Kratak zaključak nakon parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora za 65 gradova i opština mogao bi se svesti na to da je Vučićeva vlast samo dodatno zacementirana. Sa 127 mandata u Skupštini Srbije (koja se sastoji od 250 poslanika) mogu samostalno formirati vlast. Tako je što se tiče Republike, ali i Vojvodine. Sa Beogradom je situacija nešto neizvesnija, ali tako je bilo i pre godinu i po dana. Naizgled nerešen rezultat i pat-poziciju SNS lako rešava svojim ucenjivačkim kapacitetom. Sa 48 mandata u gradskoj skupštini kratki su za osam mesta da bi došli do natpolovične većine, odnosno 56 mandata. Koaliciji Srbija protiv nasilja nedostaje čak 13 na postojeća 43 mandata.
Preostali mandati, njih sedam, raspoređeni su koaliciji NADA koju predvodi DSS i za koje misle da će stati uz opozicionu listu i šest mandata listi MI – glas iz naroda, antivaksera Branimira Nestorovića koji je najavio da neće ulaziti u koaliciju ni sa jednima ni sa drugima, ali i da bi mogao podržati manjinsku vlast SNS-a. Velika, a pokazalo se i nerealna, očekivanja opozicije da će na ove izbore izaći više glasača i da će tako konačno srušiti vlast SNS-a, dovela su i do velikog razočaranja dela javnosti. Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ističe, međutim, da se nije desilo ništa tragično, kao i da treba biti realističan, "posebno ako živite u Srbiji".
- Realnost nam govori da naše borbe sa sistemom koji je decenijama stvaran i koji je nakaradan u potpunosti, teško da mogu čak i da započnu u jednom izbornom ciklusu. Ako bude zrelosti u opoziciji ovo može da bude početak, pa iz toga proizlazi da nema mnogo razloga da budemo nezadovoljni - zaključuje on.
U sistemu kojim vlada Aleksandar Vučić, a koji je prožet kontrolom medija, policije, tužilaštava i kontrolom glasača, nema pukotina. Za rušenje takvog sistema potrebno je nadjačati onoga koji je igricu osmislio i usavršio, a opozicija je daleko od toga. Advokat Ivan Ninić ističe da je opozicija morala postaviti crvene linije pred izbore, a oni glase da nema objedinjavanja republičkih sa beogradskim, kao i ostalim gradskim i opštinskim izborima.
- Vučić želi sve izborne procese da spoji jer tako izvlači najbolji rezultat. Zašto bi on iz BiH više puta dovodio ljude kad može jednom - rekao nam je Ninić, pozivajući se na veliki broj glasača iz BiH koji su glasali u Beogradu.
On ističe da su u opoziciji bili opijeni verujući da je svest u narodu sazrela, ali da izbore dobija onaj koji mešetari, kupuje, preti, ucenjuje, a te resurse opozicija nema. Jedna od karakteristika izbora je i loš rezultat SPS-a te neuspeh desničarskih stranaka, posebno nacionalno okupljenih snaga Boška Obradovića i Milice Đurđević Stamenkovski ("Milice Zavetnice"), ali i pomalo neočekivan Nestorovićev uspeh, kako na republičkom, tako i na beogradskom nivou.
Advokat Sead Spahović misli da rezultat Nestorovićeve liste nije iznenađenje, kao i da je očekivao čak i do deset do 15 procenata glasova. Naime, on kaže da ta partija odgovara velikom delu građana jer je "pre svega izrazito proruska, antizapadna i on i njegovo uže rukovodstvo šire teoriju zavere, paranoičnu predstavu o stvarima", ističe on. Što se tiče SPS-a, nema bojazni da bi ovo mogao biti njihov kraj – jer, ističe Spahović, neuništivi su pre svega jer imaju ogromnu imovinu kao naslednici Saveza komunista.
Republika je prepuštena i to je jasno. Aleksandar Vučić je, za razliku od prošlih izbora, ovoga puta najavio da novih do 2027. godine neće biti. U Beogradu se opozicija još koprca držeći se za izborne krađe, sa posebnim akcentom na veliki broj državljana iz BiH koji su taj dan došli u Beograd da glasaju. I to ne samo na republičkim, nego i na izborima za grad Beograd zbog čega su započeti protesti ispred Republičke izborne komisije, ali i štrajk glađu potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić. Dragan Popović napominje da je izborni dan zapravo najmanje važan kad pričamo o izbornim prevarama.
- Doveli su neke ljude koji očigledno nemaju prebivalište, ali to je ništa u poređenju sa mrežom koju su uspostavili, recimo, Centri za socijalni rad. Svi korisnici socijalnih usluga su ucenjeni da glasaju, da budu sigurni glasovi. To je već samo po sebi mnogo veće nego bilo kakvo dovoženje bilo kakvih ljudi - naglašava naš sagovornik.
On tome dodaje sva javna preduzeća, opštinske administracije, na nivou gradova, pokrajine i republike – "taj klijentelistički sistem doveden je do savršenstva. Kad dođe izborni dan stavlja se višnja na vrh torte, a torta je umešana odavno", zaključuje Popović. Za tvrdnje da je u Beogradu glasalo 40.000 ljudi sa strane nema dokaza. A za traženje poništavanje izbora u Beogradu nisu ispoštovane sve pravne procedure, napominje Ninić. On ističe da su sve primedbe na nepravilnosti morale da budu konstatovane u zapisnicima, a ne na društvenim mrežama i da se tek na osnovu toga mogu obarati rezultati na konkretnim biračkim mestima.
Praksa je pokazala da je to jedini put i jedini način da se obori što više pojedinačnih biračkih mesta, dok u Srbiji nema tradicije rušenja kompletnih izbora, odnosno da vlast izađe i kaže da su izbori neregularni te da se raspisuju novi. "To je nemoguće. Naš pravni sistem to ne prihvata, ne predviđa. To bi bila neka vrsta revolucije", napominje Ninić. On dodaje da tek kad se izgubi na tom pravnom terenu i kad prigovori budu odbijeni – što je izvesno jer opozicija nema većinu u izbornoj komisiji – pokazujete da vlada tiranija. Tad se artikuliše masa kako bi se izdejstvovali novi izbori.
- Meni je žao što nismo bili u situaciji da čujemo koliko nepravilnosti je uočeno i koliko prigovora je podneto, koliko će podneti. Mislim da opozicija nije pokazala sinergiju, jedinstvo, dozu kohezije koja je potrebna i nije dobro iskomunicirala ne samo ovaj izborni proces. Ušli su nespremno. Neki ljudi izlaze na ulicu, ali ta energija se troši. Vučić kao autokrata, tehnolog vladanja, kao neko ko je patentirao izborne marifetluke zna da će se to potrošiti. Spreman je da istrpi jaja, kamenice, da kaže da tu to divljaci i nasilnici - zaključuje Ninić.
