Baranja u malom. U te tri reči mogli bi smo opisati Etnološki centar baranjske baštine u Belom Manastiru. Ovaj svojevrsni muzej nekada bogate regije svakom turisti kroz interakciju sa izloženim predmetima pružit će iscrpne informacije o nekadašnjem životu na području Baranje. Da je zanimanje posetilaca za istoriju Baranje, njene stanovnike, njihov načina života i kulture veliko, svedoče brojke.
Prvobitni cilj da Centar u tri godine poseti 5000 posetilaca ostvaren je već u prva tri meseca od službenog otvorenja. Ogroman interes iznenadio je i najveće optimiste. Sama ideja o osnivanju Centra datira od 2009. godine, kada se jedno belomanastirsko udruženje našlo u situaciji da nije imalo gde izložiti svoje brojne eksponate. Postav Centra, koji je sufinanciran sredstvima Evropske unije u iznosu preko 8.850.000 miliona kuna, predstavlja kulturnu baštinu etničkih grupa na prostoru Baranje od kraja 19. do polovine 20 veka. U sklopu Centra nalaze se i prostori sa povremenim postavima, izložbama, vrtni paviljon s pozornicom i stotinjak sedećih mesta, velika konferencijska sala i suvenirnica.
Belomanastirski čelnici dele mišljenje kako je interes posetilaca najjači argument o isplativosti projekta čiji je nositelj Grad Beli Manastir, uz partnerstvo Turističke zajednice Baranje, ali istine radi treba reći i da je to samo jedan deo priče, onaj lepši.
Naime stižu upozorenja o dugoročnoj održivosti Centra, a prvenstveno zbog tankog gradskog proračuna. S obzirom da se radi o velikom i reprezentativnom objektu skeptici upozoravaju na potrebne iznose za tekuće troškove, a ako se tome doda da se u Centru ne sme tržišno poslovati (naplaćivati karte, i slično) postavlja se logično pitanje kako pronaći model koji će pokrivati te troškove, a da to ne bude iz kasice gradskog proračuna.
Matej Perkušić, ravnatelj TZ Baranja kaže da je jedan od modela iznajmljivanje dela prostora muzeja na način da najam bude plaćanje režijskih troškova. Prvi troškovi stigli su na naplatu i oni su, kako kažu, minimalni u odnosu na vrednost objekta i navodno neće biti veći od stotinjak hiljada kuna godišnje.
Grad Beli Manastir dobio je za projekt Hologramska baka u Etnološkom centru baranjske baštine oko 150.000 kuna. Hologramska baka, ili interaktivna snaša, goste će voditi Etnološkim centrom Hologramskoj baki
- Hologram će pričati priče o izloženim eksponatima. Projekt je u fazi pribavljanja ponuda za dobavljanje potrebne opreme i to će biti jako zanimljiva ponuda u sklopu centra, kaže Marko Bogatić, dogradonačelnik Belog Manastira.
