Novi srpski patrijarh Porfirije je nepunih godinu dana stariji od mene. Znam da nisam više mlad, ali sama po sebi je značajna vest da je trebalo da prođe više od šest decenija da na takvo mesto bude izabran neko ko nije navršio 60 godina. To je prvi srpski patrijarh koga lično poznajem, što je za mene tektonska promena pošto sa Germanom, Pavlom i Irinejom nisam imao dodirnih tačaka. Živeli smo u paralelnim svetovima u kojima jedni druge nismo razumeli u dovoljnoj meri ni u ovom ni u onom svetu.
Siguran sam da bi u tom odnosu prema SPC promena nabolje mogla da nastupi sa novim patrijarhom Porfirijem. Verujem da ovako razmišlja dosta kolega i poznanika iz medija, sveta kulture, umetnosti i muzike koji ga takođe poznaju još iz perioda kada je bio starešina manastira Kovilj i kada su ga viđali u mantiji na koncertima poput onog u beogradskoj Areni kada je gostovala pevačica Šade, ili sa Canetom iz Partibrejkersa na koncertu Erika Bardona…
Čak i ako nisu imali veze sa crkvom, mnogi su dolazili na manastirsku zemlju zbog kultnog restorana "Na kraju sveta". Ima simbolike da je ovaj manastir iz crkve koja je nastala na mestu gde su se izmirile ugarska i srpska vojska uz posredovanje Svetog Save. Upravo ta uloga pomiritelja je nešto što se vezuje za dosadašnju misiju novog Patrijarha koja nije bila samo duhovna i svetovna.
Uloga pomiritelja se pretače u ulogu vodećeg ekumenistu. Dijalog unutar hrišćanskog sveta, približavanje u istoj veri od izuzetnog je globalnog značaja.
Patrijarh Porfije može da ima značaj izbora pape Franje, koji je napravio pravu revoluciju unutar Katoličke crkve, ali i veoma velike iskorake u ekumenskim naporima. Sada je izborom Porfirija za patrijarha stvoren prostor za veći iskorak iz pravoslavnog sveta ka konkretnim rezultatima i snažnim procesima, toliko važnom trajnom dijalogu.
***
Istina je da patrijarh i ja nismo bili na istim talasnim dužinama tokom njegovog mandata u Republičkoj radiodifuznoj agenciji. Kao što je istina da smo se odlično razumeli i blisko sarađivali dok je bio na čelu zagrebačko-ljubljanske mitropolije.
Pamtim njegov intervju pred odlazak u Zagreb i sećam se reči: "Dolazim otvorenog srca, a nastojaću da primenim tri načela – dijalog, praštanje i pomirenje, uz poruke da moramo prihvatiti jedni druge onakvim kakvi jesmo i da je bolje sused blizu nego brat daleko."
Sedam godina kasnije, lično svedočim da je u toj nameri uspeo i da je tamo učinio mnogo toga, da je otvorio mnoga vrata, izgradio mostove i dao nadu u bolje sutra. O tome svedoče reakcije iz Zagreba na izbor novog patrijarha u kojima se tamošnji mediji i ugledni pojedinci utrkuju u pohvalama zbog njegovog dosadašnjeg angžmana i izbora na najvišu funkciju u SPC.
U polarizovanoj Srbiji ima mnogo više skepse povodom izbora novog patrijarha.
Intelektualna, akademska i politička čaršija je zbunjena, podvojena i tu i tamo se probije poneki glas koji podseti da Porfirije pripada reformskom krilu Srpske pravoslavne crkve.
Želim da verujem da su čuda moguća i da će se njegovim imenovanjem za patrijarha desiti mnogo toga što do sada nismo mogli da očekujemo od Srpske pravoslavne crkve. Od pomirenja, tolerancije i, najviše, humanitarnog angažmana, do modernizacije, ali i istinskog i doslednog poštovanja deset Božijih zapovesti. U crkvi i van nje. Već samo to će biti dovoljno da mnogi od nas koji su davno kršteni postanu vernici. Nije nas malo.
Uostalom, danas je tačno 30 godina od kako je R.E.M. objavio "Losing my religion" (Gubim veru).
Vreme je za novi početak, novi talas.
Tekst je objavljen na portalu Javni servis
