Priča o dve Srbije koja je, barem što se njene novije istorije tiče, začeta sa kraja 1980-ih i početka 1990-ih godina, kulminirala je na Sretenje, 15. februara, na aktuelni Dan državnosti Republike Srbije. Nekadašnja republika SFRJ na kraju procesa razdruživanja ostala je sama i tako se "osamostalila". Sa priznavanjem državnosti problema nije imala jer je nosila nasleđe Jugoslavije, što predstavlja paradoks jer je tu Jugoslaviju sama počela razgrađivati. I kao da još nije završila sa tim. Kažemo da je kulminirala na Sretenje jer je taj svečani dan obeležen na dva različita mesta, sa dve potpuno različite poruke.

Prvi, i za budućnost onoga što bi Srbija mogla i, dodali bismo, morala biti, značajniji skup održan je u Kragujevcu, gradu u kojem je 1835. godine usvojen Sretenjski ustav, kom se još pridodaje pridev prvog modernog srpskog ustava. "Skup" možda nije nasrećnija reč koja bi opisala ono što se dešavalo u Kragujevcu, jer se dolazak studenata iz raznih krajeva zemlje pratio danima. Došli su iz Novog Sada, Beograda, Kraljeva, Niša, pa čak i Novog Pazara, sa Državnog univerziteta, što je privuklo posebnu pažnju nakon rečenice jednog od studenata da se konačno osećaju kao da je Srbija njihova država.

Veza Kragujevca sa antifašizmom je izuzetno jaka. Kragujevac dobro zna kakve su posledice fašizma i Kragujevac to nikad nije zaboravio – ističe Katarina Milićević

Katarina Milićević, uposlenica Centra za nenasilnu akciju, inače Kragujevčanka, kaže nam da su veze Kragujevca i Novog Pazara posebne i da su se produbile u vreme pandemije Covida, kad je medicinsko osoblje iz Kragujevca išlo za Novi Pazar da popuni manjak osoblja, što u Novom Pazaru nikad nisu zaboravili.

- Ovo je kolektivno oslobađanje, kolektivna katarza svih nas. Mi plačemo, smejemo se, grlimo se na ulici, jer konačno posle niza godina osećamo slobodu i oslobađanje. Osećamo se oslobođeni od onih emocija i misli koje su svakog od nas pojedinačno pritiskale, a nismo mogli to društveno da kanališemo - govori.

Snagu za oslobađanje od tih stega dali su studenti, napominje naša sagovornica i naglašava da se nikad u Kragujevcu nije osećala toliko lepo i ponosno, ali i ganuto jer, podseća, "početak svega ovoga su tragični događaji koji su nam se dešavali".

- Sve to mi je na mnogo nivoa emotivno i lepo jer konačno vidim, kao i svi ovi ljudi ovde, neko svetlo na kraju tunela, vidim nadu i budućnost - zaključuje naša sagovornica.

Pored slike koja se zamrzava u sećanju, ona od 15 minuta tišine za 15 stradalih pod nadstrešnicom, čija su imena ispisana na praznim stolicama, dok se iza njih kočoperi "jugo" na koji je natovaren Petrovaradinski sat, a u kom se voze Beogradski pobednik i Šumadinac sa šajkačom, čuvaćemo i onu sa studentima pred spomenikom u Šumaricama gde je 1941. godine ubijeno oko 3.000 nevinih građana, među kojima oko 300 učenika.

Katarina Milićević napominje da su upravo iz Prve kragujevačke gimnazije, čiji je ponosni đak bila i ona, odvedeni učenici na streljanje. Ističe da je upravo ta gimnazija bila prva srednja škola u Srbiji koja je stupila u potpunu blokadu.

Katarina Milićević (Foto: Dejan Kožul)

- Veza Kragujevca sa antifašizmom je izuzetno jaka. Ovde je svašta ubijeno, ali antifašizam nije. Kragujevac dobro zna kakve su posledice fašizma i Kragujevac to nikad nije zaboravio. I nije slučajno što je kragujevačka gimnazija prva gimnazija koja je stupila u blokadu i nije slučajno što se ovo dešava u Kragujevcu - ističe ona.

