U Novom Sadu su 15. januara 2023. trojica maskiranih napadača upali u lokal Crni ovan i napali prisutne, uključujući vlasnika Bojana Šovljanskog i trudnu ženu. Prema rečima Šovljanskog koje prenosi Radio 021, napadači su nosili obeležja zastave Konfederacije, kukastog krsta i fašističke organizacije "Zentropa". Ističe da su maskirani muškarci mlađih godina bili naoružani bokserima, palicama i mačetom, što se vidi i na snimku kamera. Napadači su uhapšeni, a tužilaštvo je okarakterisalo napad kao "nasilničko ponašanje", te zatražilo da im se zabrani prilazak lokalu i oštećenima. Inače, Crni ovan je česta meta napada profašističkih organizacija, ali ni jedan od slučajeva do sad nije rešen. Ovaj napad je, međutim, najdrastičniji. Činjenica da dosadašnji napadači nisu pronalaženi nedvosmislena je poruka koju država šalje akterima i široj javnosti, kaže nam Mariana Mutavčieva, novosadska aktivistkinja.
- Crni ovan nije bio isključivo na meti napada nasilničkih grupacija sa neofašističkim obeležjima, već i pod stalnim inspekcijskim nadzorom. Preko dvadeset puta u vrlo kratkom vremenskom periodu su inspekcije pohodile ovaj maleni ugostiteljski objekat, ispisujući im drakonske kazne - podseća ona i postavlja pitanje "da li se o sudbini Crnog ovna odlučuje na istom mestu, da li su ove aktivnosti sinhronizovane?"
Nije napad na Crnog ovna jedini problem u Novom Sadu. O borbi za obranu Šodroša od izgradnje "Novog Sada na vodi" već smo pisali, odavno je najavljeno i podizanje spomenika "nevinim žrtvama" iz 1944./1945., odnosno ubijenim nakon partizanskog oslobađanja grada. Protesti i peticija protiv spomenika za sada su sprečili dalje radove. Mutavčieva ističe da je organizacija "Antifašistički front 23. oktobar" iznela u javnost informaciju da se u spomeničkoj dokumentaciji odnosno pratećem spisku Državne komisije za tajne grobnice Ministarstva pravde, nalazi više od hiljadu lica, među kojima su i osuđeni ratni zločinci, organizatori i izvršioci zloglasne Novosadske racije, ali da je novosadska vlast ostala uporna u naumu da se spisak ne menja. Dodaje da se u Novom Sadu već godinama relativizira antifašistička borba.
- Naša stvarnost je, ali i budućnost, u rukama ovih mladih ljudi, okićenih neofašističkim simbolima. Oni odbijaju da prihvate suštinu i obim stradanja od okupatorskih fašističkih snaga kojima je zajednički imenitelj bila ideologija, a ne nacija. Instrumentalizovani i nahuškani, maltene golobradi mladići, obračunavaju se u "ime naroda i zastave" sa svojim komšijama i sugrađanima, mačetama, palicama i bokserima, uljuljkani u svoju nedodirljivost obezbeđenu sistemom - naglašava Mutavčieva.
U takvoj stvarnosti sve je manje autonomnih prostora, koje je pojela i činjenica da Novi Sad proteklih i više od godinu dana, zbog problema izazvanih koronom, bio Evropska prestonica kulture. A i to malo prostora što je ostalo je pod konstantnim pritiskom, ističe ona.
- Građansko organizovanje i udruživanje je za novosadsku vlast bolna tačka. Dugogodišnja netrpeljivost je kulminirala za vreme donošenja i usvajanja Generalnog urbanističkog plana plana (usvajanje GUP-a koji predviđa izgradnju zelene oaze Šodroš u stambeno-poslovnu zonu bilo je praćeno obračunima obezbeđenja sa prosvednicima, op. a.). Sve poluge sistema su bile uključene u "ućutkivanje" građana. Mnogi aktivisti su suočeni sa krivičnim i prekršajnim procesima koji se vode protiv njih, a stigmatizacija, kriminalizacija i targetiranje su sveprisutni. Novosadski aktivni građani su pokretna meta za svakog agresivca, u sopstvenoj ili organizovanoj režiji – takav se pristup neguje i podstiče - zaključuje naša sagovornica.
