Srđan Dragojlović (36) i Tanja Herbut Pap (35) iz Borova naselja vode pravnu bitku da im se vrate deca koju im je vukovarski Centar za socijalnu skrb oduzeo i predao udomiteljskim porodicama. Stariji sin im je oduzet u avgustu 2015. godine, samo dve nedelje nakon rođenja, a isto se dogodilo i s mlađim sinom koji se rodio početkom novembra ove godine. Tanja je ostala i bez svoje kćerke koju je 2006. godine rodila u prethodnom braku.

Imam imovinu u Pačetinu. Trinaest godina radio sam u osječkom Benetonu, danas radim u Vupiku, bavim se takođe stočarstvom i ne vidim nijedan razlog da nam ne vrate dete - Srđan Dragojlović

- U vreme kad nam je oduzet prvi sin, Tanja je bila lišena poslovne sposobnosti zbog duševnog oboljenja. Tada još nije bila formalno razvedena od svog prvog muža Dragana Mitrovića, pa je Matični ured kao oca naveo njega, iako sam ja bio otac deteta. Budući da je Draganu još ranije bilo oduzeto pravo na roditeljsku brigu o ćerki, a Tanji je bila oduzeta poslovna sposobnost, vukovarski Centar za socijalnu skrb je odlučio da pokrene postupak oduzimanja i našeg zajedničkog deteta - počinje priču Srđan i dodaje kako su pre rođenja prvog sina bili u kontaktu sa socijalnom radnicom u Vukovaru Katarinom Matić koju su obavestili da Tanja nosi njihovo zajedničko dete. Ona im je, tvrdi Srđan, rekla da nema prepreke da žive zajedno s detetom, uz redovne posete socijalne službe. Po rođenju sina, Srđan je otišao u Centar kako bi ih o tome obavestio, no spomenuta socijalna radnica je prestala raditi u Vukovaru i otišla u Zagreb.

- U osječkom rodilištu gde je Tanja bila s bebom, od lekara sam dobio informaciju da je stigao dopis Centra za socijalnu skrb u kojem se navodi da će oni preuzeti dete i poslati ga u udomiteljsku porodicu - priča Srđan, koji sa Tanjom živi u vanbračnoj zajednici. ‘Bila sam šokirana i jako sam plakala’, nastavlja Tanja, koja se osećala izneverenom od strane Centra. Socijalna radnica Ana Paripović joj je potom savetovala da Srđan ode na DNA analizu kako bi se utvrdilo očinstvo. Ono je kasnije i dokazano, a Tanja je upućena na novo veštačenje o poslovnoj sposobnosti koja joj je rešenjem Opštinskog suda u Vukovaru od 16. februara prošle godine, delimično vraćena.

- Znao sam da sam otac deteta i to sam od samog početka tvrdio. Tanja je u vreme rođenja deteta formalno bila u braku s Draganom Mitrovićem, ali je on deportovan iz Hrvatske puno pre začeća. Priznao sam očinstvo, ali u matičnom uredu to nisu hteli prihvatiti već su kao oca naveli Dragana. Pokušao sam to na sudu osporiti kako bi se konačno upisao kao otac, ali bezuspešno. Socijalni radnici u Centru za socijalnu skrb su Tanji rekli da to što ja priznajem očinstvo ne znači ništa i da otac može biti svako, čime su je jako uvredili, te da jedino DNA analiza može dokazati očinstvo. Jedini način da se pokrene postupak utvrđivanja očinstva DNA analizom bio je da me Tanja tuži. Apsurdno je da sam morao dokazivati očinstvo iako sam ga priznao, a država je bez potrebe potrošila 5.625 kuna za DNA analizu. Još veći apsurd je što je Tanja morala da me tuži što je uz advokatske i sudske troškove koštalo još 2.500 kuna - ogorčen je Srđan. Nadao se, ipak, kako će nakon svega dobiti dete natrag. No, to se nije dogodilo. Kada su zatražili povratak deteta i upis Srđana kao oca u matične knjige, pravnica u Centru za socijalnu skrb Ljubica Mudri ih je obavestila da je Centar sada poslao sudu predlog da se i Srđanu oduzme pravo na svakodnevnu brigu i stanovanje sa sinom.

