Kakvo je aktualno stanje u Vukovarsko-srijemskoj županiji?
Loše: umesto da se bave razvojem i oporavkom delova Hrvatske koji propadaju, Vlada, ministarstva i vlasti Županije bave se aferama. To nije dobro ni za srpsku zajednicu ni za ostale stanovnike, ne samo ovde nego i u celoj zemlji. Istočna Slavonija, sa svim svojim resursima, pre je bila pokretač aktivnosti i maltene najrazvijenije državno područje, a sada je dovedena do ruba propasti. Narod se više ne bavi dnevnom politikom, samo pokušava da preživi. Očekujemo bolja vremena, ali mladi uglavnom ne žele da ih čekaju, pa odlaze. Zato se bojim da će za par godina doći do velikog problema, jer u Slavoniji i drugde neće da bude ljudi, ni Srba ni Hrvata. Mada nas sve prvenstveno muče ekonomski problemi, moram da spomenem nedavno hapšenje, tek jedno u nizu, našeg sunarodnika: i to pridonosi odlasku, jer niko ne zna ko može da bude sledeći. Oni koji su činili zločine odavno više ne žive ovde, pa optužbe i hapšenja po principu ‘rekli-kazali’ samo izazivaju strah u ljudima. Srećom, u zadnje vreme, osim kojekakvih hijeroglifa i grafita po zidovima sa porukama mržnje, čije ‘autore’ policija nikako da nađe a mi smo na sve to već navikli, nije bilo ozbiljnijih sukoba.
Pripomaže li ipak to što se za privredne i poslovne aktivnosti sada mogu povući sredstva domaćih i EU-fondova?
Za nas je sreća da imamo institucije poput SNV-a, koje koordiniraju naše aktivnosti po celoj Hrvatskoj. Tako smo i mi ovde lani preko toga našega krovnoga tela kroz projekte kapitalnih ulaganja sa 228 hiljada kuna financirali obnovu škole u Boboti, gde je pre toga bilo skoro nemoguće održavati nastavu. Mnogo se pomoglo ljudima ne samo u našoj nego i u drugim županijama. Kao jedan od potpredsednika SNV-a znam koliko je istočnoslavonskih OPG-ova prošlo konkurse za fondove i kolike se šanse otvaraju novima, ali i to da su službe Veća uvek voljne pomoći im u pripremi konkursne dokumentacije i raspisivanju projekata.
U kolikoj je mjeri ŽVSNM kojem ste na čelu ispunio svoje zadatke i postavljena očekivanja?
Obzirom da sam za predsednika izabran pre četiri godine, mogu da kažem smo u našem mandatu obavili ono što je u našem delokrugu i – moći. Nismo zadovoljni odnosima sa županijskim vlastima, jer dobivamo malo novca: godišnje bi dobili 84 hiljade kuna za rad, a šezdeset bi otišlo na platu sekretara. Ipak, u saradnji sa nekim ministarstvima Srbije uspeli smo da provedemo projekte kao šta su Dečja olimpijada za vrtićki uzrasta i ‘Deca, pesnici roda svoga’. Moram da kažem da smo se Županiji više puta obraćali radi prenosa osnivačkih prava i registracije škola sa nastavom na srpskom jeziku, no nismo imali mogućnosti da nekome nešto naređujemo.
Hoće li na listama za predstojeće izbore biti i novih imena, pogotovu mlađih kandidata?
Uvek sam za to da se u aktivnosti srpske zajednice uključuju novi ljudi, posebno oni mladi. Naš ŽVSNM pratio je sve SNV-ove akcije, od projekata do komemoracija i obelažavanja važnijih datuma. Uključivanje što većeg broja mladih važno je za jačanje naših institucija, jer se aktivnosti SNV-a, SDSS-a, ZVO-a, Prosvete i Privrednika isprepliću, pa ih moramo podržavati. Jer, ako opstanu one – opstaćemo i mi. Naravno, problem je i u tome što smo jedna od najmlađih manjinskih zajednica u Hrvatskoj i to ona opterećena stigmom ratova devedesetih, pa nam se u praksi neretko otežava ostvarivanje mnogih zakonom predviđenih prava; Ustavni zakon i pravila koja iz njega proizlaze su načelno dobri, ali se realizacija često pokaže različitom i komplikovanijom od onoga šta u njima piše. Zato je važno da na manjinske izbore izađe šta više ljudi: da pokažemo da nas ima i time damo šta veći legitimitet našim predstavnicima i institucijama.