Nova srpska ministrica energetike Dubravka Đedović na početku svog mandata nastoji smirujuće djelovati na naelektriziranu energetsku scenu Srbije. Nakon što je obišla termoelektrane u Obrenovcu i Kolubari koje proizvode dvije trećine struje potrebne srpskim građanima i privredi, ponovila je ono što se u Srbiji već odavno zna: da su "ta postrojenja stara više od 30 i 50 godina, da su određena održavanja urađena i da treba nova da se planiraju kako bi se radni vek tih postrojenja produžavao dok se ne izgradi dovoljno hidrokapaciteta da može još više obnovljivih izvora energije da se uključi u mrežu". Međutim, odmah je dodala da je to sve "dugotrajan proces. Ono što država radi i što je vlada odobrila, to je da se hitno nabave sredstva, oprema, sve ono što je neophodno da bi sistemi mogli da rade adekvatno, da bi mogli na njih da se oslonimo pre svega u mesecima koji dolaze i da se pripremimo bolje i za narednu zimu jer mislimo da će cene energenata nastaviti da budu visoke i naredne godine". Ukratko, u ovom trenutku najvažnije je preživjeti zimu i energetsku krizu koja se na krilima rata u Ukrajini kao pandemija širi Europom i svijetom.

Osim s manjkom struje, Srbija se suočava i s problemom nabave dovoljnih količina plina i nafte koje, za razliku od struje, gotovo u cijelosti uvozi. No Đedović tvrdi da u ovom trenutku Srbija neće imati većih problema s nestašicama plina i nafte jer su "skladišta u Mađarskoj i Banatskom dvoru puna". Podsjetila je i na to da je završen Balkanski tok te da se "radi na završetku interkonekcija sa susednim zemljama, pre svega sa Bugarskom, što će biti završeno u trećem kvartalu sledeće godine". Slično je i s rezervama mazuta (trenutno je uskladišteno 32.000 tona), a Đedović kaže i da Srbija sveukupno ima "oko milion tona uglja na deponijama". "Treba nam više i zato radimo i na obezbeđivanju uglja iz uvoza", dodala je.

Srpske vlasti pod kontrolom drže i cijenu benzina, a ministrica energetike pojašnjava da na tjednom nivou prate dešavanja: "U interesu je da pratimo onoliko koliko imamo zaliha, proizvodnje i da onda imamo jedan dobar odnos i da potrošači budu zaštićeni." Kako je Naftna industrija Srbije (NIS) u većinskom ruskom vlasništvu, ministrica Đedović ne krije da je "promena u vlasničkoj strukturi tog preduzeća veoma važno strateško pitanje" i da se "za sada razmišlja o određenim opcijama, ali da su to sve odluke koje moraju da budu dobro promišljene, pripremljene i razmatrane, da zavise od velikog broja faktora i da se sigurno neće donositi preko noći". Na kraju podvlači crtu: "Ono što je za nas bitno, to je da smo obezbedili da posle 5. decembra imamo alternativne izvore što se nafte tiče i da ćemo se s njima nesmetano snabdevati sa drugih tržišta." Pritom je podsjetila da je "Rusija samo u određenoj meri učestvovala u snabdevanju naftom kroz naftovod Janaf".

Tvrdnje i poruke ministrice Dubravke Đedović ukazuju na to da je vlada Ane Brnabić u tehničkom mandatu intenzivno pripremala zemlju za zimu koja dolazi. O tome svjedoči i rebalans ovogodišnjeg budžeta koji je srpski parlament usvojio prošloga tjedna. Analizirajući predloženi rebalans budžeta, Fiskalni savjet Srbije naglasio je da su njegove osnovne karakteristike povećanje budžetskog deficita s planiranih tri na četiri posto BDP-a te "neuobičajeno velike promene i na strani javnih prihoda i na strani javnih rashoda". Prihodi su povećani za čak 1,6 milijardi eura, a rashodi još više – za 2,3 milijarde eura, pa će minus u državnoj blagajni do kraja godine umjesto planiranih 1,7 milijardi poskočiti na 2,4 milijarde eura. Fiskalni savjet konstatira da su "tri glavna razloga zbog kog se predloženi rebalans toliko razlikuje od inicijalnog budžeta. Prvi je snažno ubrzanje inflacije koje najvećim delom stoji iza povećanja javnih prihoda. Budžet je izrađen s pretpostavkom da će prosečna inflacija u 2022. biti 3,7 odsto, a umesto toga iznosiće 12 odsto. Drugi je unošenje u budžet velikog broja rashodnih politika koje nisu bile prvobitno planirane. Za većinu ovih izdataka to je sad samo formalnost pošto su već sprovedene ili se sprovode (isplata dva puta po 100 evra za mlade, povećanje pomoći za prvo, drugo i treće dete, turistički vaučeri i drugo). Treća i pojedinačno najveća promena u rebalansu je finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijaga i EPS). U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijarde evra sredstava za ove namene, stvarni troškovi države još su veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje. Srbijagas se na proleće zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, a rebalansom je otvorena mogućnost da se do kraja godine omogući još 650 miliona evra sličnih garancija. Dosadašnja praksa bila je da ovakve kredite na kraju vraća država tako da se i to može s pravom dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora".

