Istaknuti član političkog pokreta Ne davimo Beograd (NDBG) Dobrica Veselinović izgledni je kandidat te organizacije za beogradskog gradonačelnika na skorašnjim izborima. Uvelike srodan platformama Zagreb je naš! i Možemo! u Hrvatskoj, NDBG se zadnjih godina dokazao kao najuvjerljivija opozicija vladajućem režimu u Srbiji, a za travanjske izbore oformio je sa strankom Zajedno za Srbiju i pokretom Ekološki ustanak tamošnju varijantu zeleno-lijeve koalicije.

Zašto prosvjedi protiv multinacionalne kompanije Rio Tinto i dalje traju? Naime, sporni Zakon o eksproprijaciji je povučen, Zakon o referendumu promijenjen, pa Aleksandar Vučić tvrdi da su time ispunjeni svi zahtjevi prosvjednika, dok je sama kompanija najavila da odustaje od rudnika litija u dolini Jadra.

Generalni problem s Rio Tintom i celim projektom pored izuzetno štetnog uticaja na životnu sredinu je što je obavijen velom tajne. Nema dovoljno informacija ni javnih ugovora, niti se zna ko je šta potpisao. Ne bih ozbiljno shvatao propagandne PR tekstove multinacionalne kompanije koja ima dugotrajnu istoriju korupcije, izigravanja ljudskih prava i narušavanja životne sredine. Mislim da nisu odustali, nego da pokušavaju da spinuju i nađu odgovor na nezadovoljstvo građana. I dalje se otkupljuju kuće u okolini Loznice i izvesno je da se i dalje planira veliki invazivni rudnik litijuma.

U Srbiji će u travnju biti izbori za predsjednika, Narodnu skupštinu i Skupštinu Grada Beograda. Da li je Vučić sporne zakone povukao i zato što se uplašio dodatnih tenzija i mobilizacije građana – a protesti i istraživanja su pokazali da se i dio njegovih glasača protivi Rio Tintu?

Apsolutno. Ovo je njegov poraz i povlačenje. On to dobro zna, jer sondiranje javnog mnenja vrši skoro svakodnevno, što uz dodatno korišćenje policijsko-bezbednosnog aparata služi samo njegovom prostom opstanku na vlasti.

Bio sam na mostu u Šapcu i to je izgledalo zastrašujuće. Naročito je zaprepastila koordinacija policije i plaćenih huligana. Do danas niko nije procesuiran, iako im se na snimcima jasno vide lica. Od SNS-a možemo da očekujemo surovu i prljavu kampanju

Kako komentirate činjenicu da je EU, koja je Vučića u ime "stabilokracije" često podupirala, i nakon nedavnih protesta i batinaša Beograd nagradila otvaranjem pregovaračkog klastera koji, ironično, uključuje i zaštitu okoliša? U kuloarima se govori i da zapadne ambasade nisu oduševljene protestima protiv Rio Tinta…

Uvek smo bili kritični povodom štetnih projekata koji dolaze iz EU-a. Što se tiče Rio Tinta, istina je da je bilo raznih pritisaka. U pitanju je multinacionalna kompanija, a interesi kapitala i profita iznad su drugih interesa, tu nemamo iluzija. Otvaranje ovog klastera vidim kao poslednji čin podrške odlazeće nemačke administracije Vučiću, kojeg je i Angela Merkel posetila u svojim zadnjim danima na položaju kancelarke. Svakako, postoji jaka podrška Evropske narodne partije njihovoj braći iz SNS-a.

NDBG na izbore izlazi zajedno sa strankom Zajedno za Srbiju nekadašnjeg gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića i pokretom Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute. Izborni uvjeti nisu se promijenili od posljednjih izbora prije dvije godine, kada ste bili dio "bojkot opozicije". Zbog čega ste promijenili odluku i da li je bojkot bio greška?

