionalnog samita u Zagrebu delegacija Savetodavnog veća za zajednice Kosova, koja djeluje pri uredu predsjednice Kosova Atifete Jahjaga, susrela se s više nacionalnih manjinskih vijeća u cilju razmjene iskustava i njihove primjene na Kosovu. Tim smo povodom razgovarali s predsjedavajućim Veća Darkom Dimitrijevićem, koji se i kao urednik Radio Goraždevca bori za ostvarivanje manjinskih prava. Razgovor počinjemo pitanjem o manjinama na Kosovu i njihovu položaju.

- Na Kosovu žive pripadnici devet manjinskih zajednica: Srbi, Bošnjaci, Turci, Romi, Aškalije, Egipćani, Goranci, Hrvati i Crnogorci. Te zajednice dele slične, ali imaju i različite probleme. Zajedničko im je da se Zakon o manjinskim zajednicama ne poštuje, odnosno ne primenjuje u praksi, pa su tako uskraćene za radna mesta u javnom sektoru ili u pravu na službenu upotrebu jezika. Zakon manjinskim zajednicama garantuje mnogo: one su pobrojane u Ustavu kojim je definisano i postojanje Savetodavnog veća, Vlada je osnovala Kancelariju za pitanja zajednica, a postoji i Ministarstvo za zajednice i povratak. Zakonski im je omogućeno korišćenje materinjeg jezika u opštinama u kojima žive, a na nivou države službeni jezici su albanski i srpski. Takođe, Zakonom o radu je predviđeno da u javnom sektoru bude deset odsto pripadnika manjina, od toga sedam odsto Srba i tri odsto ostalih. Svi su ti zakoni uglavnom dobri i garantuju prava zajednicama, no iza nas je podulji period u kom oni nisu sprovođeni - kaže Dimitrijević.

Veza građana i vlasti

Jesu li neke manjinske zajednice u boljem ili lošijem položaju od drugih, odnosno imaju li svoje specifične probleme?

Sve zajednice imaju svoje specifične probleme: kao šta Romi imaju problem sa obrazovanjem i ostvarivanjem socijalnih usluga, a Bošnjaci sa udžbenicima na bosanskom, tako i Srbi imaju svoje probleme, koji se razlikuju u zavisnosti od regiona u kome žive. U Metohiji je recimo svaki segment života problem: Srba u javnim institucijama nema, povratnici su izloženi velikom pritisku većine, njihovi domovi su stalna meta pljačkaša i napadača, radi čega niko nikad nije osuđen.

Recite nam nešto više o Savetodavnom veću?

Veće je osnovano 2009. na osnovu člana 60 Ustava Kosova. U prvom su sazivu u njemu bili uglavnom poslanici i predstavnici manjinskih zajednica, ali je nakon nekoliko reformi statuta članstvo predviđeno za predstavnike organizacija civilnog društva. Nevladine organizacije predlažu i biraju članove, a oni se u Veće imenuju odlukom predsednika Kosova. Ovlašćenja Veća su savetodavna, no postoji mogućnost da ono utiče na proces donošenja zakona na svim nivoima. Veće je zapravo veza između građana i nevladinih organizacija sa jedne i vlasti sa druge strane. Predsednica Atifete Jahjaga uvek je spremna da sasluša naše probleme, ali je pitanje koliko u stvarnosti može i hoće da ih podrži. Jer Veće za sada ima mali budžet i samo jednu kancelariju, a velike zakonske obaveze.

Imaju li kosovske manjine svoje medije? I kolika je uopće njihova prisutnost u medijima na Kosovu, a što se srpske tiče i onima u Srbiji?

Srbi na Kosovu imaju nekoliko TV i radijskih stanica, kao i list ‘Jedinstvo’, no položaj medija je ipak iz godine u godinu sve gori. Mediji nemaju nikakvu finansijsku sigurnost, a oni manji, poput Radio Goraždevca u Metohiji, pred katancem su na vratima. Donatora je sve manje, a kosovske institucije nemaju mehanizam da ih sačuvaju. Beograd uglavnom podržava jedino Mrežu Most, u kojoj su po dve TV i radiostanice. Šta se ostalih tiče, jedva sastavljaju kraj sa krajem. U sklopu Radio-televizije Kosova (RTK) osnovan je kanal na srpskom, koji je uspeo da proizvede prepoznatljiv program. Ipak, ostaje otvoreno pitanje formiranja srpskog nezavisnog TV kanala predviđenog Ahtisarijevim planom, a to zastupaju i Novinarsko udruženje i politički predstavnici Srba. To je inače bila ideja Udruženja novinara Srbije i Društva novinara Kosova i Metohije, prihvaćena i u međunarodnim dokumentima i u Ustavu Kosova.

Koliko se u medijima u Srbiji govori o položaju srpske zajednice na Kosovu?

