Mesec dana nakon ubistava u beogradskoj Osnovnoj školi Vladislava Ribnikara i u selima u okolici Mladenovca i Smedereva, odlučeno je da se prekida školska godina. Učenik sedmog razreda u toj je školi početkom maja ubio devet učenika i jednog zaštitara. O prekidu školske godine nastavno osoblje prethodno niko nije pitao, pa ni obavestio. O svemu su saznali iz medija, a ponadali su se da je to učinjeno kako bi se dobilo više vremena za potrebne promene da bi se u novu školsku godinu ušlo sa većom sigurnošću, većim poverenjem u sistem da zna šta čini.

Sistem je odgovorio tako što je, kako kažu, obučio oko 6.000 policajaca za rad, ne u školama, nego ispred škola, a jedan od njihovih zadataka bi trebao biti i razgovor sa nastavnicima. Nije jasno o čemu, da li o učenicima koji bude sumnju, koji se čudno ponašaju i ako je to slučaj, šta onda sa njima. Privođenje na razgovor? U jednom od sindikata policije upozoravaju da policajaca za to nema dovoljno, odnosno da možda i ima, ali da onda nema za druge poslove, pa smatraju da je ta mera neodrživa.

Osim policajaca, školama su poslate i tzv. smernice za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada u kojima je poseban naglasak na unapređivanju vaspitnog rada sa učenicima. U jednoj smernici stoji da "osnovni cilj rada u školskoj 2023/2024. predstavlja razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti kod učenika i unapređivanje odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, saradnji i solidarnosti uz uvažavanje različitosti". Smernice nisu obavezne, a jedna škola u Čačku čak je odbila da postupa po njima zato što su izazivale bes i rezignaciju nastavnika jer ih tretiraju kao jedine krivce "za nedostatke i potpuni fijasko školskog sistema". I to je blaža verzija odgovora. Ukratko, vreme je izgubljeno, a mera gotovo da nema.

- Posle tragedija imali smo priliku da konačno nešto promenimo, da promenimo stvari koje su i pre toga bile očigledne, koje smo svi znali i osećali, a ovo je samo trebalo da nas dodatno podstakne na to. Ali sad ulazimo u novu školsku godinu na isti način kao u bilo koju prethodnu - upozorava Nevena Buđevac, psihološkinja i vanredna profesorka na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.

Najavljeno je i da će učenici osnovnih škola, od petog do osmog razreda, imati novi izborni predmet "Vrlina i vrednosti kao životni kompas". On uključuje razgovor o temama kao što su porodica, zdravlje, obrazovanje, mir. Nastavnik ima slobodu da se bavi i drugim vrednostima. Nema pismenih i kontrolnih, već je zamišljeno da se razgovara na razne provokativne teme, da bi se onda reklo da je reč samo o novoj slobodnoj nastavnoj aktivnosti koja će obogatiti postojeću ponudu ovih programa. Naša sagovornica ističe da to nije odgovor na problem i stanje, već da je reč samo o pokušaju da se pokaže da se nešto radi.

Posle tragedija imali smo priliku da promenimo stvari koje su i pre toga bile očigledne, koje smo svi znali i osećali. Ali sad ulazimo u novu školsku godinu na isti način kao u bilo koju prethodnu – ističe Nevena Buđevac

Ministarstvo obrazovanja, odnosno Vlada Srbije oglušila se i na zahteve Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS). Neka nada je ipak postojala.

- Tražili smo tri stvari - objašnjava nam potpredsednik NSPRS-a Nikola Ćurčin i navodi da je jedna bila uvođenje suspenzije sa nastave za učenike koji se nasilno ponašaju.

- To je poznato u praksi drugih zemalja. Tražili smo izmene Krivičnog zakona da napadi na nastavno osoblje i generalno zaposlene u školi budu posebno tretirani tim zakonom, da pošaljemo poruku da škola nije mesto nasilja. Treća stvar koju smo tražili se odnosila na nereagovanje inspekcije po anonimnim prijavama koje uglavnom služe za pritiske na nastavnike. I to smo locirali kao dodatni pritisak na nastavnike i to treba da bude ukinuto - objašnjava on i naglašava da je tek prvi zahtev prepoznat u predlogu zakona koji je prihvatila Vlada, ali to tek treba da stigne do Skupštine koja zakon može, a i ne mora usvojiti.

