Vreme je ovo velikih izazova za novinarstvo, ili barem za ono što pretenduje da se bavi novinarstvom. Brzina i ekskluziva donose klik, a klik, zna se, donosi novac. Novac nas opet održava u zoni komfora i tako ukrug, a u tom krugu kao da najviše strada upravo novinarstvo.

I tu gotovo da nema imunih. Podela na nezavisno i ono "zavisno" novinarstvo prestaje, jer svi su zavisni od prihoda, a da bi se nešto prodalo valja ponekad nešto i podvaliti. Tako je dnevni list Danas, u vlasništvu United grupe, koji u jednom delu Srbije važi za nezavisan medij, nedavno objavio intervju sa izvesnim Danielom Smithom, navodno britanskim stručnjakom za međunarodne odnose i bezbednost sa fokusom na zemlje zapadnog Balkana. Smith se valjda nametnuo svojom "ekspertizom" na tviteru, gde je i otkriven, ali tek po objavljivanju intervjua. Izbrisan je nalog i otišao je tamo odakle je i došao, u nebesko bot carstvo. Odnosno, po svemu sudeći radi se o nepostojećem, izmišljenom "ekspertu". Ostao je, međutim, gorak ukus i nemušto izvinjenje redakcije Danasa u kojem ipak ne prihvataju apsolutnu odgovornost za napisano, već krivicu svaljuju na rusku, a preko nje i na srpsku propagandu.

- Nema ko da bude odgovoran za ono što neki medij objavljuje, osim urednika i novinara tog medija. Da ne zalazimo sad u citiranje kodeksa, novinar mora da radi "sa dužnom pažnjom", u šta svakako ne spada intervjuisanje osobe koju nikad niste ni videli ni čuli. Po meni, ovo je veća greška urednika, koji upravo zato postoji, da ispravlja i sprečava greške i brljotine novinara - kaže za Novosti Radmilo Marković, novinar BIRN Srbija.

A kad je greška već učinjena, onda je barem izvinjenje javnosti trebalo biti drugačije, smatra on, ali ističe da ne treba svi sad da "razvlačimo" Danas nego da, u javnom interesu, na primeru vidimo gde treba da pazimo kako ne bismo proklizali, napominje naš sagovornik, ali ujedno postavlja i protupitanje redakciji Danasa – "kako je Danas sa sigurnošću utvrdio da sagovornik ne postoji". Objavljen je i tekst FakeNews Tragača – portala posvećenog razotkrivanju dezinformacija – koji kaže da je Smith "dipfejk ekspert". Ovaj slučaj je otvorio ono pitanje sa početka teksta – jer šta nam ekskluziva ujedno donosi? Jedna od "ekskluzivnih informacija" pre 15-ak godina bila je ona da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu za književnost. U trci da se što pre objavi ta informacija učestvovao je i, tada, još relativno kredibilan B92. Žalosno je reći da se od Večernjih novosti i Radio-televizije Vojvodine, koji su bili perjanica ratnohuškačkog novinarstva to i očekivalo, ali je tako.

- Imperativ brzine, odnosno "ekskluzivnosti" i želja za klikom, to jest dinarom više je pogubna po javnost. To može doneti kratkoročnu finansijsku korist medijima koji na taj način posluju, ali mislim da na duže staze ta vrsta "izveštavanja" može samo da otera publiku, koja će sve manje da veruje u ono što takvi mediji objavljuju, pa će da pobegnu na društvene mreže (gde ih, doduše, čekaju ti isti portali, plus drugi korisnici kojima ne treba "blanko" verovati). A posledice širokog nepoverenja u državu i medije intenzivno živimo već godinama i deluje mi da će biti sve gore - pesimističan je Marković.

On se prisetio još jednog slučaja u kom je učestvovao i nacionalni javni servis, odnosno RTS, kome apsolutno ne sme da bude bitno da bude prvi, već da izvesti u javnom interesu, "za šta ih građani plaćaju".

- Javili su da je umro Milan Panić (nekadašnji premijer Savezne Republike Jugoslavije, op.a.), jer je to na Tviteru objavio onaj italijanski novinar koji voli da ovako "minira" novinare i redakcije. Jedno je kad korisnik mreže retvituje nešto što je popularno ali nije tačno - što se verovatno skoro svakome desilo – a drugo je kad medij počne da se ponaša na taj način - objašnjava on ovu tragičnu situaciju. Međutim, u Srbiji se medijem predstavljaju i oni koji imaju radna mesta sa nazivom "urednik" i "novinar", ali koji su sve osim medija - ističe naš sagovornik.

Navodi da oni bukvalno truju ljude, huškaju, šire mržnju, maltretiraju, targetiraju i blate pojedince ili grupe, šire paniku, rutinski reketiraju bogate i uspešne da bi pisali ili da ne bi pisali o njima, mafijaši im iz zatvora sastavljaju tekstove, menjaju naslove, prave naslovne strane...

- Takve firme dobijaju silne novce na državnim i lokalnim konkursima, iako su ubedljivo najgori po pitanju kršenja novinarskog kodeksa. I tu treba praviti razliku između nenamerne greške, između greške za koju je odgovorne baš briga jer im je najvažniji profit, i namerne greške, sračunato pravljene da dezinformiše i uništava živote ljudi za koje dobiju naredbu da su današnja meta - zaključuje Marković.