Konačna presuda Ratku Mladiću poziciju Srbije, ali i bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske nije pomerila ni za milimetar. Haški sud je nepravedan, sudi samo Srbima, pod uticajem je zapada i tako dalje. Sve to, nakon što smo već čuli milion puta, poslušali smo i milion i prvi put. Uvertira je dana tokom konferencije za novinare predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, člana Predsedništva BiH, i to pet dana pre izricanja presude. Dok je Dodik nervozno negirao genocid, Vučić je to uradio na prefinjeniji način. Osudio je zločin, ne izrekavši "genocid". Više se nije moglo očekivati ni nakon što je 8. juna potvrđena prvostepena presuda kojom se osudilo Mladića na doživotni zatvor, prvenstveno zbog počinjenog genocida u Srebrenici. Vučić je već istu noć tokom onlajn obraćanja pred Savetom bezbednosti UN osudio "užasan zločin koji se dogodio u Srebrenici" te je izrazio najdublje saučešće porodicama žrtava tog masakra. Rekavši da u toj rečenici nema "ali" ipak je ponovio "da je Srbija jedina zemlja koja osuđuje zločine počinjene od strane Srba, dok u susednim zemljama uopšte ne govore o zločinima koje su ljudi iz njihovih redova počinili nad Srbima. Ova vrsta selektivne pravde može da spreči saradnju, ali mi ćemo gledati u budućnost".
Vučić je ponovo bio oprezan, no nešto konkretnije o presudi govorili su poslanici Skupštine Srbije. Među njima i članovi vladajućeg SNS-a. Tako je poslanik Đorđe Dabić ocenio da je to bio "posebno težak dan za srpski narod".
"Sramna presuda generalu Mladiću je samo dokaz da je Haški tribunal jedan politički sud koji je stvoren da izvrši reviziju istorije i da srpski narod optuži da je vršio zločine, dok su svi drugi oslobođeni", poručio je. U tu ocenu uklopila se i premijerka Ana Brnabić koja je takođe rekla da je "ovo težak dan", te da je Haški tribunal politički sud koji "nije doprineo pomirenju, već je i udaljio sve od pomirenja."
Presudu su osudili i SPS i Aleksandar Vulin, ministar policije, rekavši da je reč o "osveti" i "presudi pravdi". Zanimljivo je bilo kako je presuda razjedinila opoziciju. Lider Dveri, Boško Obradović oglasio se na društvenim mrežama mantrom o Mladiću i Radovanu Karadžiću kao herojima, a ne zločincima, dok Demokratska stranka saopštava da presuda Mladiću pokazuje da je pravda "iako spora, ipak bila dostižna". A njen bivši lider, Boris Tadić, ovih dana postao je meta i pretnji, s obzirom da je bio predsednik u momentu kad je Mladić uhapšen.
Dodik je nakon presude parafrazirao svoj beogradski nastup.
"Pokušava se napraviti mit o genocidu u Srebrenici, a genocida nije bilo. General Mladić je poslan u direktnu legendu, srpski narod bi još više stradao da nije bilo njega. Srbi su stradalački narod, stradali su svugdje, dodao je i zaključio je da su devedesetih Srbi pokušali "svima podarati slobodu", ali da su danas zbog toga satanizovani. Tezu da nije bilo genocida je, pogodujući Dodiku, potvrdila i Komisija koju je formirala Vlada RS. Povodom presude oglasila se i bivša predsednica RS, takođe osuđena za ratne zločine, Biljana Plavšić koja veruje u Mladićevu nevinost iznoseći tezu da on i nije bio u Srebrenici tih dana.
Presudu su kao antisrpsku odbacili i tabloidi, za koje se općenito smatra da su pod kontrolom Vučićeve vlasti. Informer je tako s naslovnice poručio "Mladić zauvek srpski heroj", Srpski telegraf piše o "sramnoj presudi", Kurir o "haškoj nepravdi" uz naslov "Nemojte da nam dirate živu ranu", a Objektiv uz Mladićevu fotografiju stavlja naslov "Hrabrost i prkos". Glavni urednik nezavisnog lista Vreme Filip Švarm je pak za hrvatske medije izjavio da je Mladića običan svet u Srbiji "odavno zaboravio" i da "nikoga nije briga što je s njim". Odnosno, da ljudi nastoje preživeti i "gledaju svoju muku". Relativizaciju Mladićevih zločina od strane vladajućih političara opisao je kao njihov pokušaj da relativizuju i sebe, s obzirom da su i sami tokom devedesetih bili deo velikosrpske politike. Nacionalno huškanje je ocenio kao način da se fokus javnosti preusmeri s bitnih stvari.
Skupštinski unisoni stav o presudi i Mladiću donekle je ipak poremetio deo opozicije, odnosno poslanička grupa Ujedinjena dolina-SDA Sandžaka. Oni su u Skupštini podneli predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, objasnivši da su se nakon pravosnažne presude, rečima poslanika Enisa Imamovića, "stekli svi uslovi da se po hitnom postupku usvoji rezolucija kojom bi se osudio genocid nad Bošnjacima, kojom bi se zabranilo negiranje i veličanje genocida i osuđenih ratnih zločinaca". No njegova grupa ima svega šest od ukupno 250 poslanika u parlamentu.
