U samo mesec dana raspale su se nade Kosova da bi na majskom zasedanju komiteta ministara Saveta moglo biti primljeno u Savet Evrope (SE). Te nade temeljile su se na aprilskoj preporuci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, nakon čega je Srbija pretila napuštanjem Saveta, ako preporuka bude usvojena. Ali za tim nije bilo potrebe jer na redovnom sastanku ministara spoljnih poslova država članica prijem Kosova nije ni bio tema.

Preporuka je pretpostavljala da će Kosovo osnovni zahtev, onaj o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), ispuniti postpristupno, odnosno nakon prijema u SE, a za prijem je bilo dovoljno i to da se kod kosovskih vlasti primeti "opipljiv napor" ka uspostavljanju ZSO-a, kao što je slanje nacrta statuta Ustavnom sudu na ocenjivanje. Taj nacrt je izradio EU, ali Albin Kurti je odbijao da ga pošalje protumačivši to: "zahtev da se Lajčakov nacrt statuta i drugih izaslanika pošalje na Ustavni sud Kosova oboren je tri puta od institucija SE-a". Iz Kurtijeve vlade najavljuju da će poslati nacrt Ustavnom sudu, ali onaj koji će pripremiti kosovska vlada.

Politikolog Ognjen Gogić smatra da se neko poigrao sa očekivanjima Kosova, ali da ovo pitanje prevazilazi odnose Srbije i Kosova.

- To je pitanje koje izaziva podele u Evropi zato što druge države Evrope imaju i same otvorenih teritorijalnih pitanja - ističe Gogić navodeći Ukrajinu, Azerbejdžan, Jermeniju, Gruziju, Moldaviju, ali i pojedine zemlje zapadne Evrope poput Španije.

On smatra da bi ubrzani prijem Kosova dodatno podelio države unutar Evrope za koje smatra da im u ovom trenutku takve podele nisu potrebne.

- Čini se da postoji neka igra moći između samih evropskih država. Pre svega mislim na Nemačku i Francusku. Dakle, kao što je Nemačka htela da ubrza prijem Kosova, tako izgleda da ga je Francuska zaustavila, pa to možemo da gledamo i kao na borbu za prevlast i hegemoniju u samoj Evropi - kaže naš sagovornik.

Uloga Prištine i Beograda, bez obzira na diplomatske inicijative, u ovom okviru nije bila presudna, ističe on zaključivši da je Kosovo ispunilo uslove makar formalno, pa bi teško bilo sprečiti prijem.

Sledeći sastanak ministara održaće se u novembru, ali teško da će se tada odlučivati jer je tada predviđena samo primopredaja predsedavanja, a naredna redovna sednica je za godinu dana. Naredna godina je i izborna na Kosovu, pa se čini da će entuzijazam oko prijema u SE prepustiti mesto kampanji. Osim toga, sve češće se spominje i mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora. Gogić ističe da je u poslednje vreme vlada u Prištini svojim potezima prilično narušila odnose sa evropskim državama te da se na to može gledati i kao na početak kampanje za izbore.

- Vladajuća stranka na Kosovu koristi ovu situaciju kako bi pokazala da je zapad nepravedan prema Kosovu. Albin Kurti svoju političku poziciju gradi kroz neku vrstu izolacionizma. On nije zapravo veliki zagovornik evropskih integracija Kosova kako se zapravo misli i pre će ovo njemu da pomogne da stvori osećaj ozlojeđenosti među kosovskim Albancima i da na bazi toga onda dobije veću podršku na narednim izborima - govori naš sagovornik.

Ta pozicija svakako nije nepoznata jer je to pozicija koju odavno koriste vlasti i u Srbiji, pa je i za našeg sagovornika pomalo iznenađujuće ovakvo ponašanje vlasti u Prištini.

- To se nije očekivalo od Kosova zato što je Kosovo do sad delovalo kao prilično proevropski orjentisano i kao možda najviše zapadno orjentisano, u odnosu na mnoge druge države, a posebno u odnosu prema Srbiji. Tu vrstu ozlojeđenosti prema zapadu i vidimo u Srbiji - ukazuje Gogić.

Dakle, iako se tek za godinu dana može očekivati da bi se prijem Kosova u SE mogao naći na dnevnom redu, predsednica Kosova Vjosa Osmani je optimistična: "Republika Kosovo biće 47. članica Saveta Evrope. To je samo pitanje vremena. Na ovom putu nećemo kompromitovati vrednosti koje čine sam temelj naše zemlje", kazala je i poručila da Kosovo neće služiti "kao produžena ruka Rusije ili kao model autokratskog ponašanja". Prijem Kosova u SE nije prvi put odložen. Slično je bilo i sa viznom liberalizacijom, Kosovo i dalje nije primljeno u Interpol, UNESCO, kao ni u Ujedinjene nacije.