Odluku o izlasku na izbore nismo doneli zato što se demokratija u Srbiji naglo popravila, već zato što je bojkot ispunio svoju funkciju i zato što na izborima moramo da smenimo režim Srpske napredne stranke. Videli smo malu izlaznost na izborima, pogotovo u Beogradu, a nakon toga je proces pregovora pod okriljem Evropske unije pokazao da uslovi za izbore nisu fer i pošteni i to je sada svima jasno. U stalnom smo kontaktu s ljudima na ulici. Od njih i našeg članstva je došla poruka da ovog puta treba da iziđemo na izbore. Bojkot nije bio greška. Uspeh te taktičke mere ne pokazuje se na samim bojkotovanim izborima, već uspehom na sledećim. Odnosno na izborima ovog aprila, na kojima će opozicija ostvariti dobar rezultat. SNS u Beogradu stoji jako loše, a kroz kampanju će to dodatno da dođe do izražaja.

U Beogradu vam ankete daju od šest do 13 posto, a čitavoj opoziciji i više od 50 posto. Kakve su realne šanse opozicije da preuzme Beograd, ili su ovi izbori više hvatanje pozicija za one naredne?

Poslednje ankete nam daju 13 posto, ali svakako gledamo dugoročno – reč je o bitci koja se bije i u narednim godinama. Važno je biti dosledan, ne praviti kompromise glede naših vrednosti i ponuditi rešenja na velike izazove kao što su klimatske promene i narastajuće socijalne nejednakosti. A u Srbiji su izbori i tako svakih godinu i po do dve. Ja sam optimističan glede rezultata i pobede, i smatram da će veliki udeo u tome imati pokret Ne davimo Beograd.

 

Vučić se povlači prije svakih izbora

U Šapcu smo na nedavnim protestima vidjeli batinaše, evidentno u službi države i SNS-a. Da li je realno očekivati da režim vlast preda bez nasilja, i što mislite o Vučićevim najavama o povlačenja s čela stranke?

Bio sam na mostu u Šapcu i to je izgledalo zastrašujuće. Naročito je zaprepastila koordinacija policije i plaćenih huligana. Do danas niko nije procesuiran, iako im se na snimcima jasno vide lica. Od SNS-a možemo da očekujemo surovu i prljavu kampanju koju će finansirati svim sredstvima. Nama je važno da na drugoj strani postoji velik broj ljudi spremnih da se tome suprotstave. NDBG je započeo opsežan mobilizatorski proces za kontrolore izbora i za sada imamo oko 1.200 ljudi. Beograd ima približno dve hiljade biračkih mesta, tako da se spremamo da svako mesto pokrijemo, a svaki glas sačuvamo.

Vučić priču o povlačenju ponavlja prije svakih izbora. Na taj način mobilizira partijsku bazu i jača takmičenje među kadrovima. Mislim da od toga nema ništa. Članovi SNS-a nisu se okupili zarad ideala, vrednosti i politika. Reč je o klijentelističkoj koruptivnoj mašineriji koja služi da ekstrahuje vrednost iz javnog dobra u privatne džepove, i koja bez Aleksandra Vučića ne postoji.

Izvjesno je da ćete biti kandidat NDBG-a za gradonačelnika Beograda. Tko će još biti istaknutiji kandidati na vašim listama za beogradsku Skupštinu i državni parlament?

Meni bi bila čast i privilegija da budem gradonačelnički kandidat, mada ćemo te odluke zvanično doneti krajem januara. Inače, u Srbiji se gradonačelnike ne bira direktno, nego ih bira većina odbornika u gradskoj skupštini. Na našim listama bit će dokazani aktivisti, profesori i stručnjaci iz širokog spektra delatnosti, od zaštite životne sredine do radnih prava, obrazovanja, kulture, a pored naše organizacije, za sad, sudelovaće i politička platforma Solidarnost, Forum Roma Srbije i grupa građana "Izbor za našu opštinu", a očekujemo i drugi. Povelju "Za dobar grad" podržalo je više od 160 uglednih profesora, javnih radnika i umetnika. Što se lokalne liste tiče mogu da navedem Radomira Lazovića, Biljanu Đorđević i Roberta Kozmu, Nataliju Simović, a na parlamentarnoj listi su svakako Nebojša Zelenović i Aleksandar Jovanović Ćuta, ali i mnogi drugi.

Što se predsedničkih izbora tiče, naš stav je da bi opozicija trebalo da ima zajedničkog kandidata ili kandidatkinju, no razgovori o tom pitanju još uvek nisu počeli. Ukoliko do toga ne dođe, nećemo se libiti da izađemo sa svojim predlogom

Koliko NDBG ima članova i što biste odgovorili na kritiku da vas se percipira kao elitiste iz centra grada, bez doticaja s "običnim" građanima i radničkom klasom?