- Imam sve uslove da brinem o ženi i detetu. Imam imovinu u Pačetinu. Ranije sam 13 godina radio u osječkom Benetonu, danas radim u Vupiku, bavim se takođe stočarstvom i ne vidim nijedan razlog da nam ne vrate dete - govori Srđan. Na odluku se žalio, a nedavno mu je, posle skoro godinu dana, stiglo rešenje Županijskog suda u Zagrebu kojim se ukida rešenje Opštinskog suda u Vukovaru i predmet vraća na ponovno odlučivanje. Dragojlović se nada da će nova odluka biti u njegovu korist. U međuvremenu je Tanja ponovo ostala trudna o čemu su takođe obavestili Centar za socijalnu skrb.

- Gospođa Mudri je tvrdila da se Centar nakon rođenja drugog deteta više neće mešati jer Tanja ima delimičnu poslovnu sposobnost, razvela se od bivšeg muža, a ja dete priznajem. Tokom trudnoće pozvala je Tanju i pitala je čak da li želi da dobije natrag i svoju ćerku iz prvog braka. Tanja je na to oduševljeno pristala. Međutim, o tome je morao odlučiti sud, ali na sudu je Ljubica Mudri zatražila psihološko i psihijatrijsko veštačenje koje Tanja nije prošla. Psihijatri Nenad Dejanović i Dunja Degmečić koje je odredio sud, zaključili su da zbog Tanjine trudnoće i dugogodišnje razdvojenosti nije preporučljivo vraćanje kćerke u porodicu - kaže Srđan koji smatra da je Mudri to smišljeno učinila kako bi imala razlog da im oduzme i drugog sina koji je rođen 3. novembra ove godine, o čemu ih je i obavestila još dok je Tanja bila u rodilištu.

‘Rekao sam joj da nam to nema pravo učiniti i da želim preuzeti svoje dete i odvesti ga kući’, govori Dragojlović kome su advokati savetovali da u Matičnom uredu izvadi rodni list deteta s kojim će ženu i dete izvesti iz bolnice. Kada je posle pet dana došao po njih, pedijatrica mu je rekla da sačeka dok napišu otpusno pismo i obuku bebu. Budući da je sve potrajalo više od dva sata, postalo mu je sumnjivo, a njegove crne slutnje su se obistinile kada je video policijske službenike u pratnji dviju socijalnih radnica.

- Uručen mi je papir da dete uzimaju na 15 dana i da ga šalju u udomiteljsku porodicu u Slatinu. Nakon toga nam je stiglo novo rešenje u kojem piše da se dete oduzima privremeno. Bojim se da će nam i ovog sina oduzeti kao i prvog - navodi Srđan koji smatra da razlozi koji su navedeni u obrazloženju ne stoje. U rešenju se navodi da ‘u porodici deteta postoje rizici za život, zdravlje i dobrobit deteta’, da ‘majka nema roditeljskog kapaciteta, a otac nije osvešten o sposobnostima i kapacitetima majke te o potrebi da ih on kompenzira’. Takođe se navodi da roditelji imaju slabu socijalnu mrežu i da nemaju nikoga ko bi im mogao pomoći.

- Moji roditelji su umrli, s Tanjinom majkom nismo u kontaktu, a za oca ne znamo gde je. Ali, ima i drugih porodica koje ne mogu računati na pomoć roditelja, pa im se ne oduzimaju deca. Naveo sam svoju tetku kao osobu koja bi Tanji mogla pomoći, ali su nam rekli da zbog toga što nema svoje dece, nema ni iskustva s decom. Po tome onda nijedan bračni par koji dobije prvo dete ne može brinuti o njemu jer, logično, nemaju iskustva. U rešenju piše kako sam zaposlen, da ostvarujem prihode od obrade zemlje i stočarstva. Pa, onda valjda imam čime izdržavati porodicu - naglašava Srđan. Dok čekaju poziv za sudsku raspravu, nastoje da što češće obilaze svoju decu. Skoro svaki vikend odlaze na put; u Zagreb gde im je smešten prvi sin, ili u Slatinu gde je udomljeno novorođenče.

- Želja mi je da budemo svi na okupu, da brinem o svojoj deci kao i svaka majka, da ih hranim, presvlačim, kupam, vodim u školu, da ih zajedno odgajamo. Zašto nam to brane? - pita se Tanja koja je sada dobrog zdravstvenog stanja. Ne uzima nikakve lekove koje nije uzimala ni za vreme trudnoće. Lekar joj je savetovao da samo po potrebi uzima normabel.

