Između naslova o ratu u Ukrajini, barikada na Kosovu i sve većoj krizi, početkom decembra provukla se informacija da je 31. tog meseca rok za javnu raspravu o nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, nakon čega nacrt ide u proceduru u Narodnoj skupštini Srbije. To je bio drugi nacrt zakona jer je već jedan, pre nešto više od godinu dana, povučen. Razlog? Negodovanje javnosti zbog prevelikih ovlašćenja datih policiji. Prešlo se, stoga, u novi pokušaj.

Kritičari će reći da je ovaj datum namerno izabran kako bi se privuklo što manje pažnje javnosti, koja je opterećena novogodišnjim kupovinama i putovanjima, a nakon što se javnost opet poprilično uzbudila rok za javnu raspravu je pomeren na 22. januara, da bi na kraju opet bio povučen. U saopštenju pristiglom iz Vlade Srbije se kaže: "U skladu sa svim razgovorima koje je u prethodnim danima predsednica Vlade imala sa relevantnim organizacijama, na Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima dalje će se raditi kroz široke konsultacije." Cilj je, kako se navodi, da se razjasne sve nedoumice u javnosti i da svako razume intenciju zakona koji je od posebne važnosti za bezbednost svih građana Republike Srbije.

A šta je to opet bilo toliko sporno da su se digle organizacije civilnog društva, javnost i predstavnici opozicije? Navedimo samo neke od odredbi/primedbi: Upad u stan bez naloga suda, velika diskreciona ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova, uskraćivanje prava građana da snimaju policiju dok krši zakon, a kao poseban problem navodi se biometrijski nadzor koji zadire u slobodu okupljanja.

Andrej Petrovski, tehnički direktor fondacije Šer, objašnjava da bi se time neselektivno obrađivala ogromna količina biometrijskih podataka građana koji se kreću u javnom prostoru. U MUP-u bi, ističe on, naredna 72 sata postojala baza podataka sa svim licima koja su izašla na ulicu, u javni prostor, sa podacima o vremenu, lokaciji itd.

- Samo postojanje te baze, nismo još ni došli do zloupotrebe, predstavlja jako opasnu situaciju. Bespotrebno kreiranje tolike baze podataka postaje primamljivo za zloupotrebe na različite načine, ne samo u MUP-u - napominje Petrovski.

Andrej Petrovski (Foto Dejan Kožul)

Nema suštinskih promena u odnosu na zakon koji je prethodno već povučen iz procedure, ističe Milan Filipović, pravnik Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom. I on smatra da je biometrijski nadzor poseban problem zbog širokog spektra mogućih načina zloupotrebe.

- Razlike su kozmetičke prirode, a biometrijski nadzor je problem, i to ne kako će on biti uređen u samom zakonu. Problem je u mehanizmima kontrole pristupa koji se ne sprovode u praksi. Građanima možda nije poznato, ali policija pristupa podacima mobilnih operatera na stotine hiljada puta godišnje bez dozvole suda. Možda će baš ti isti ljudi u policiji biti odgovorni za pristup vašim biometrijskim podacima - govori Filipović.

O načinima zloupotrebe podataka zasad još možemo da maštamo. Neke od primera navodi naš sagovornik:

- Oni bi mogli da snime skup od nekoliko hiljada ljudi i da u roku od nekoliko minuta imaju informacije ko od tih ljudi radi u javnoj služni, koji su privrednici, koji primaju socijalnu pomoć, i ti bi ljudi bili u problemu.

Filipović dodaje da sistem funkcioniše tako da može da predvidi kriminogeno ponašanje, da čita govor tela, izraze lica, emocije, pa i zdravstveno stanje, seksualno opredeljenje, političko opredeljenje... Podaci su to za koje bi i treća strana dala bogatstvo. A ta treća strana može biti "samo" komercijalno zainteresovana za njih. O problemu sa kamerama u javnom prostoru pisali smo u martu 2021. godine (https://www.portalnovosti.com/tisucu-kamera-tisucu-pitanja). Nezvanično, u Beogradu je već postavljeno oko 8.000 kamera, iako zakonske osnove za kupovinu nema, što navodi i Petrovski, ali napominje da ne vidi scenario u kom MUP nema zakonski osnov da obrađuje biometrijske podatke, a da ipak to učini.