To je zlonamerna kritika koja nema mnogo veze s istinom. U ovom trenutku imamo oko četiri hiljade članova, nisu svi iz Beograda. Formirali smo odbore u desetak beogradskih opština, uključujući i rubne kao što su Lazarevac, Obrenovac ili Padinska Skela. Radili smo intenzivnu terensku kampanju s više od 200 malih komšinskih događaja i posetama svim žarištima sa sumnjivim projektima i kršenjem javnog interesa. Osim toga, Grad Beograd kao pružalac i potražioc velikog broja usluga zapošljava veliki broj kompanija i radnika. Naš plan je da Grad, osim u zaštiti životne sredine, postavi mnogo više standarde i u radnim pravima.

Kakav je vaš odnos s drugim opozicijskim kolonama i da li je odluka da ne idete u koaliciju s okupljenim frakcijama nekadašnje Demokratske stranke više vrijednosne prirode, ili je riječ o taktičkoj prosudbi da će se ovako dobiti više glasova?

U skladu s negovanjem drugačije političke kulture sa svim opozicionim akterima razvijamo korektne odnose u pitanjima borbe za fer i poštene izbore, borbe protiv nasilja i borbe za medijske slobode. Međutim, predizborna saradnja nije moguća iz dva razloga. Prvo, naše programske vizije i koncepcije razvoja Beograda uvelike se razlikuju, ne delimo iste vrednosti s tim okoštalim organizacijama. Drugo, relevantna istraživanja pokazuju da takva koalicija ne bi donela sinergijski efekat. Naravno, smatramo da je potrebno učiniti sve da se smeni SNS, tako da ćemo posle izbora svakako sarađivati, ali hajde prvo da sačekamo izbore. Što se predsedničkih izbora tiče, naš stav je da bi opozicija trebalo da ima zajedničkog kandidata ili kandidatkinju, no razgovori o tom pitanju još uvek nisu počeli. Ukoliko do toga ne dođe, nećemo se libiti da izađemo sa svojim predlogom. Ukoliko ijedan opozicijski kandidat uđe s Vučićem u drugi krug, svakako ćemo ga podržati.

Što je vaš program za Beograd? Ako biste došli u poziciju da sudjelujete u formiranju vlasti, koji bi bili prioriteti?

Pre svega ono što radimo sve vreme – borba protiv privatizacije javnih i zajedničkih dobara. Posljednjih nekoliko desetaka godina u Beogradu je jedina politika bila rasprodaja gradske imovine i privatizacija komunalnih službi, što u konačnici za rezultat ima lošiji kvalitet i skuplju uslugu. Nadalje, Beograd je među najzagađenijim gradovima na svetu, što prouzrokuje hiljade prevremenih smrti i ogromne gubitke za zdravstveni sistem, pa su nam u fokusu kvaliteta vazduha i vode, kao i pitanja saobraćaja, održive urbane mobilnosti, zdravstva i obrazovanja. Tu je i decentralizacija, odnosno formiranje novih opština i vraćanje nivoa odlučivanja oko pitanja vezanih za gradske politike na nivo mesnih zajednica.

Što s velikim projektima kao što su Beograd na vodi ili prodaja zemljišta Poljoprivrednog kombinata Beograd kompaniji al-Dahra?

Ti projekti su vredni stotine, pa i milijarde evra. Nužno je sanirati Beograd na vodi i zaustaviti daljnje širenje projekta. Ta kompanija je nedavno kupila još jedno parcelu u vlasništvu Grada, na tenderu na kom su oni bili jedini ponuđač, o čemu smo mi i izvestili sa samog javnog nadmetanja. U slučaju PKB-a radi se o više od trećine zemljišta u Beogradu i Grad bi u slučaju raskida ugovora morao da plati ogromna sredstva. Za oba projekta je početni plan revizija ugovora, da vidimo što se može s njima učiniti i pred domaćim i pred međunarodnim sudovima, pa i pokretanje arbitraže.

Savo Manojlović, aktivist organizacije Kreni-promeni, koji je odigrao važnu ulogu u organizaciji protesta protiv Rio Tinta, nedavno je na televiziji izjavio da se u Srebrenici nije dogodio genocid. Kako to komentirate i što NDBG radi po pitanju edukacije građana o ulozi Srbije u ratnim zločinima?

