Ako ne dođe do nepredviđenih okolnosti, u petak, 22. marta 2024., ispred zatvora u Padinskoj skeli na periferiji Beograda, pojaviće se i aktivistkinja Aida Ćorović, kojoj je baš taj dan trebalo da počne odbrojavanje od 60 dana zatvorske kazne, ali ne da služi kaznu, već više simbolike radi jer je prikupljen novac za plaćanje kazne.
Tri dana pred taj dan, što je bio krajnji datum da se Ćorović javi na izdržavanje kazne iz udruženja "Krokodil" stiglo je saopštenje da su, uz podršku Feminističke antifašističke mreže, a zahvaljujući individualnim donacijama 62 građana i građanki iz Srbije, regiona, Evrope i sveta, tokom noći prikupili potrebnu svotu kojom će pokušati da spreče odlazak Aide Ćorović na odsluženje dvomesečne kazne zatvora. "Novac će biti uplaćen na račun Prekršajnog suda (lično od strane nekog od građana) pa se nadamo da će rešenje po kojem se obustavlja obavezno izvršenje biti izdato u što kraćem roku", stoji još u tom saopštenju.
Tome je prethodio poziv upućen Aidi Ćorović da se javi na izdržavanje zatvorske kazne nakon što je odbila platiti novčanu kaznu po pravosnažnoj presudi beogradskog prekršajnog suda kojom je proglašena krivom zbog remećenja javnog reda i mira jer je 2021. na zid na kome je naslikan lik osuđenika za ratne zločine Ratka Mladića bacila jaja. Pun iznos novčane kazne bio je 100.000 dinara, što je oko 800 eura, odnosno sto dana zatvora jer se jedan dan računa kao 1.000 dinara, ali s obzirom na to da nije moguće biti više od 60 dana u zatvoru za prekršaj, onda je bilo predviđeno da se ostalih 40.000 dinaara namiri zaplenom novca sa računa ili imovine. Advokat Aide Ćorović, Aleksandar Olenik, naglašava za Novosti da do dobijanja rešenja za odlazak u zatvor pravna procedura gotovo da nije postojala jer je održano samo jedno ročište na koje je Ćorović pozvana.
- Nije bilo nikakve procedure. Ona je tad objasnila da nije gađala zgradu nego ratnog zločinca i da tu nije bilo kršenja zakona. Ponudili smo dokaze, predložili svedoke novinare i aktiviste, kao i snimke događaja. Ti snimci su opšte poznati jer su ih sve televizije više puta puštale i tu je moglo da vidi šta se desilo, tako da nisu morali dodatni dokazi ni da se izvode - objašnjava on.
Svejedno, dodaje, niko od njih nije pozvan da svedoči, iako je sud, ističe Olenik, morao obrazložiti zašto neće da izvede dokaze. Policajce koji su taj dan bili na licu mesta i to u civilu, sud je pozvao i saslušao, govori Olenik. Podsetimo, Aida Ćorović opirala se prilikom udaljavanja od zida jer se oni koji su je udaljavali nikad nisu predstavili pa je mislila da je reč o huliganima, što je više puta ponovila. Od momenta njenog davanja iskaza pred sudom prošlo je skoro dve godine, kaže nam Olenik.
- Sutkinja godinu i po dana ništa nije radila i pred kraj isteka dve godine donela je presudu na 100.000 dinara - ističe naš sagovornik i dodaje da su dve godine rok za zastaru slučaja nakon čega je usledila žalba Apelacionom prekršajnom sudu koji je žalbu odbio.
Aida Ćorović i Olenik nisu se dalje žalili Ustavnom sudu što je bio slučaj sa Jelenom Jaćimović, koja se na kaznu žalila na sledeću, višu sudsku instancu. Devetog novembra 2021., na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava najavili su da će u zajedničkoj akciji prekrečiti zid na kom se nalazio lik ratnog zločinca. Policija im je to zabranila uz obrazloženje da postoji mogućnost sukoba pristalica i protivnika skupa. Uklanjanje su tražili i stanari zgrade, ali se gradske vlasti nisu odazvale. Nakon što je u nekoliko navrata lik ratnog zločinca krečen ili dodatno "ukrašavan" crvenom bojom, što je asociralo na krv, ispred zida su mesecima "visili" mlađahni navijači FK Partizan, koji su se na zid i potpisali. "Visili" su i organizovali žurke ispred zida. Nije poznato da li je to procesuirano kao remećenje javnog reda i mira.
Sam Mladićev lik je nestao sa zida tek nakon 3. maja prošle godine i masovnog ubistva u OŠ Vladislav Ribnikar, Duboni i Malom Orašju. Zid je tristotinjak metara od škole, a na njemu je prvo osvanuo mural protiv TV Pink-a, da bi se naknadno i to prekrečilo i danas nema ni traga Ratku Mladiću. Ostao je u presudama i ružnim sećanjima, ali prvenstveno onih koji su ostali bez očeva, braće, sinova, rodbine, prijatelja, a njih je prema presudi Haškog tribunala više od 8.000.
