Ovih dana, oko 250 učenika koji su završili osnovnoškolsko obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u 18 osnovnih škola na istoku Hrvatske, dobili su dvojezične diplome s kojima će upisati jednu od srednjih škola. Nova prekretnica donosi i dileme. Osim o tome koji smer će upisati, đaci moraju odlučiti hoće li školovanje nastaviti na maternjem jeziku u nekoj od 6 srednjih škola u Vukovaru, Dalju ili Belom Manastiru u kojima takva mogućnost postoji, ili se obrazovati na hrvatskom jeziku. Istovremeno, 138 maturanata upisaće ovih dana fakultete u Osijeku, Zagrebu, Rijeci, Novom Sadu ili Beogradu. Smatraju da im srednjoškolske dvojezične diplome koje imaju u rukama nisu teret, već prednost. Pre četiri godine, kada je završila osnovnu školu, Tanja Obradović iz Borova nije znala šta će studirati pa je upisala gimnaziju.

- Htela da dobijem više vremena za tu odluku, a nastavu na srpskom jeziku sam upisala zbog mogućnosti da studiram i u Hrvatskoj i u Srbiji, priča Tanja koja se odlučila za Medicinski fakultet u Novom Sadu. Njen školski kolega Strahinja Padežanin iz Vukovara je odluku o svom životnom pozivu doneo još u osnovnoj školi. Upisaće Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu.

- Opšti smer Gimnazije na srpskom jeziku i ćirilici mi je pružio najbolje znanje potrebno za fakultet, kaže Strahinja i dodaje kako to nije jedini razlog takve njegove odluke. ‘Ovako stičemo znanje o svom poreklu, korenima, istoriji. Da sam pohađao nastavu na hrvatskom jeziku o tome ništa ne bih znao’, govori ovaj maturant. Za razliku od svojih vršnjaka, Nikolina Gunj iz Mirkovaca koja je završila za hotelijersko-turističkog tehničara, odlazi u Rijeku gde planira studirati engleski jezik.

- Roditelji su me tako savetovali jer je u Istri veća mogućnost za zapošljavanje. Čak i ako ne uspem završiti fakultet tamo, lakše mogu pronaći posao u struci, kaže Nikolina. Posebno je zanimljiva priča Nataše Vuković iz Dalja koja je došla iz Nemačke. Upisala je ekonomski smer u Srednjoj školi Dalj i to na srpskom jeziku i ćirilici, od koje nije znala ni slova.

- Privlačilo me da naučim ćirilicu i zbog toga sam upisala nastavu na srpskom jeziku. Smatrala sam da će mi biti lakše jer odeljenja imaju mali broj učenika. Nastavnici su imali strpljenja i nisu me previše opterećivali. Sada mogu studirati u Hrvatskoj i Srbiji. mislim da je to velika prednost, smatra Nataša. No, ima i onih koji misle drugačije.

- Neki smatraju da će im dvojezična diploma stvarati probleme prilikom upisa na fakultet pa već u srednjoj školi upisuju nastavu na hrvatskom jeziku, priča Vesna Lazić iz Borova. Navodi primere učenika koji se za ekološke tehničare školuju u Osijeku iako taj smer postoji u Tehničkoj školi ‘Nikola Tesla’ u Vukovaru, gde je i sama završila srednjoškolsko obrazovanje. Vesna je jedna od šestero učenika u odeljenju na srpskom jeziku, a čak tri generacije pre njene nije bilo nijednog učenika, što potvrđuje njene tvrdnje o razlozima zbog kojih se to dogodilo. ‘Mislim da to nije opravdano jer mi koji imamo dvojezične diplome možemo birati gde ćemo studirati’, kaže Vesna koja će na studije u Beograd, gde planira da upiše radiologiju.

Trend iseljavanja stanovništva , a posebno mladih ljudi, aktuelan je i na vukovarskom području. Mnoge porodice su ‘trbuhom za kruhom’ otišle u Nemačku, Englesku, Irsku pa sve do Norveške gde će se uskoro preseliti i Veljko Devetak iz Vukovara. Roditelji su već tamo, a on će im se pridružiti kad završi školu. Sada je maturant vukovarske Ekonomske škole, a u Oslu gde će uskoro živeti, planira da studira engleski jezik. Nije mu žao što je, uprkos tome što neće studirati u Srbiji, srednju školu završio na srpskom jeziku i pismu. Smatrao je to logičnom odlukom.

- Smatram da je očuvanje naše kulture i jezika veoma bitno. Nije to nikakav teret kako neki misle. Kroz takav program smo mogli dosta toga naučiti o svojoj istoriji, kulturi i književnosti. Srpski jezik mi neće biti značajan za fakultet koji ću upisati, ali meni je važan, kaže Veljko, dodajući kako će mu dvojezična diploma čak i u Norveškoj biti priznata.

Iako se o obrazovanju na srpskom jeziku i pismu na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema u hrvatskoj javnosti govori kao o glavnom uzroku podeljenosti mladih Hrvata i Srba, naši sagovornici smatraju da to ne stoji jer se učenici druže u školama i izvan njih.

- Oseća se napetost u novembru kada se obeležavaju dani sećanja na žrtvu Vukovara, ali kada to prođe, kao da se ništa nije desilo, kaže Duška iz Borova. Veljko dodaje da za vreme njegovog školovanja nije bilo međunacionalnih konflikata i da nikad nije doživeo nikakav oblik diskriminacije.

- Mladi bi možda hteli i više da se druže, ali jednostavno nemaju priliku za to. Ovaj grad, profesori i roditelji ih ne spajaju. Zajednička nastava nije neophodna da bismo se družili, ali neke aktivnosti izvan nastave moraju da postoje jer se ne možemo ni iz čega upoznati, pojašnjava Strahinja. Predsednica odbora za obrazovanje Zajedničkog veća opština Milica Stojanović kaže da većina pripadnika srpske nacionalne manjine nastoji da sačuva svoj identitet i upisuje decu u nastavu na srpskom jeziku i pismu.

- Dete najbolje zna jezik kojim govori u rođenoj kući i zato je najbolje da se na tom jeziku i školuje. To treba negovati od prvog razreda osnovne do završetka srednje škole kada učenici postaju potpuno svesni svog identiteta pa mogu da osećaju ljubav iprema drugim narodima i jezicima jer su emotivno i lično zadovoljeni, smatra Stojanović. Bivša profesorka vukovarske Gimnazije, sada u penziji, ističe da je veoma ponosna na svoje učenike koji su nakon srednje škole uspešno završavali fakultete.

- Imamo pet doktora nauka na osječkim fakultetima. Naši učenici su uspešni i na fakultetima u Novom Sadu. Dvojezična diploma koju učenici dobivaju po završetku srednjoškolskog obrazovanja ni u kojem slučaju nije minus već prednost, poručuje profesorka Stojanović.