I pre nekoliko dana smo imali slučaj da pripadnici policijske jedinice pevaju pesme koje veličaju genocid u Srebrenici. Mi u NDBG-u uvek smo ustajali protiv nacionalizma i isticali da je uloga Srbije u zločinima širom bivše Jugoslavije ogromna. Pojedini političari i javne ličnosti misle da je zadiranje u te teme štetno po glasove. Ja mislim suprotno, mi to moramo procesuirati zbog nas samih i naše budućnosti. Nećemo postati bolje društvo, niti živjeti u miru s komšijama tako što negiramo zločine. Lično sam u više intervjua isticao da Srbija mora da prihvati da se u Srebrenici desio genocid, a svakog 11. jula idem na protest ispred Predsedništva Srbije koji organizira Inicijativa mladih za ljudska prava. Kao politička opcija moramo da imamo stav o tome i fizičkim prisustvom obeležimo taj događaj. NDBG simbolički i u svakodnevnom radu ukazuje za šta se borimo i u šta verujemo. I skupština NDBG se tradicionalno održava 20. oktobra na dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Datum je namerno odabran zato što je posljednjih decenija uloga antifašizma u bivšoj Jugoslaviji unižavana.

 

Saradnja na razini svakodnevnog života

Može li se za ekologiju prosvjedovati zajedno s onima kojima Srebrenica nije genocid, ili s grupama koje sebe nazivaju "eko-četnici"?

Rekao bih da su ključ edukacija i otvaranje dijaloga o važnim društvenim temama. O nekim stvarima se može razgovarati, nešto je doista nepomirljivo. Ako pitate s kim bih bio na protestu, pitanje je i tko je organizator. Mi smo uvelik pazili da protesti koje smo mi organizovali budu u skladu s našim vrednostima. Ali nedavni protesti su bili spontana okupljanja s odazivom desetaka hiljada ljudi, među kojima je bilo i tih eko-četnika. Da li smo s njima? Nismo, i mislim da ne treba da sarađujemo.

Za Manojlovića je Kosovo dio Srbije. Da li je za vas zamislivo priznanje Kosova ili nudite drugo rješenje sukoba s Prištinom?

Taj problem uzrokuje duboke podele i u njegovo rešavanje treba uložiti ozbiljne obostrane napore. Dosadašnji pregovori Beograda i Prištine bili su dugotrajan razgovor elita bez uticaja na realan život građana koji i dalje imaju problema s putovanjima, registracijama i hiljadu drugih stvari. Mi smo prethodnih godina radili na povezivanju ljudi zajedničkim temama. Napravili smo događaj s organizacijama iz Podgorice, Prištine, Skoplja i drugih gradova koji imaju problema sa zagađenim vazduhom, zato što sve zemlje zapadnog Balkana za proizvodnju električne energije koriste ugalj.

Nemate jasan stav o tom problemu, iako izlazite na nacionalnu političku scenu?

Trenutno unutar organizacije nemamo konačan stav oko rešenja, ali mislimo da je nužno otvoriti saradnju na razini svakodnevnog života i tako poboljšati odnose. Problemi nelegalne gradnje, lošeg saobraćaja ili investitorskog urbanizma isti su u Beogradu i u Prištini, pa hajde da tako počnemo. Naravno, jasno je da ćemo zauzeti stav i o velikim pitanjima.

NDBG njeguje dobre odnose s Možemo! i zeleno-lijevom koalicijom u Hrvatskoj. Kada je zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević ukinuo mjeru "roditelj-odgojitelj", režimski tabloidi su to koristili da vas napadnu. Kako vidite važnost suradnje progresivnih opcija u regiji?

Da, napadali su me naslovima poput "Idol Dobrice Veselinovića ukinuo naknadu za pelene". S ljudima iz Možemo! bliske odnose gajimo već petnaestak godina. U pitanju su generacijska povezanost i zajedničke teme kojima se bavimo, kao što su urbane politike, javna dobra i zaštita životne sredine. Za sada se ne radi o formalnoj suradnji, ali skoro smo imali regionalni skup u Crnoj Gori koji je okupio slične organizacije sa celog Balkana. Cilj je da se ti odnosi bolje strukturiraju, jer kao nosioci progresivnih politika mogu imati važan uticaj na čitav region.