A Skupština bi, ako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić odluči na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je zahtev opozicije i to one koja već mesecima protestvuje zbog nasilja, mogla biti raspuštena, tako da bi i te izmene mogle da sačekaju neka druga vremena.

Roditelji i deca vremena nemaju puno, što posebno važi za one koji pohađaju školu Vladislava Ribnikara. Manji deo roditelja je svoju decu prebacio u druge škole, neki smatraju da ta škola treba da bude srušena, a na njenom mestu postavljen memorijalni centar, drugi su opet za to da deca nastave školu i tako pokažu da je pobedio život, da su pobedila deca.

Ne znajući kako da se nosi sa tim zahtevima, Ministarstvo prosvete se odlučilo za polovično rešenje pa se deo škole renovira i priprema za budući memorijalni prostor. Iako je najavljivano da će radovi biti gotovi do početka školske godine, to se nije desilo. Deo škole, ona strana gde su se ubistva desila, pod skelama je. U ostatak škole su stisnuti svi ostali učenici i trenutno se radi u teškim uslovima. Roditelji su nezadovoljni i zbog toga što još nisu pronađeni odgovorni za objavljivanje spiska sa imenima dece potencijalnih žrtava maloletnog ubice, koji se pojavio u medijima, ali koji je pokazivao i načelnik beogradske policije na dan ubistva.

To su okolnosti u kojima je počela nova školska godina. Dodajmo još da su nastavnici uglavnom iz medija saznali i to da će samo deca beogradskih škola dobiti besplatne udžbenike.

- Neverovatno je koliko nastavnici u ovoj zemlji nisu ni za šta pitani i uvaženi i koliko smo na svaki način poniženi - razočarana je Nevena Buđevac koja napominje da je nastavnicima najteže jer u njih gledaju svi – i deca i roditelji.

- Prosvetne vlasti od nastavnika očekuju da urade nešto, a oni niti mogu, niti imaju uslove da to urade, niti je realno da bilo šta sprovedu. Ne znam odakle očekivanje da je škola bolja ili drugačija od društva. Sve se odražava na školu, a škola nije odgovorna za situaciju niti može sama da bilo šta popravi - ističe Buđevac.

Podseća da su i pre pucnjave u školi nastavnici tražili status službenog lica jer se nisu osećali bezbedno, te napominje da se u novu školsku godinu ušlo bez povećanog broja stručnjaka koji mogu da rade sa decom, niti su nastavnici prošli obuku, jer "kao da čekamo da prođe vreme i da se ovo zaboravi". Ističe da deca ne zaboravljaju i da trauma ostaje, iako se o ubistvima ne priča kao što se pričalo pre tri meseca.

Ćurčin takođe ističe da je odgovor vlasti neadekvatan i plaši se budućnosti podsećajući da nakon ubistava nije došlo do deeskalacije nasilja.

- I nisam jedini. Smernice više unose zabunu nego ohrabrenje za nastavnike, roditelje i decu. Mislim da ljudi još ne shvataju šta se desilo. Nije ovo obrazovni problem. Roditelji se boje kad pošalju decu u školu da li će se vratiti iz škole. To je ozbiljan problem, a mi smo dobili sporu i suštinski neadekvatnu reakciju i pokušaj prebacivanja odgovornosti - zaključuje on.

U međuvremenu, roditelji dece iz škole Vladislava Ribnikara postavili su pred zatvoren ulaz škole, u koju se ulazilo sa obe strane zgrade, deset stabala sećanja kako bi odali počast ubijenoj deci i radniku obezbeđenja u školi, a "drveće sećanja bi trebalo da prolaznika zaustavi u koraku i onda otvori sećanje na zločin koji se dogodio u školi 3. maja".