U Srpskom kulturnom centru (SKC) Vukovar predstavljena je knjiga ‘Borovo - sumrak jednog svitanja’ Slavka Bubala, novinara i urednika lista ‘Izvor’ Zajedničkog veća opština.
Knjiga govori o nastanku fabrike ‘Bata’ koja je nakon Drugog svetskog rata ponela ime ‘Borovo’, njenom razvoju i svim segmentima života u radničkom naselju koje je uporedo s fabrikom, 30-tih godina prošlog veka, gradio češki industrijalac Tomaš Bata. Izgrađena u ataru današnjeg Borova, fabrika je zajedno s naseljem do 1941. godine bila u sastavu opštine Borovo, a zatim su je ustaške vlasti dekretom oduzele i pripojile Vukovaru. Tako je nastalo Borovo naselje. Slavko Bubalo je istražujući stare brojeve novina ‘Borovo’, letopis borovskog paroha Bogdana Dejanovića i tekstove u beogradskoj štampi iz tog vremena te beležeći sećanja svedoka, došao do brojnih podataka o ‘fenomenu’ Borova koje je već u prvih deset godina postalo moderno industrijsko naselje i uzor mnogima.
- O tome kakve smo sve ljude imali, kakve smo sve vrhunce doživeli u tom mestu koje je bilo bajkovito, ni sam nisam znao iako sam živeo u njemu, a verujem da današnje generacije to ne mogu ni da zamisle - kaže 54-godišnji Bubalo koji je 12 godina i radio u fabrici. U knjigu je utkao i neke svoje uspomene.
- Ova knjiga se može razumeti kao čitanka o Borovu jer njena namera nije da priča celovitu i hronološki zasnovanu istoriju Borova naselja, već donosi niz slika, uspomena na ljude i događaje te uspešno obnavlja sećanja na važna mesta borovske topografije. Ovo je jedna šetnja kroz Borovo naselje u prostoru i vremenu - kaže Borivoj Čalić, vukovarski istoričar i pisac pogovora, ističući dokumentarnu važnost knjige koja obiluje brojnim fotografijama. Urednica izdanja Dejana Ocić, leksikografkinja u beogradskom Zavodu za udžbenike, smatra da je ova knjiga zlata vredna.
- Ona govori o posebnom načinu života i kulturi življenja koja se ogledala i u načinu ishrane, okupljanja i proslava, institucionalnom razvoju društvenog doma, sportskom životu, novinarstvu… Saznala sam mnogo toga o istaknutim pojedincima koji su zaslužni za to što je Borovo doživelo. To je direktor fabrike Toma Maksimović, ali i prota Bogdan Dejanović koji je osetio potencijal u toj fabrici i njen značaj za ovaj kraj. Ima toliko mnogo angedota i zanimljivih priča, tako da se ova knjiga čita gotovo u jednom dahu - kazala je Ocić.
Bubalo u knjizi piše i o Sokolskom pokretu, borovskom aerodromu, prvoj ženi ratnom pilotu na Balkanu Mariji Draženović, uspešnom bokseru Tikanu Pavloviću, Radničkom domu kao mestu društvenih događaja, kupalištu na Dunavu, snimanju filma o Tarzanu u borovskom ritu, proslavi Đurđevdana, osnivanju novina ‘Borovo’ prvog fabričkog lista u Jugoslaviji, borovskom kinu i korzu. Na prvim stranicama ispisana su sećanja 95-godišnjeg Đorđa Mirosavljevića iz Borova kao i svedočanstvo sada pokojnog Branka Hubane za kojeg je Borovo bilo ‘raj na zemlji’. O knjizi su na promociji govorili Srđan Sekulić, direktor SKC-a Vukovar i izdavač knjige te Ivica Žabić, penzioner i zaljubljenik u Borovo.
- Ova knjiga je terapija od ovisnosti i nama rođenim Borovčanima i onima koji su to postali zaljubivši se u njega, koji su došli sa svih strana, u njemu radili i živeli, porodice zasnovali, ostali u njemu ili otišli ponevši tu ljubav zauvek. Kažu danas da su Batine fabrike i njihovi gradovi jedna velika utopija, ali mi smo tu utopiju i živeli i uživali - rekao je Žabić. Promocija je izazvala veliki interes javnosti što je autora prijatno iznenadilo.
- Očigledno je da je ljudima do Borova jako stalo, da ih za Borovo vežu lepe uspomene i nadam se da će u ovoj knjizi neke od njih uspeti da ožive. Želeo bih da ova knjiga bude putokaz za sve nas koji danas ovde ostajemo i opstajemo, da pronađemo neki put i da se izdignemo iz ovog stanja u koje smo, ne svojom krivicom, upali - poručio je Bubalo. Knjigu je posvetio ljudima koji su ‘Borovo’ stvorili, svojim roditeljima i svim borovskim radnicima.