- Problematično je da ste nabavili sistem koji može da prikuplja podatke, a da niste imali osnov za to. Praktično ste kupili nešto što legalno ne možete da koristite u Srbiji. Mi smo krenuli obrnuto, prvo kupili kamere, onda pisali zakon i na kraju pišemo procenu uticaja koja treba da nam kaže da li nam zakon treba. To je već izvor frustracija i nepoverenja kad je ceo ovaj sistem u pitanju - naglašava Petrovski.

Zašto je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović kupio kamere, da li je smeo da ih kupuje? Previše je pitanja, a malo odgovora. Pretpostavka je da je okidač za kupovinu bio tzv. slučaj kantrimen, iz jula 2014., kad su kamere snimile vozilo kojim je na Brankovom mostu u Beogradu pokošen mladić Luka Jovanović, nakon čega je preminuo. Od tada se krenulo u kupovinu kamera za video nadzor, ali sve je, kako kaže Filipović, prekriveno velom tajne.

- Nemamo pouzdane informacije o kupovini, ali ovo nije jedini slučaj u kom je policija nabavila opremu za koju nema pravni osnov - tvrdi Filipović i navodi i slučaj kupovine tzv. zvučnih topova za koje kaže da se za sada primenjuju tokom obuka.

- Ne govorimo samo o ograničenju ljudskih prava, već i o zloupotrebi javnih finansija, novca koji bi trebalo da bude upotrebljen u neke druge svrhe - zaključuje Filipović.

U MUP-u su isticali da oni nemaju zadnju nameru i da neće zloupotrebljavati sam zakon, ako se, naravno, usvoji. Petrovski ističe da su u MUP-u bili poprilično otvoreni za razne sugestije, ali navodi da bi to trebalo da je normalno, da je javna rasprava normalna stvar. Ipak, skeptičan je jer, koliko god u MUP-u tvrdili da ne žele da zloupotrebljavaju zakon, poverenja gotovo da nema.

- Već smo imali incidente za koje ne znamo da li je neko snosio odgovornost. Iz istog sistema pametnih kamera, režima video nadzora, imali smo situaciju gde je neki službenik iz komandno-operativnog centra mobilnim usnimio ekran gde se dešava saobraćajna nesreća i to pustio na internet. To je curenje podataka za koje ne znamo da li je neko snosio posledice, što ozbiljno narušava poverenje u sistem - napominje on.

Milan Filipović (Foto Dejan Kožul)

A poverenje u sistem narušilo je i ponašanje policije na protestu u julu 2020. godine. Prekomerna upotreba sile, pendrečenje po glavi, suzavac... Nekolicina policajaca jeste suspendovana, ali na kraju nema informacija da li je ijedan do kraja procesuiran.

- Bojim se da se stvar neće promeniti nabolje - skeptičan je Milan Filipović, čak i ako se pitanje identifikacije policajaca pojednostavi.

Sve to dovodi i do teorija zavera, kao i populističkog pristupa čitavoj priči.

- Kad imate neidentifikovane maskirane napadače na građane koji protestvuju, onda spekulišemo da li su to pristalice partije, navijači, lokalne kriminalne bande... Upravo to neznanje otvara mesto spekulacijama, pa i teorijama zavere, ali bojim se da je to namerno tako ostavljeno. To neznanje ljude sprečava da izlaze na javna okupljanja, taj strah da sa druge strane može biti maskirani kriminalac koji neće odgovarati ukoliko vas prebije na nekom javnom skupu itekako utiče na ljude - napominje Filipović.

Ovo je, ukratko, atmosfera u kojoj je pripreman novi zakon. On jeste povučen, ali je pitanje kad će se i kakav predlog vratiti. Komunikacija sa predstavnicima civilnog društva u narednom periodu će se nastaviti, najavljeno je iz vlade, bez obzira na to što je zakon povučen. Za sada.