Sa tačno 104 godine i tri meseca preminuo je Petar Matić znan kao Dule, i tako zaključao vrata živih narodnih heroja i heroina Jugoslavije. Orden koji, nažalost, nije poneo sa sobom u zemlju jer mu je za vreme Miloševićeve vlasti ukraden, baš kao i ostalo ordenje. Simbolično, umro je 4. oktobra, dan pre nego se obeležava dan rušenja Miloševića sa vlasti. Simbolično jer nije dočekao da taj 5. oktobar bude prekretnica u politici Srbije, ali i Vojvodine koja je stranputicom nacionalizma krenula na isti taj datum, nakon "jogurt revolucije", 1988.
U zvaničnoj biografiji stoji da je rođen u sremskom gradiću Irigu i to 7. jula 1920., a članom KPJ postaje u junu 1940. godine. Ono sa čim se te biografije ne bave jesu detalji, a o njima je autoru ove kratke priče pričao upravo Dule Matić, u sklopu zajedničkog zadatka sa Savezom antifašista Srbije – snimanja razgovora s prvoborcima i prvoborkinjama kako bi sećanje na njih ostalo i nakon smrti. Dule priznaje da se politički angažovao pre ulaska u Partiju, zahvaljujući svom ocu i delu porodice koji su bili protiv aktuelnog političkog režima. "Mi smo prvo, 1937., osnovali radnički fudbalski klub. To je dovelo do nečega neočekivanog – da su na naše utakmice dolazili seljaci, ne toliko zato što su bili zainteresovani za sport, nego kao neka vrsta demonstracije političke podrške", prisećao se Dule. On je bio sekretar kluba, a kao drugu oblast svog političkog delovanja naveo je zadružnu omladinu na čijem čelu je bio. Nezadovoljni izbornim rezultatima i pobedom režima 1938. godine organizuju demonstracije koje je ugušila novosadska specijalna policija. Dule je dobio dojavu da će biti uhapšen zbog čega beži i to je pamtio kao krštenje za sve što je usledilo.
Nakon aprilskog rata 1941. Matić je kao sekretar Mesnog komiteta, a potom i sekretar Sreskog komiteta KPJ za Irig pripremao ustanak. U Iriškoj partizanskoj četi prvi je politički komesar, a 1942. za vreme neprijateljske ofanzive na Frušku goru biva ranjen u nogu. Matić je tokom 1943. komandovao brigadom koja je u jeku borbi prebacila u istočnu Bosnu 1.000 dobrovoljaca iz Srema i 100 seljačkih kola punih hrane, odeće i sanitetskog materijala po čemu je Veljko Bulajić snimio "Veliki transport". Učestvovao je u oslobađanju Bijeljine i u pokušaju oslobađanja Brčkog. Na Bulajićev film Dule je imao sitnih zamerki. "Osnova je realna, a umetnički deo je obogaćenje i prilagođavanje filmskim principima. Možda je najdrastičnije to da su oni u filmu u Savi bili sa kamama, ali kame nismo imali", rekao nam je. U borbama brigade sa Nemcima na Fruškoj gori, 17. jula 1944. godine, biva ranjen u grudi i ubrzo prebačen u Italiju na lečenje, a nakon toga i na Vis na koji je došao brodom, iako je mogao avionom. "Hteo sam da vidim more", objasnio nam je.
Bio je komadant Šeste vojvođanske brigade koja je učestvovala u oslobađanju Beograda. Usledio je period školovanja, dužnosti u JNA, kao i politički angažman. Bio je narodni poslanik Skupštine Srbije i narodne Skupštine, dok je od 1982. do 1986. bio i član Predsedništva CK SKJ. Zbog sukoba sa rukovodstvom SR Srbije 1988. godine izlazi iz Partije. Bio je nosilac brojnih ordena. Izdvajamo Partizansku spomenicu, Orden jugoslovenske zvezde s lentom, a ordenom Narodnog heroja odlikovan je 20. decembra 1951. godine. Svi ordeni su mu ukradeni, a zbog sukoba sa rukovodstvom SDB je čak tražio da mu se uzme ordenje, da ga se uhapsi, rekao je. Na kraju su ukradeni. "U moj stan su dolazili ili lopovi ili policija. Nisu ništa odneli sem dva pištolja, a onda je moja supruga uzela moja dokumenta i sva odlikovanja i odnela u Aranđelovac i to je sakriveno dosta dobro. Sva ta odlikovanja su ukradena. Nekoliko meseci je policija držala stražu oko vikendice, ali to je bio izgovor. Sva su odlikovanja odneta. Informisao sam policiju i nikad nisam dobio informaciju šta se sa tim desilo", ispričao je Matić. Za kraj napominjemo da poznata parola "ni zrno žita okupatoru" dolazi upravo od Duleta i njegovih saboraca jer su palili višak žita i pšenice.
