Miloš Hrnjaz je vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu gde predaje međunarodno javno pravo, međunarodno humanitarno pravo i pravo na upotrebu sile u međunarodnim odnosima. S njime razgovaramo o upotrebi pojma genocid i aktualnim primerima tog pojma, kao i određenim potezima međunarodne zajednice. Jedna od tema bila nam je i pitanje zašto Hrvatska na priznaje da je u NDH počinjen genocid i nad Srbima.

Koji uslovi trebaju biti ispunjeni da bi se neko nasilje i ratni zločini proglasili genocidom? Koliko se danas taj pojam zloupotrebljava?

Definicija genocida se nalazi u članu II. Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i danas se, i pored određenih kritika, smatra opštevažećom u međunarodnom pravu. Genocid je, dakle "bilo koje od navedenih dela učinjenih u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve: a) ubistvo članova grupe; b) teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe; c) namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja; d) mere uperene na sprečavanje rađanja u okviru grupe; e) prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu".

Da bi određeni zločin mogao da se pravno kvalifikuje kao zločin genocida on mora da ispuni oba elementa prisutna u definiciji – jedan od pet pomenutih akata mora da bude učinjen sa posebnom namerom uništenja dela grupe ili grupe u celini. Ovo je veoma važno jer se pomenuti akti pojavljuju, nažalost, u gotovo svakom oružanom sukobu tako da je ključna razlika između zločina genocida i drugih zločina kažnjivih u međunarodnom pravu to što kod zločina genocida postoji ova posebna namera da se uništi grupa kao takva.

Što se tiče zloupotreba pojma genocida, moguće je konstatovati da na međunarodnoj sceni postoji "inflacija" upotrebe ovog termina za različite zločine koji najčešće ne ispunjavaju pomenute uslove. Ova situacija je posledica nekoliko različitih faktora. Države, organizacije i pojedinci koriste norme međunarodnog prava kako bi legitimizovali svoje interese u međunarodnom sistemu. Ukoliko iza poziva na akciju u vezi sa određenim zločinom vi tvrdite da je to zločin genocida po pravilu su veće šanse da izazovete određenu reakciju ili dobijete podršku jer se na zločin genocida uglavnom gleda kao na "zločin nad zločinima".

Drugo, pojedine pravosudne institucije poput Međunarodnog suda pravde najčešće mogu da zasnuju nadležnost na osnovu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, ali ne i na osnovu drugih zločina kažnjivih po međunarodnom pravu pa države koriste tu mogućnost, tako da u ovom trenutku pred Sudom imamo nekoliko slučajeva po ovom osnovu. Treće, mora se imati u vidu da se u okviru drugih naučnih disciplina poput istorije ili sociologije ili političkih nauka termin genocid koristi drugačije, slobodnije i manje strogo, nego u međunarodnom pravu. I pored ove inflacije upotrebe termina i određenih (zlo)upotreba, pojam genocida u međunarodnom pravu neće nestati i jedini lek je oprezna primena u onim situacijama u kojima su kriterijumi ispunjeni iako moramo biti svesni da svaka primena međunarodnopravnih normi, pa i ova, izaziva kontroverze i drugačija mišljenja.

 

Malo autora smatra da je u Ukrajini počinjen genocid

Može li genocid biti antedatiran, odnosno može li ga se proglasiti za događaje pre Drugog svetskog rata, odnosno 1948. kad je on definiran? Masovne zločine Turaka nad Jermenima u Prvom svetskom ratu mnogi proglašavaju genocidom, pa je niz zemalja to i priznao. Ako bi se taj genocid proglasio u organima UN-a, da li bi to imalo ikakve pravne posledice?

U formalnom smislu zločini pre donošenja Konvencije 1948. godine, odnosno pre 1951. godine kada je stupila na snagu, ne mogu se smatrati genocidom. Drugim rečima, ne može se utvrditi individualna krivična odgovornost ili odgovornost država za zločin genocida pre Konvencije. Sa druge strane, treba razlikovati genocid kao činjenicu od zločina genocida koji je kažnjiv po međunarodnom pravu.

Tako na primer, preambula Konvencije priznaje "da je u svim periodima istorije genocid izazivao velike štete čovečanstvu". Dodatno, više kao ilustracija, u tužbi protiv Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde i sama Hrvatska je istakla da je za razumevanje odgovora na pitanje zašto je donošenje Konvencije bilo neophodno važno vratiti se na period između 1933. i 1945. godine. U svakom slučaju, kao što se vidi i iz vašeg pitanja, nije neuobičajeno da se i za zločine koji su se dogodili pre Drugog svetskog rata tvrdi da se mogu podvesti pod savremenu pravnu kvalifikaciju zločina genocida.

Moguće je konstatovati da na međunarodnoj sceni postoji "inflacija" upotrebe termina genocid za različite zločine koji najčešće ne ispunjavaju pomenute uslove. Ova situacija je posledica nekoliko različitih faktora. Države, organizacije i pojedinci koriste norme međunarodnog prava kako bi legitimizovali svoje interese u međunarodnom sistemu

Da li je i nad Srbima u NDH počinjen genocid kao nad Jevrejima i Romima i čime se to može dokazati? Jesu li hrvatski argumenti oko aktualnog negiranja genocida nad Srbima koji su vlasti RH svojevremeno ipak priznale isključivo političke prirode?

