U Bregalničkoj ulici u četvrti Crveni Krst 17. oktobra održana je svečanost u povodu otvaranja spomen-sobe i postavljanja skulpture četničkom đeneralu Draži Mihailoviću, u prisutnosti više stotina građana te uz bakljadu i četničke pesme sa razglasa. U Bregalničkoj 24, jer kažu da je baš u kući na toj adresi živeo od 1931. do početka rata. Danas tu više nije kuća, nego moderna stambena zgrada čije prizemlje "krasi" visoka skulptura, iznad koje krupnim slovima piše "Muzej Dragoljub Mihailović Čiča Draža". Baš tako. Nazvali su to istorijskim događajem jer, kako je rečeno, to je "dan kad će Beograd dobiti skulpturu Draže Mihailovića i dan kad će čiča Draža ponovo dobiti kuću".

Sa terase iznad spomen-sobe, odnosno "muzeja" gudili su guslari, a sa nje se oglasio i Igor Braunović, poslanik Socijalističke partije Srbije i v.d. direktora javnog preduzeća "Srbijašume", ali ovoga puta ispred udruženja "Naša Drina" i to kao inicijator ideje. Ophrvan emocijama, poručio je raji pod balkonom kako nikad više ne treba "da dozvoli da nam se desi ono što se desilo generalu Mihailoviću, da dozvoli da nas neko dovede do toga da zanemarimo svoju veru i naciju", dodajući kako mu se ispunio dečački san.

"I kažu, a i ja mislim, da mora doći do pomirenja. Ali znate šta je najbolje, na našu veliku sreću gotovo da mi danas nemamo sa kim više da se pomirimo. Mi smo se vratili svojoj veri i naciji baš kao što se general vratio svojoj kući. Beograd sme, i ova slika će proći ceo svet i vratiće našem narodu ono malo vere što je još ostalo", rekao je Braunović.

Nacionalistički akademik Matija Bećković rekao je kako Mihailoviću "nema premca među srpskim velikomučenicima", citirao njegove reči kako "nikada, nigde i ni po koju cenu nije bilo saradnje sa okupatorom" te zaključio kako "spomenik ne treba njemu, već nama da služi, našem miru i pomirenju". Podsećamo, četnički vođa je 1946. osuđen za izdaju, odnosno kolaboraciju s okupatorom i ratne zločine te je streljan, da bi ga 2015. sud u Beogradu rehabilitovao i poništio spomenutu presudu.

Na jednom od ulazaka u Bregalničku ulicu policija je zabranila prilaz aktivistima i aktivistkinjama. Među njima su bile i Žene u crnom, čije su se članice i članovi usprotivili tom hepeningu. Među njima je bio i Aleksandar Kraus, predsednik Saveza antifašista Srbije, koji se ipak provukao i poslušao govore.

- Zapazio sam da se u više navrata pominje pomirenje, kao da je ovo bio akt pomirenja, a i ta rečenica da više nema sa kim da se pomiri mi nije jasna. Zna se ko je umro. Umrli su biološkom smrću moji drugovi iz Saveza antifašista, stari borci. To se desilo i sa četnicima. Moji iz Saveza antifašista nisu bili za pomirenje, nego za razgovor. Nikad nije došlo do tih razgovora. Imalo bi smisla zbog mlađih generacija. Njima se štošta podmeće. I ovde smo videli dosta mladih, što je tužno - rekao je Kraus za Novosti, dodajući da je desnica u ovom trenutku pobednička strana, a da su antifašisti u povlačenju.

Ono što mu nije jasno, kad je reč o ovom "spomeniku" jeste zašto to nije urađeno na javnoj površini, a ne na privatnoj.

- Ne vidim zašto se toliko okoliša. Taj četnički režim bi morao da bude aktivniji, agilniji i otvoreniji, da se toliko ne šunja. To mi je bio prvi utisak - ističe Kraus.

Pod četničkim režimom on smatra aktuelnu vlast. Nju čine i naslednici Komunističke partije, odnosno SPS, čiji član je i inicijator ideje o "muzeju" i "spomeniku". Naš sagovornik naglašava da je to smejurija i hipokrizija te primećuje da nije slučajno izabran datum te manifestacije.

- Sve to ima veze sa čitavim nizom događaja. Tri dana pred Dan oslobođenja Beograda niko ne spominje ko je oslobađao Beograd, gde su bili, šta su radili i šta se događalo na austrijskoj granici, ko je bežao zajedno sa kim. To sve nije bitno. Videli smo galimatijas raznih rečenica, masu laži, masu kontradiktornosti, ali to je današnja Srbija - nastavlja on.

Dodao je i da "dobar deo Beograda ćuti" te postavio pitanje hoće li ćutati na duže staze, a zapitao se i "koliko ima antifašista, a koliko fašista?"

- U ovom trenutku kao da fašisti preovlađuju, ali niko neće da kaže da je fašista. Svi bi voleli da budu antifašisti, pa imamo tu priču o dva antifašistička pokreta i heroje Hilijarda - podseća Kraus na aktuelni film o spašavanju britanskih i američkih pilota. On zaključuje da ova priča prolazi samo u virtuelnim granicama srpskog sveta. Strašno smo ogoljeni, osiromašeni, izranjavani i umorni, napominje, dodajući da treba ohrabrivati mlade generacije i da se mora organizovati otpor.