"Pozivamo sve ljude koji su senzibilisani tragedijom 3. maja i tragedijom koja je usledila odmah nakon toga, da poslednju sredu u godini obeležimo tako što ćemo svi zapaliti sveće na mestu stradanja, i postaviti cveće. Svi građani koji žele i osećaju potrebu da odaju pomen, slobodni su da to učine tokom celog dana. Prijatelji i svi građani koji se okupljaju simboličnog dana, u simbolično vreme stradanja, kako se nikada ne bi zaboravilo", stajalo je u pozivu roditelja ubijene dece iz OŠ "Vladislav Ribnikar", u Beogradu.

Okupljali su se i prethodnih sreda, u 8:40, u vreme kad je počela pucnjava u školi, ali trudili su se da ta okupljanja budu u intimnoj atmosferi. Oni zaboraviti neće i ne mogu, ali kako ne bi zaboravili ostali, odlučili su se da ostale i pozovu.

- Okupljamo se svake srede u 8:40 da bismo sačuvali spomen na decu koju smo izgubili i njihovog čuvara Dragana, da bismo ih oteli od kandži zaborava u jednom društvu koje je inače sklono istorijskom zaboravu i zato što još uvek nadležni organi nisu doneli odluku da u ovoj zgradi neće više biti škola nego jedino i isključivo memorijalni centar koji će sačuvati spomen i ovekovečiti decu i čuvara i sprečiti da nam se igde i ikada ovako nešto ponovi - rekao nam je Žarko Cvejić, jedan od roditelja čije dete ide u školu.

On se inače od početka zalagao za momentalni prestanak rada, kao i za kraj školske godine. Ali to se nije desilo. U novu školsku godinu se ušlo sa zatvorenim jednim delom škole pa više od 1.000 dece pohađa nastavu u drugoj polovici škole.

Među njima je i dete Ane Dimitrijević koja kaže da dolazi svake srede u znak solidarnosti sa roditeljima. Ona veruje da će se okupljanja nastaviti i naredne godine jer "nisu donesene neke odluke koje su trebale da budu donesene".

- Ovo je bila užasna godina, a zato jer nisu donesene odluke mi smo ovde stalno i na simboličan način pokušavamo da skrenemo pažnju da su potrebne odluke koje će uzeti u obzir i ljude koji su izgubili decu i nas koji i dalje imamo decu u školi da se ovako nešto nikad više ne ponovi - kaže ona.

Sa preinačenjem škole u memorijalni centar ne slaže se deo roditelja čija deca i dalje idu tu u školu. Ana ističe da to jeste jedan od problema.

- Ja se slažem sa tim da ovo više nije škola. Za mene i moje dete ova zgrada više nije škola. Jedan od razloga zašto nisam ispisala dete jer su oni prebačeni u malu školu, a ova zgrada se ne koristi - objašnjava nam ona pokazujući na deo škole u kojoj su se ubistva desila.

Već drugu sredu za redom, pored okupljanja roditelja izvodi se i neka vrsta performansa, ili bolje reći protesta što škola još nije postala memorijalni centar, pa se znak "škola" na putu prekreči crvenom bojom. Naša sagovornica ističe da su prošle srede nadležne službe brzo reagovale i uklonile farbu, ali dodaje da su oni uporni.

Takođe dodaje da nije bilo gotovo ništa od najavljenih i obećanih velikih, sistemskih promena. U međuvremenu došlo je do nove promene na čelu škole, jer je stara VD direktorka podnela ostavku.

- Najviše se to oslikava na deci kojima u toj školi nije dobro, osećaju da su prepušteni sami sebi i psihološka podrška izostaje mimo toga što nema ko da vodi školu i što je ovo druga VD direktorka koja je dala ostavku - pojašnjava ona.

A to se desilo samo dva dana pre ovog poslednjeg ovogodišnjeg okupljanja, pre nego je ispraćena poslednja sreda užasne godine.

Do nas je, reći će Žarko, koji takođe ne vidi da je do potrebnih promena došlo.

- To što nam se dogodilo 3. maja toliko je strašno bilo da je čitava zemlja morala da stane tog dana, a nije. Onda smo dobili 4. na 5. maj u Duboni i Malom Orašju gde je još devetoro mladih ljudi stradalo od 15 do 25 godina starosti, a dan žalosti je počeo tek narednog dana, od petka, valjda da bi se odigrala nekakva košarkaška utakmica. Da je sve stalo 3. maja barem bi ti mladi ljudi iz Dubone i Malog Orašja bili danas sa nama - napominje on i dodaje da od nas sve zavisi, kao što zavisi i da li će deca biti zaboravljena "ili ćemo makar nešto, iole dobro izvući iz ovih užasa da nam se oni nikad ne bi ponovili".

- Istorijski se ne pokazujemo već decenijama i zato nam je i dalje ovako - zaključuje on.

Do roditelja je stigla i vest da je Apelacioni sud 25. decembra doneo odluku o potvrđivanju optužnice protiv roditelja maloletnog K.K. koji je 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar" izvršio masakr kada je ubijeno devetoro đaka i radnik obezbeđenja.

Opužnicom koju je ranije rešenjem potvrdio i Viši sud u Beogradu, ocu dečaka na teret je stavljeno teško delo protiv opšte sigurnosti, majci nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija, dok se vlasniku i instruktoru u streljani u kojoj je maloletni ubica sa ocem vežbao gađanje, na teret stavlja davanje lažnog iskaza.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je predloženo da sud Vladimira K. osudi na kaznu zatvora od 12 godina, majku Miljanu K. na kaznu zatvora od dve i po godine, dok je za vlasnika streljačkog kluba "Partizan praktikal šuting" Ratka I. i instruktora u tom klubu Nemanju M. predložena kazna zatvora od po tri godine.