Uveren sam da se zločini nad Srbima počinjeni na teritoriji NDH mogu smatrati zločinom genocida. Svakako nije sporno da su bar tri, a najverovatnije i četiri akta iz pomenute definicije zločina genocida iz Konvencije počinjeni nad Srbima u NDH. Iako postoje sporovi u vezi sa brojem srpskih žrtava u NDH, prema mom mišljenju nesporno je da i "konzervativne" procene o broju žrtava nesumnjivo zadovoljavaju uslov da njihov broj bude "značajan"; ovaj kriterijum se iskristalisao kroz jurisprudenciju međunarodnih sudova.

Ono što se ponekad proglašava spornim je posebna namera ustaškog rukovodstva i pojedinih pripadnika da učine pomenute zločine u nameri da unište Srbe ili značajan deo Srba u NDH. Nemam ovde dovoljno prostora da detaljno obrazložim svoj stav, ali sam uveren da je i ovo moguće dokazati te da su svi uslovi za postojanje zločina genocida nad Srbima u NDH sigurno ispunjeni. Tek nam, međutim, predstoji dodatni napor da otklonimo svaku naučnu sumnju u vezi sa ovim pitanjem. Politički će svakako pitanje ostati sporno za određene, nadam se, veoma malobrojne, ekstremne grupe.

Radite na projektu vezanom za genocid u NDH zajedno sa SNV-om. O čemu se radi?

Radim kao koordinator projekta koji se bavi ovim pitanjem. Ne bih u ovoj fazi ulazio u detalje, ali nadam se da će SNV i Beogradski međunarodnopravni krug nastaviti uspešnu saradnju na ovom veoma važnom projektu i u budućnosti, pa da ću uskoro moći da javnost u Srbiji i Hrvatskoj obavestim o prvim rezultatima.

Čak i ukoliko Sud ustanovi da nesumnjivi zločini koji su počinjeni u Gazi ne mogu da se kvalifikuju kao zločin genocida, ostaju obaveze država prema Konvenciji i drugim normama međunarodnog prava da učine sve što je moguće da se zločin genocida u Gazi ne dogodi

Kako nazvati zločine koji se čine u sukobu Rusije i Ukrajine, odnosno zločine najpre u Gazi, a onda na širem području Bliskog istoka?

Nije lako pravno kvalifikovati zločine koji se dešavaju tokom nekog oružanog sukoba. Čini mi se, ipak, da i pored opreza mogu da kažem da i u ovoj fazi postoje veoma ozbiljni dokazi koji su, primera radi, dokumentovani i u izveštajima organizacija poput OEBS-a, da su u Ukrajini počinjena brojna teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, odnosno ratni zločini. Čini mi se, ipak, da relativno mali broj autora smatra da je u tom oružanom sukobu počinjen zločin genocida.

Stvari su složenije u vezi sa izraelsko-palestinskim sukobom. Kao što vam je poznato, pred Međunarodnim sudom pravde se vodi postupak Južnoafričke Republike protiv Izraela povodom navodnog kršenja Konvencije. Tu moram da kažem da je i Ukrajina tužila Rusiju pred istim Sudom, ali je taj slučaj nešto drugačiji. U prvoj fazi tog postupka JAR je dokazivao da je Izrael počinio zločin genocida tražeći od Suda i da naloži privremene mere kako bi se zaštitio palestinski narod, što je Sud i naložio. U međuvremenu je podneta i tužba na preko 700 strana, ali njen tekst još uvek nije dostupan. U svakom slučaju, optužbe protiv Izraela su u ovom smislu veoma ozbiljne i deluju još ubedljivije sada nego pre godinu dana kada je tužba pokrenuta.

No, čak i ukoliko Sud ustanovi da nesumnjivi zločini koji su počinjeni u Gazi ne mogu da se kvalifikuju kao zločin genocida, ostaju obaveze država prema Konvenciji i drugim normama međunarodnog prava da učine sve što je moguće da se zločin genocida u Gazi ne dogodi. Treba naglasiti da Međunarodni krivični sud ima nadležnost da sudi pojedincima i za zločine u Ukrajini i Palestini koji se ne mogu pravno okarakterisati kao zločin genocida. S pažnjom ću pratiti tok i ishod tih postupaka.

 

Otpor studenata kao društveni protest

Kad smo kod Gaze, smatrate da Izrael ima pravo da se brani od napada, ali da način na koji to radi mora biti u skladu sa normama međunarodnog humanitarnog prava. Kako razdvojiti te dve stvari, pogotovo što Izrael sve vreme tvrdi da se Hamas bori preko leđa civila. Što bi, nakon nekoliko desetaka hiljada ubijenih, trebalo učiniti?

