Potencijalna sredstva za mahom tanke gradske proračune, osim Intervencijskog plana od kojeg se najviše očekuje mogu stići i iz drugih izvora, poput onih u kojem su u slučaju Grada Belog Manastira, vojvođanski gradovi i opštine. U baranjskoj prestonici takvih je projekata nekoliko, a o njima je nedavno bilo reči na sednici Gradskog veća na kojoj je gradonačelnik Ivan Doboš gradskim većnicima prezentovao predlog Odluke o učešću grada u EU programu prekogranične saradnje Interreg-IPA Hrvatska-Srbija 2014 - 2020. U sklopu Nultog energetskog standarda, Grad Beli Manastir, uz partnerstvo Fakulteta tehničkih nauka Novi Sad, Veleučilišta u Slavonskom Brodu i novosadske Agencije za energetiku, prijavio je projekt pod nazivom ‘Implementacija i verifikacija gotovo nultog energetskog standarda u javnim zgradama’.
U slučaju da među petnaestak projekata koliko će ih se financirati, a od 170 do sada pristiglih i dvestotinjak koliko se očekuje, bude prepoznat i ovaj projekt, težak 943.000 eura, potpuno bi energetski bila obnovljena zgrada nekadašnjeg Omladinskog doma. On bi nakon rekonstrukcije trebao postati dom većem broju udruženja. Spomenuti projekt u uskoj je vezi sa primenom EU direktive koja se mora početi primenjivati od 2018. godine za poslovne, a od 2020. godine i za sve objekte.
- Svi objekti koji će se u Europskoj uniji projektirati od 2020. godine morat će biti tzv. nula energetski objekti. To je prilično veliki zahtjev i za nove objekte, a naročito za one koji su sagrađeni prije 30 ili 40 godina, kakav mi rekonstruiramo u Belom Manastiru. Hrvatska ima obavezu da već za četiri godine sve nove objekte tako projektira čime će se steći ogromno znanje. S druge strane Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu radi pokretni laboratorij, s kojim će se mjeriti efekti mjera energetske efikasnosti, i ja se nadam da će u EU prepoznati ovaj projekt, kaže predlagatelj projekta Goran Pihler.
Razloga za zadovoljstvo imala bi i belomanastirska udruženja od kojih mnoga deluju u neadekvatnim prostorijama. Jedan od projektnih predloga koji je nositelj predloga prijavio na natječaj programa saradnje Interreg-IPA Hrvatska-Srbija 2014.-2020., a kojima je rok za prijavu bio 1. juli tekuće godine, i čiji je nositelj Opština Apatin, odnosi se na podizanje kvalitete pružanja komunalnih usluga kroz kupnju opreme, poput podzemnih kontejnera za razvrstavanje otpada, opremanje igrališta i komunalnog vozila.
Uspešnom realizacijom projekta Zelena budućnost, Baranjska čistoća mogla bi tako inkasirati oko 220.000 eura. Baranjska razvojna agencija tehnička je pomoć u domeni projekt-menadžmenta, a koji se tiču Grada Belog Manastira, i u zanimljivom projektu Vino i relaksacija. Projekt, u kojem su partneri Grad Subotica, Udruženje vinara i vinogradara subotičke regije i Savez preduzetnika Mađara Hrvatske, delimično se bavi izmuljivanjem Šećeranskog jezera i uređivanjem okoliša sa novim senicama i igralištima. Planirana vrednost darovnice za grad je oko 400.000 eura, a vlastiti udio je oko 60.000 eura.
- Za svaku lokalnu jedinicu, neovisno o kojoj se strani radi, projekti prekogranične saradnje su dodana vrednost jer svi mi u lokalnim jedinicama imamo nekakve razvojne planove, šta u gradu želimo, i na koji način želimo da se grad razvija. S obzirom da u našim i njihovim lokalnim budžetima nema dovoljno sredstava, a isto vredi i za sredstva matičnih država, upravo je oslanjanje na prekogranične projekte, koji su interesantni, svima nama interes, mišljena je Predrag Stojanović, belomanastirski dogradonačelnik.