Primećuje i da Kragujevčane na doček studenata niko od javnih medija nije zvao. Mediji su zato pozivali u Sremsku Mitrovicu u Vojvodini. Zašto? Pored optužbi da iza blokada fakulteta stoje kolege iz Hrvatske i pripadnici SOA-e, već neko vreme je aktuelna ona o vojvođanskom separatizmu, jer da blokade pokreće želja za otcepljenjem Vojvodine, kao da opet iza svega stoji strani faktor.

Tu se vraćamo na početak razgradnje, koja je u Srbiji započeta ograničavanjem široke autonomije koju je Kosovu i Vojvodini garantovao Ustav iz 1974. Srpski nacionalizam, koji je put trasirao "jogurt revolucijom" u Vojvodini 5. oktobra 1988, sada se vratio na početak. Na to podseća i Luka Filipović, istoričar Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. On tvrdi da su manipulacije Vojvodinom jedna od retkih konstanti politike Srbije od 1980-ih do danas. Prozivke za separatizam naziva glupošću, dodajući dva razloga za to.

Kao prvi navodi studentski pokret koji doprinosi zajedništvu i ujedinjenu, a ne separatizmu, što je posebno vidljivo tokom prolazaka studenata kroz različita mesta. Kao drugi razlog navodi činjenicu da današnja Vojvodina nije ni blizu toliko ekonomski i privredno moćna kao ona protiv koje je istupao Slobodan Milošević.

- Nakon decenija korupcije, zapuštanja, prodaje zemlje domaćim i stranim investitorima privreda je dovedena u takvo stanje da životni standard u Vojvodini više nije u tolikoj meri različit od onog u drugim oblastima - kaže i dodaje da bi neka provincija imala separatističke tendencije, po pravilu bi trebalo da bude bogatija od ostatka.

Luka Filipović (Foto: Dejan Kožul)

- U ovom trenutku Vojvodina nema privrednu moć kao u vreme "jogurt revolucije", a sama društvena struktura je izmenjena. Etnička struktura se stalno menja i danas je u Vojvodini vrlo dominantna etnička struktura koju naši nacionalisti doživljavaju kao jedinu validnu, a to je srpska etnička struktura - zaključuje Filipović.

I u ovom slučaju optužbe za separatizam u slučaju Vojvodine su specifične. Sve ostale republike, pa i Kosovo kao pokrajina, nisu imale etničku strukturu kao Vojvodina. Ipak, Filipović veruje da će multikulturalna tradicija, kao i večno jak faktor otpora nacionalizmu i etnocentrizmu preovladati, te da će te tradicije samo jačati uz aktuelni pokret koji teži jačanju kolektivne solidarnosti.

- Nemoguće je zamisliti da će medijska manipulacija u vezi Vojvodine biti uspešna - kaže.

I Katarina Milićević smatra da je pitanje Vojvodine nametnuto, kao i da jednako tako onda može da se priča i o otcepljenju Šumadije.

- Sve su to teme kojima pokušavaju da nam skrenu pažnju. Oni hoće da nas dele, ali mi smo ujedinjeni. Svi mi koji smo došli, došli smo svojom voljom, o svom trošku i zato što želimo da živimo u državi u kojoj vlada zakon, to je jedini razlog zašto smo ovde - ističe ona.

Veliki broj Vojvođana bio je tog dana u Kragujevcu, a među njima i Aleksandra Kolar, koju mnogi znaju kao portparolku tima EXIT-a, sa početaka festivala. U rukama nosi transparent na kom piše: "Rekao si vojvođanskoj Hercegovki da je separatista???"

- Mislim da je stvarno prošlo vreme takvih polarizacija, identifikacija, surovih optužbi. Celog života, koliko pamtim društvena zbivanja, mladi ljudi bivaju optuženi da su sile haosa i bezumlja, da su separatisti. To je toliko pogrešno, toliko zagađujuće, a suština svih naših emocija koje nas spajaju, pokazuje se u ovih poslednjih nekoliko nedelja, jesu ljubav, saosećanje, međusobno razumevanje i poštovanje - kaže Kolar.