Članovi Fiskalnog savjeta Srbije zaključuju da "nema velikih izdataka za Srbijagas i EPS, budžet Srbije bi u 2022. imao deficit koji bi bio manji od dva odsto BDP-a. Takav rezultat bi se – uz sve zamerke na pojedine ekonomske politike i na već uobičajeni manjak transparentnosti – mogao u načelu oceniti povoljno. Međutim, ogromni gubici Srbijagasa i EPS-a doveli su do toga da se deficit države rebalansom povećava na skoro četiri odsto BDP-a (a na to bi trebalo dodati i troškove usled izdavanja državnih garancija). Dakle, ove godine budžetski trošak usled gubitka javnih preduzeća iz energetskog sektora (uključujući garancije) iznosi oko 1,5 milijardi evra. Pritom, mogao bi biti još veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija". Inače, Fiskalni savjet konstatira da "kad se izuzmu troškovi za energetska javna preduzeća (koji su i dalje u dobroj meri nepoznanica) preostali deo budžeta planiran je kredibilno. Projekcija javnih prihoda i rashoda (bez energenata) u rebalansu projektovani su objektivno". Među dobrim stranama rebalansa budžeta Fiskalni savjet posebno ističe činjenicu da "detaljnija analiza pokazuje da se rebalansom zadržava visok iznos kapitalnih ulaganja države, kakav je približno bio planiran i prvobitnim budžetom. Na nivou čitave države (u što je uključena i procena za lokalnu samoupravu) očekujemo da izdvajanja za javne investicije iznose visokih 7,5 odsto BDP-a (oko 4,5 milijardi evra). Od toga oko 0,5 odsto BDP-a je povećanje robnih rezervi (što knjigovodstveno ulazi u investicije), a oko jedan odsto BDP-a ide na opremanje vojske i policije. Ono što predstavlja 'prave' javne investicije, koje su po definiciji ekonomski najkvalitetniji vid javne potrošnje, dakle, iznosi oko šest odsto BDP-a. To je vrlo dobar rezultat, naročito u uslovima usporavanja privredne aktivnosti. Ipak i ovde važe preporuke Fiskalnog saveta koje smo iznosili u prethodnim izvještajima – da je potrebno detaljnije prikazati na koje projekte se tačno troše ova sredstva, kako su oni odabrani (i uopšte kako se biraju prioriteti države za investiciona ulaganja), pokazati analizu troškova i koristi odabranih projekata i drugo".

Obrazlažući predloženi rebalans budžeta u parlamentu, ministar financija Siniša Mali istaknuo je da je njegov glavni cilj "prevazilaženje posledica krize i pomoć građanima". Prije nego što je pozvao zastupnike da usvoje predloženi rebalans, pohvalio se da je "Srbija ostala stabilna i jaka uprkos najvećoj krizi u svetu koja traje već tri godine, očuvali smo rast, nastavili investicije, uspeli da se nijedan projekat ne zaustavi". Dodao je i da je "Srbija odgovorila na sve izazove u prethodnom periodu, izgrađene su tri kovid bolnice za šest meseci u pandemiji, dok je pomoć privredi i građanima, kroz tri paketa podrške, iznosila skoro devet milijardi evra. To je sve država uradila da ublaži posledice pandemije na koju su se nadovezali problemi u lancima snabdevanja, nikada veća energetska kriza, konflikt u Ukrajini, inflacija, recesija razvijenijih zemalja, rekordne cene struje, gasa". Unatoč svim pošastima koje je nabrojao, samouvjereno je poručio: "Živimo u teškim i izazovnim vremenima, ali se Srbija u ovom trenutku nosi bolje i snažnije odgovara nego razvijenije zemlje."

Fiskalni savjet Srbije izračunao je pak da cijena koju će srpski porezni obveznici platiti za "budžetsko prevazilaženje posledica krize i pomoć građanima" nije baš mala, a mogla bi biti i puno veća ako se u budžetu uskoro ne začepe crne rupe koje već godinama halapljivo gutaju velike iznose javnog novca, pa i onda kad se građani i privreda štite od naglog poskupljenja cijena struje, grijanja, benzina, hrane...