Izrael kao okupaciona sila ima pravo da se brani od napada, ali nema pravo na samoodbranu u smislu pozivanja na član 51. Povelje UN-a (ništa u toj Povelji ne umanjuje prirodno pravo na individualnu ili kolektivnu odbranu u slučaju oružanog napada na člana UN-a dok Savet bezbednosti ne preduzme mjere potrebne za očuvanje mira i sigurnosti u svijetu, op. a.). To se nekome može učiniti kao tehnička stvar, ali domašaj te odbrane nije isti. U svakom slučaju, kakvo god da je to pravo na odbranu, ono mora biti odvojeno od načina na koji se ta odbrana vrši, odnosno akcije Izraela moraju biti u skladu sa normama međunarodnog humanitarnog prava.

Osnovno pravilo ove grane međunarodnog prava je da napadi moraju biti usmereni isključivo protiv vojnih ciljeva, odnosno ne smeju biti usmereni protiv civila i civilnih objekata. To zaista nije lako činiti u uslovima urbanog ratovanja, odnosno tamo gde postoji gusto naseljeno stanovništvo među kojim se ponekad kriju i lica koja direktno učestvuju u neprijateljstvima. Ove teškoće, međutim, ne oslobađaju Izrael mnogih međunarodnopravnih obaveza od kojih sam pomenuo samo osnovnu. To važi čak i ukoliko Hamas krši norme međunarodnog humanitarnog prava krijući se među civilima ili koristeći te civile kao "živi štit".

Teže mi je da odgovorim na pitanje šta bi trebalo učiniti. Nekada nije lako izbeći očaj kada vidite slike iz ratom zahvaćenih područja. Postoje, ipak, i određene osnove za mir koje propisuje međunarodno pravo: priznanje prava i jevrejskog i palestinskog naroda na samoopredeljenje koje uključuje i stvaranje sopstvene države (neki ne smatraju da je Palestina već država); poštovanje međunarodnog prava, odnosno ljudskih prava svih ljudi koji žive na tom prostoru; efikasno delovanje Saveta bezbednosti UN-a u pravcu postizanja prekida neprijateljstava; bezbednost i opstanak Izraela. Da li sam svestan koliko ovo zvuči nerealno u ovom trenutku? Jesam. Zato Gaza i izgleda kao Hirošima 1945. godine.

Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i ombudsmana za decu Marije Lvove-Belove zbog deportacije dece u Rusiju, dok je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan zatražio naloge za hapšenje lidera Izraela i Hamasa. Hoće li priča stati samo na tim potezima, s obzirom na to da su i Rusija i Izrael "jaki igrači" u svetu, a optuženi Izraelci u ovom slučaju imaju i političku podršku lidera SAD-a i zapadnih zemalja?

U ovom trenutku zaista izgleda nerealno da će se optuženi pojaviti pred ovim sudom, pogotovo što su optuženi lideri Hamasa u međuvremenu uglavnom pobijeni. Međutim, pogledajte razvoj situacije u Siriji. Ponekad dođe do nepredviđenih događaja koji radikalno promene stvari. U svakom slučaju, čak i optužnice predstavljaju još jedan prilog delegitimizaciji postupaka optuženih. Veći problem je što oni nisu jedini koji krše norme međunarodnog prava u svetu, pa sve ponekad izgleda kao selektivna pravda.

Kako vidite rasplet odnosa između Srbije i Kosova?

Bilo bi neodgovorno da ovde probam da dam odgovor na tako složeno pitanje koje daleko prevazilazi granice međunarodnog prava. Recimo da odgovorim ovako iz ugla discipline koju predajem: međunarodno pravo je jedini razlog zašto se još uvek vode pregovori u vezi sa ovim pitanjem, ali ograničenja međunarodnog prava su razlog zašto pregovori izgledaju ovako kako izgledaju.

S obzirom na aktualnost, moram da pitam i kako kao univerzitetski profesor vidite masovni bunt i građanski otpor studenata, učenika, ali i drugih građana po Srbiji, a onda i kakav tu vidite rasplet.

Vidim ih kao širi društveni protest koji podržavam, a ne isključivo politički protest. Ukoliko se za trenutak tako posmatra, onda su ovi protesti, duboko sam uveren, već ostvarili određene ciljeve. Oni za početak "denormalizuju" pojedine iščašene aspekte realnosti koju živimo i za koju smo kao društvo počeli da verujemo da ne samo da je normalna, već i da je jedino moguća. Studenti su takođe podsetili da društveni duboko ukorenjeni problemi poput korupcije imaju najozbiljnije posledice koje se mere brojem žrtava i koje se ne mogu tek tako izbrisati nekakvim, neki smatraju upitnim, ekonomskim pokazateljima. Ti protesti su ukazali i na to da su određene institucije u Srbiji počele da izgledaju kao karikature. Paradoksalno, institucije su tu i da u određenim situacijama zaštite i nosioce izvršne vlasti, ali ne i onda kada se temeljno radi na njihovom uništavanju kako bi se za sebe obezbedile razne vrste koristi koje vam inače ne pripadaju. Ali, ukoliko se prihvati moja sugestija da se ovi studentski protesti posmatraju kao društveni, a ne nužno politički u užem smislu, onda je cena to da nije realno očekivati konkretnu političku promenu. Bar ne na kratak rok.