Isti dan kada je povodom dva masovna ubistva održan prvi protest "Srbija protiv nasilja", 8. maja, nekih pet sati ranije ispred Ministarstva prosvete zakazan je protest Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS). Škole su tad bile u nekoj vrsti štrajka ili poluštrajka jer ta odluka nije bila unisona. Jedan od zahteva je bila smena ministra prosvete Branka Ružića, koji je dan pre zakazanog protesta, podneo ostavku. Obraćajući se svojim kolegama i kolegicama na samom protestu, predsednik NSPR Dušan Kokot naglasio je da su ga zatrpali pitanjima da li će nakon ministrove ostavke protest biti otkazan. Odvratio je da problem u školstvu nije počeo s ministrom, niti će se s njegovom ostavkom završiti. Naveo je i da se javnost u Srbiji vara ukoliko veruje da su prosvetni radnici u stanju da reše probleme nasilja. Prosvetni radnici nisu superheroji, istaknuo je Kokot.
"Ne možemo sami da rešimo te probleme. Jedan fotorobot prosečnog prosvetnog radnika je gospođa od 51 godinu. Jel taj fotorobot u stanju da razoružava", upitao je dvadesetak dana kasnije na jednoj tribini. Stoga su članovi NSPRS Vladi Srbije predali zahteve u cilju smanjenja nasilja u školama: uvođenje mogućnosti suspenzije učenika koji ponavljaju loše ponašanje, sprečavanje mogućnosti anonimnih prijava prosvetnoj inspekciji – jer se one zloupotrebljavaju da bi se vršio pritisak na prosvetne radnike, kao i da se krivičnim zakonikom dodatno zaštite prosvetni radnici i predvide stroge kazne za napad na zaposlene. Nakon sedam dana, koliko je dat rok da se oglase, ništa se nije desilo. Stoga je najavljen novi protest, a kao odgovor je stigao poziv na sastanak iz kabineta premijerke Ane Brnabić.
- To je bilo dve nedelje nakon prvog protesta i predaje zahteva koji očigledno nisu ni razmatrani jer smo zamoljeni da ih ponovo dostavimo. Bukvalno su nam napisali da su za naše zahteve saznali iz medija iako su uredno predati na pisarnici Vlade, a Ministarstvu prosvete su dostavljeni još prošlog decembra - kaže Kokot za Novosti.
Spomenuti zahtevi su dakle upućeni pet meseci pre ubistava u OŠ "Vladislav Ribnikar", ali ni onda, a ni danas odgovora na njih nema. NSPRS je u ovome sam. Iako su pozivi na protest upućeni i političkim strankama, niko se nije oglasio. Oni su svoj protest imali nekoliko sati posle, a zahtevi se nisu baš podudarali sa sindikalnima. Problem je što se ni drugi sindikati nisu odazvali na protest, a izostaje i podrška zahtevima. Za Kokota to je realna slika sindikalne scene u Srbiji, a posebno u prosveti.
- Većina sindikalnih organizacija liči na onaj nekadašnji državni sindikat iz doba socijalizma, koji se zalaže za radnička prava, ali nikada ne ide protiv vladajuće političke elite, a kada se dogodi situacija u kojoj je to nemoguće, u kojoj je ili-ili za radnike ili vlastodršce, onda se "prave mrtvi" - ističe on.
A vladajuća elita je nametnula svoje mere za smanjenje nasilja. One se prvenstveno ogledaju u povećanom broju policajaca na ulicama, a posebno u školskim dvorištima. Za našeg sagovornika to i nisu mere. On napominje da su vlasti i pandemiju korone "rešavali" vanrednim stanjem i izvođenjem vojske i policije na ulice, u ambulante i bolnice. S obzirom na to da vlada sve vreme tvrdi kako "sistem nije zakazao" i da su u pitanju pojedinačni incidenti, podseća naš sagovornik, logično je da se ništa ne preduzima. Rad škola je stoga nastavljen. Štrajk, koji nikad to i nije u punoj meri bio, je prošlost. Škole su već dugo mesta u kojima nastavnici strepe šta će ih snaći i kako da se nose s narastajućom agresijom, a ruke su im vezane nakaradnim propisima, upozorava Kokot. To stvara ambijent u kojem se svakodnevno dešavaju manji incidenti, a ako se ništa ne promeni, po njegovom je mišljenju samo pitanje vremena kada će se dogoditi neki veći. Ukazao je i na još jedan veliki problem koji je nastao nakon jedva prihvaćene ostavke ministra prosvete.
- Još uvek ne znamo ko rukovodi resorom. Tim tempom, pre će se kolonizovati Mars nego što će školstvo u Srbiji dočekati neophodne reforme. To je zato što vlast i ne želi da bilo šta menja, moramo je mi na to naterati snažnim pritiscima - zaključuje Kokot.
