Prvu godišnjicu tragedije u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogadu i u selima Malom Orašju i Duboni obeležila su sećanja uz trag nečega što bi u budućnosti moglo postati memorijalnim centrom, pre svega kada govorimo o školi jer to žele i roditelji ubijene dece.

Otkako je maloletni K.K. ubio devetoro učenika i čuvara u školi, taj deo škole se ne koristi za nastavu već je pregrađen u iščekivanju konačnog rešenja – da li rušiti i vratiti sve kako je bilo, što želi deo roditelja čija deca i dalje idu u školu, a koja su sada stisnuta u drugu polovinu zgrade, ili će sutra prerasti u mesto sećanja, što žele roditelji ubijene dece, ali i mnogi koji su decu ispisali iz škole, kao i oni čija deca i dalje idu u tu školu jer u tom delu Beograda nema puno izbora.

Investitorski urbanizam odavno je uzeo maha na Vračaru, pa jedva da ima mesta za pešačenje, a kamoli za nove škole. Ali državi to ne bi smeo biti problem. Vlada Srbije u martu je formirala Radnu grupu za memorijalni centar u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva, a porodice su formirale multidisciplinarni tim koji će sprovesti opsežne konsultacije i pripremiti preporuke i predloge konkretnih mera zbog uspostavljanja memorijalnog centra i programa njegovog rada. Tim čini grupa ljudi iz raznih oblasti kao što su istorija, arhitektura, pravo i dečja književnost. U timu je i Jasminka Petrović koja je ustvrdila da se društvo zamrznulo godinu dana, te da nismo prešli ni prvi nivo osvešćivanja, a to je tuga. "Mi nismo to doživeli da bismo otišli na sledeći emocionalni nivo, da bismo došli do empatije, do ljubavi. Moramo da prođemo ceo krug emocija, pa i ljutnju da bismo mogli da se uzdignemo", rekla je ona u Tašmajdanskom parku gde je bio organizovan forum sa građanima i građankama koji su tu davali svoje predloge za izgled i značaj budućeg memorijalnog centra, ali i kako ubuduće obeležavati te tragedije.

Istoričarka Dubravka Stojanović istakla je da je tim pošao od pitanja kako su takvi zločini bili mogući.

- Jedan od odgovora na to pitanje je da u društvu nema dovoljno dijaloga, da se ne razgovara, da se ne ulazi u dubinu problema. Ili kako je neko prošle godine ispred škole ostavio onu čuvenu parolu: "Pričajte sa svojim decom" - kazala je Stojanović dodavši da je forum napravljen kako bi svi dobili odgovor na pitanje kako treba da se sećamo onih dana i kako treba da izgledaju komemoracije i memorijalni centar.

- Mi mislimo, ako se celo društvo ujedini oko ovih događaja, a ne vidimo koji bi bili jači događaji od ovih, da možemo da počnemo da gradimo jedno mirnije društvo, društvo sa manje nasilja, sa više razumevanja, otvorenosti i dijaloga - rekla je naša sagovornica i naglasila da ovo nije pitanje "ni političara, ni određenih pojedinaca, nego ključno pitanje ovog društva".

- Memorijalni centar koji ćemo napraviti na mestu masovnog ubistva će biti mesto dijaloga. To neće biti mauzolej, to neće biti spomenik, to neće biti neka ploča, to će biti po želji roditelja stradale dece, jedno živo mesto, upravo mesto dijaloga, rasprave u društvu dečjih aktivnosti, aktivnosti odraslih - navela je Stojanović.

Tim su formirale porodice za koje nam Olga Manojlović Pintar, još jedna istoričarka u timu, kaže da su bile potpuno skrajnute u javnom prostoru.

- Razmišljanja i osećanja porodica ubijenih, koje su zapravo najveće žrtve ovog događaja, gotovo da ne čujemo. Naravno da su tu i ranjeni, teško ranjeni u ova dva masakra. Naravno da su tu i njihove porodice, ali ljudi koji su izgubili decu, zaista su zaslužili da se razume njihova stajna tačka i da se prihvate njihov ideje - napominje to Manojlović Pintar i pojašnjava da su oni ljudi koji na najbolji način osjećaju svu surovost i nasilje koji postoje u javnom prostoru.

Ona dodaje da su godinu dana, nažalost, bili prepušteni samima sebi i da je izostala sistemska podrška za porodice. Zato naglašava ulogu multidisciplinarnog tima koji "ima zajedničku ideju da je glas žrtava onaj koji mora da se čuje u javnosti".

Jasminka Petrović naglasila je da su građani ti koji diktiraju dešavanja i rekla da ćemo, kad svaki pojedinac bude spreman da doprinese, imati i bolju vlast, zbog čega je program obeležavanja i nazvan "Buđenje".

- Svako od nas treba da se probudi, umije hladnom vodom i da vidi šta može da uradi. Moj doživljaj je da se društvo menja iznutra. Ja ne verujem u politiku i političare - kazala je ona i istakla da su reči poput: odgovornost, poštovanje, ljubav i empatija ključne i da ka tome treba da se ide.