Srđan i Tanja se znaju još od srednje škole. Bili su u vezi, a onda je Srđan zbog posla otišao da radi na moru. U međuvremenu je Tanju njena majka upoznala sa deset godina starijim Draganom Mitrovićem i nagovorila je da se uda. Tanja tvrdi da joj je majka zapretila da će je izbaciti iz kuće ako to ne učini. Imala je 18 godina kada se udala za Dragana s kojim je živela u Bosni i Hercegovini. Ubrzo je zatrudnila. Tanja priča kako su je muž i svekrva fizički zlostavljali nakon čega je pobegla i zbog povreda završila u bolnici u Vukovaru odakle je s detetom došla u majčinu kuću, ali je ubrzo bila izbačena. Živela je kao podstanarka u lošim uslovima, bez struje, vode i grejanja. Centar za socijalnu skrb je pokrenuo postupak oduzimanja kćerke i dodelio skrbništvo baki, ali nakon polaska devojčice u školu pojavili su se problemi jer nije bila socijalizovana i agresivno se ponašala. Centar je potom oduzeo devojčicu i baki te je prvo smestio u udomiteljsku porodicu u Borovu naselju, a nedavno je premeštena u Dom sv. Ane u Vinkovcima.

Kada su se pre tri godine ponovo sreli, Srđan i Tanja su obnovili vezu i počeli da žive zajedno u Pačetinu. U okviru programa stambenog zbrinjavanja letos su dobili stan u Borovu naselju koji sada opremaju. Nedostaje im još nešto nameštaja da se presele. U Pačetinu uzgajaju i nešto stoke. Tanjina ćerka iz prvog braka je nedavno tri nedelje bila na opservaciji u Rijeci. Nakon što je vraćena u Vinkovce, Tanja i Srđan su od Centra zatražili da s njima provede božićne praznike, ali su odbijeni. Iako su od Ljubice Mudri tražili da im uruči primerak te odbijenice kako bi se mogli žaliti ona je to odbila učiniti.

- Sva deca će božićne praznike provesti u porodicama, a ona će u domu ostati sama - kroz suze govori Tanja. Nedavno su posetili i dvoipogodišnjeg sina u Zagrebu kao i mlađeg, tek rođenog, u Slatini. ‘Odlazimo tamo srećni što ćemo jedno vreme provesti s njima, a vraćamo se tužni’, govore Tanja i Srđan pokazujući fotografije i video snimke susreta s decom. Žale se i na dugotrajnost postupka jer je njihov prvi sin u udomiteljskoj porodici već dve i po godine.

- Normalno je da je više vezan za njih nego za nas koji s njim provodimo dva-tri sata kada odemo u posetu. Dete će nas zaboraviti. Ne razumem zašto taj postupak toliko traje - žali se Srđan.

U vukovarskom Centru za socijalnu skrb nisu hteli govoriti o pojedinostima ovog slučaja zbog, kako navode, zakonske zaštite prava dece. Direktor Centra Zvonimir Rogulja je na naš dopis kratko odgovorio da sve postupke u porodici vode isključivo u cilju zaštite prava i dobrobiti dece.

- Centar za socijalnu skrb Vukovar, upućen u dugogodišnju situaciju u navedenoj porodici, procenio je kako bi ostanak novorođenog deteta u porodici predstavljao opasnost za život, zdravlje i dobrobit deteta te je dete bilo potrebno zaštititi na način da se privremeno izdvoji iz porodice odnosno roditelja. U skladu s utvrđenom procedurom postupanja Centar je odredio hitnu meru izdvajanja, koja je privremena, odnosno može trajati do donošenja rešenja nadležnog opštinskog suda. Centar za socijalnu skrb je dužan roku od sedamdeset i dva sata od oduzimanja deteta dostaviti sudu predlog da u izvanparničnom postupku donese rešenje o privremenom poveravanju brige o detetu drugoj osobi, udomiteljskoj porodici, ustanovi socijalne skrbi, odnosno drugoj fizičkoj ili pravnoj osobi koja obavlja delatnost socijalne skrbi. I ova sudska mera je takođe privremenog karaktera i nikako ne predstavlja konačno rešenje, a roditelji će u sudskom postupku moći izneti svoje okolnosti vezane uz navedeni predmet te dostaviti sudu svoje dokaze ukoliko su u mogućnosti primereno se brinuti o detetu - naveo je Rogulja.

- Tražimo samo da nam se pruži šansa da budemo roditelji. Unapred su nam oduzeli to pravo. Želimo da nam vrate decu, a onda neka nas socijalni radnici posećuju i vide da možemo biti odgovorni i brižni roditelji kao svi drugi - poručuje Srđan Dragojlović i napominje da nikad neće odustati od prava na roditeljstvo i život sa svojom decom i porodicom.