Medije u Srbiji zanimaju jedino senzacionalističke vesti, kad u njima ima krvi, kad se nešto veliko desi ili kad se sretnu predstavnici naših Srba i onih iz Srbije. Zabrinjavajuće je da ne postoji kritički stav medija, kako onih u Srbiji tako i onih na Kosovu, prema problemima sa kojima se susreću manjine. Nepostojanje kritičkog stava prisutno je godinama unazad, iako je problema mnogo, pogotovo na lokalnom nivou, gde su česti primeri nepravde i nepravednog postupanja lokalnih lidera.

Kolateralne žrtve

Što će biti sa Zajednicom srpskih opština?

Lično sam optimista po pitanju rešenja tog problema, jer bi u suprotnom svi temelji međusobnog poverenja i odnosa Srba i Albanaca, koji su s mukom građeni, bili ozbiljno narušeni. Žalosno je samo šta je ta stvar toliko ispolitizovana i šta je mehanizam za zaštitu naroda uzet kao oružje za potkusurivanje vlasti i opozicije na Kosovu, ali i političko nadmetanje Beograda sa Prištinom. Pokušaj predsednice Kosova da pomiri vlast i opoziciju tako šta će postojanje ZSO-a dati na ocenu Ustavnom sudu je propao, a u Skupštini i na ulicama i dalje imamo proteste. Srpska zajednica Kosova i njena prava tako su kolateralne žrtve igara oko Zajednice srpskih opština.

Što znači biti pripadnikom neke od nacionalnih zajednica u Goraždevcu i razlikuju li se takva iskustva od onih u nekim drugim sredinama?

Goraždevac je najveće srpsko selo u Metohiji, u njemu živi oko hiljadu ljudi. Na prvi pogled sve izgleda normalno, život se odvija kao i u svakom drugom sličnom mestu bilo gde, na primer u Srbiji. Međutim, selo nosi teško breme prošlosti, kad je u avgustu 2003. u njemu ubijeno dvoje, a ranjeno četvero srpske dece: nikad nisu pronađeni počinioci zločina u kom je pucano na obali reke prepunoj dece, a to je narušilo poverenje između većinske albanske zajednice i žitelja Goraždevca. Danas preko stotinu mladih ljudi pokušava da organizuje svoj život u Goraždevcu, ali su resursi za to jako mali. Dosta njih po završenom školovanju odlazi da traži šansu negde drugde, često u centralnoj Srbiji. No utešan je podatak da se i pored svega u selu od hiljadu ljudi rađa deset do 15 beba godišnje, tako da zajednica može da se održi. Zapravo bi Vlada Srbije trebala da gradi obdaništa u Goraždevcu i sličnim sredinama, pre nego da ulaže u one povratničke, u kojima živi mahom staro stanovništvo.

Kad je reč o severu Kosova, mislim da ne postoji jaz između Srba južno i severno od Ibra, a šta je u jednom momentu bilo jako izraženo među njihovim predstavnicima. Politički predstavnici Srba trebali bi da rade zajedničkim snagama i da podjednako zastupaju svoju zajednicu u svim regionima i mestima Kosova. Normalno je da unutar zajednice postoji sukob mišljenja i ideja, ali iz svega treba uzeti najbolje. Jedni bez drugih nismo dovoljno jaki da se nosimo sa svim izazovima koji nam predstoje. Nama koji živimo u Metohiji treba podrška svih Srba.

Ćirilica i zapošljavanje su problemi koji i nas muče

U čemu vidite sličnosti i razlike u položaju manjinskih vijeća na Kosovu i u Hrvatskoj?

Sviđa mi se da manjinska veća u Hrvatskoj imaju zagarantovana sredstva iz budžeta da mogu da izdaju časopise. U suštini, mogu da rade nešto za šta mi nemamo mogućnosti, jer je budžet svih devet manjinskih zajednica zastupljenih u Veću, simboličkih 50 hiljada evra, dovoljan tek za puko funkcionisanje tog tela. Zato se iz godine u godinu borimo da ga povećamo i da podržimo organizacije civilnog društva koje biraju svoje predstavnike u Veće. A mnogi problemi sa kojima se suočavamo, poput prava na poštivanje jezika, isti su u obe sredine. I pored Zakona o službenim jezicima u praksi nemate apsolutno nikakvog poštivanja tog prava. Ne poštuje se ni ćirilica, sem na ličnim dokumentima – nigde je nema. To je pitanje slično, kao i problem zapošljavanja pripadnika manjina. Ima mnogo kosovskih institucija u kojima nema nijednog predstavnika ne samo srpske nego ni drugih manjina.

Novi napad na Srbe

Goraždevac je ovih dana ponovno bio poprište zločina: u noćnom oružanom napadu uništen je spomenik žrtvama NATO-ovog bombardiranja 1999. u centru sela, pucano je na nekoliko kuća i trafiku u vlasništvu Srba te je spaljen jedan automobil. Nitko nije povrijeđen, ali je počinjena znatna materijalna šteta. Napad su osudili premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je naglasio da je to napad na cjelokupni srpski narod na Kosovu, i predsjednica Kosova Atifete Jahjaga, koja je pozvale građane da pomognu u njegovom rasvjetljavanju.