Odiseja u kojoj se 234 migranta našlo na humanitarnom spasilačkom brodu "Ocean Viking", koji je danima ostao na moru tražeći sigurnu luku, podsetila nas je još jednom da ne postoji solidarna evropska politika oko rešavanja migrantske krize koja se dešava u vodama Mediterana.
Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), u toku ove godine na italijansko ostrvo Lampedusa pristiglo je oko 90.000 migranata. Prihvatni centar na ovom ostrvu ima kapacitet za oko 350 ljudi. Broj migranata se menja na nedeljnom nivou, s obzirom na to da stalno pristižu. Njima nije omogućeno slobodno kretanje po ostrvu i u ovom prihvatnom centru ostaju sve dok se ne steknu uslovi za njihov prebačaj u druge gradove Italije.
U poslednjih osam godina nestalo je više od 20.000 ljudi u Mediteranskom moru. Dok je tema migrantske krize u Italiji postala maltene marginalna, projekat Metamorfoza fondacije Casa dello Spirito e delle Arti di Milano (Kuća duhovnosti i milanske umetnosti) ima za cilj da dramu stradanja migranata približi svima onima koji pred njom zatvaraju oči. U čast i radi sećanja na sve one ljude koji nisu uspeli da stignu do obale, od olupina čamaca nastaju muzički instrumenti. A prva violina napravljena je početkom ove godine u radionici milanskog zatvora Opera.
To je najveći italijanski zatvor u kojem oko 1.400 osuđenika služi kazne zatvora, od najmanje deset godina do doživotne robije. U ovom zatvoru, koji je sagrađen 1980. godine, našli su se mnogi poznati mafijaši i kriminalci, kao što je Salvatore Toto Riina, vođa zloglasnog klana Koza nostra koji je osuđen na 28 doživotnih robija.
Za njenu izradu trebalo je više od 300 sati rada – "morska violina"
U maloj radionici ovog zatvora napravljena je "morska violina", kako su je nazvali, a čiji su majstori Claudio, Nicolai, Vincenzo i Andrea. Zanatu ih je naučio Enrico Allorto, čuveni majstor za izradu ovog muzičkog instrumenta.
"Ja spajam vrat violine sa njenim telom", kaže Nicolai, poreklom iz Rumunije, koji je za sada odslužio polovinu kazne, osam godina. "Ovde sam zbog oružane pljačke u kojoj je bilo i ubijenih ljudi. Ja nisam nikoga ubio, ali sam kriv", počinje svoju priču ovaj osuđenik. Kaže i da je srećan što ima ovaj posao, za koji je i plaćen, tako da nije na teret familiji. Radi se 16 sati nedeljno i plata je 500 evra. Od toga što zaradi Nicolai kupuje kvalitetniju hranu jer, kako kaže, u zatvorskoj menzi hrana je jednolična i nije tako dobra. "U slobodno vreme pohađam dramsku sekciju. Kada izađem, voleo bih da nastavim sa poslom koji sada radim."
Andrea, koji je ovde na doživotnoj robiji, pravi dušu violine. "Violina je kao ljudsko telo. Dovoljna je jedna greška u njenoj izradi da ceo instrument ne funkcioniše", kaže ovaj četrdesetdevetogodišnjak, poreklom iz Brescije, grada u blizini Milana. Andrea nije hteo da priča zbog čega je ovde, ali je rekao da je zahvalan na tome što ima ovaj posao. Pre nego što je premešten u zatvor Opera, nekoliko godina je proveo u zatvoru u Tunisu, gde je i uhapšen.
"Instrumenti sa kojima radimo nisu za svakoga. Mi radimo sa oštrim predmetima, koji mogu biti opasni. Mesecima su nas podučavali pre nego što su izabrali nas četvoricu da možemo da radimo u ovoj radionici", kaže Andrea. "Uskoro ću da diplomiram psihologiju. Studiram na fakultetu Bicocca u Milanu. Najvažnije mi je da ostanem razuman i usredsređen na ono što radim."
Čamci kojima migranti pokušavaju stići do evropske obale
Claudio je takođe osuđen na doživotnu kaznu. On je iz Napulja i u ovom zatvoru je već sedam godina. Isto tako nije hteo da priča o svojoj prošlosti, već o tome koliko mu je vremena potrebno da napravi glavu violine, u koju se usađuju čivije i koja završava takozvanim pužem, najelegantnijim delom ovog instrumenta, ali i najkomplikovanijim za izradu, kako tvrdi Claudio. "Ovo je najbolji posao u zatvoru. Srećan sam što su me izabrali da radim u ovoj radionici", kaže i dodaje da će uskoro da diplomira novinarstvo na državnom fakultetu u Milanu. "Želja mi je da osnujem novinarsku redakciju, jer potrebno je više da se piše i priča o pozitivnim aspektima zatvora, kao i o projektima koji se ovde realizuju", ističe.
Isto tako misli i Italijan Vincenzo, najstariji među njima. Ovaj šezdesetogodišnjak, kojem je ostalo još deset godina do kraja kazne, ne priča mnogo, ali je rekao da mu je velika čast što je napravio prvu violinu koja je zasvirala i pred papom Franjom. Kada su ovi osuđenici napravili svoj prvi instrument, početkom februara ove godine, italijanski kompozitor Nicola Piovani napisao je kompoziciju "Il Canto del legno per il Violino del Mare" ("Drvena pesma za morsku violinu"), koju je potom odsvirao za papu, a on je dao blagoslov ovom projektu.
Ideja za projekat Metamorfoza nastala je prošle godine, kada su majstori za izradu violina sa Instituta Stradivari iz Cremone otišli u milanski zatvor Operu i počeli da podučavaju zatvorenike kako da prave violine. Danas, prva morska violina izložena je u muzeju Stradivari, u kojem će mnogobrojna deca koja posećuju ovaj muzej imati priliku da je čuju i upoznaju se sa onim šta ona zapravo predstavlja. Direktor fondacije Arnoldo Mosca Mondadori kaže da je za izradu prvog instrumenta bilo potrebno više od dva meseca, zapravo više od 300 sati rada. Potom su napravljeni još jedna violina, viola i violončelo, zapravo prvi kvartet koji će 11. decembra zasvirati u Kvirinalu. "Cilj je da ovi instrumenti budu deo različitih orkestara u Italiji, ali i u svetu. Muzičari će moći da ih unajme za svoje nastupe", kaže Mondadori.
Claudio, Nicolai, Vincenzo i Andrea dobili su 7. decembra, na praznik grada Milana Sant'Ambrogio, prestižnu nagradu "Ambrogino d'oro" koja se dodeljuje građanima koji su svojim delima zaslužili grad Milano. Osim u Operi, radionice za izradu muzičkih instrumenata koji se prave od olupina čamaca u Mediteranskom moru počeće sa radom sledeće godine i u zatvorima u Rimu, Monci i Napulju.
