Koliko je pandemija korone utjecala na rad Prosvjetina podobora u Borovu?
Podobor ima biblioteku u sklopu koje se realizuju druge aktivnosti. Osim posuđivanja knjiga, lani su se u Klubu čitalaca razmenjivala mišljenja o nekim književnim delima, ali radi epidemioloških preporuka sa manjim brojem učesnika. Realizovane su radionice pod imenom "Raspust u biblioteci", na kojima su deca doznavala kako nastaje priča ili u igri simbolički tragala za blagom. Najmlađi su dobili članske karte i sada posuđuju knjige iz bibliotečnog fonda, a to je i bio jedan od ciljeva radionica. Radi nemogućnosti realizacije nekih planova, predviđena sredstva smo uložili u nabavku značajnog broja novih naslova za decu i odrasle, šta nismo uradili ceo niz godina. Za letnjih meseci realizovan je "Teatar u biblioteci", svojevrsni onlajn prikaz pozorišnih predstava na koje se pre epidemije organizovano odlazilo u Beograd ili Novi Sad. Nažalost, uspeli smo da održimo samo jednu internetsku prezentaciju predstave. Sve su te aktivnosti i u našem ovogodišnjem planu i programu, ali se situacija i mere stalno menjaju, pa smo i dalje prinuđeni da se prilagođavamo i osmišljavamo nove načine realizacije.
Je li pododbor sudjelovao u humanitarnim akcijama za stradale u potresu na Baniji?
U Borovu je u organizaciji Aktiva žena SDSS-a organizovano prikupljanje donacija, a lično sam u Vrginmostu pomagala pakovati takvu pomoć. Želeli bismo da ostvarimo tešnju saradnju sa nekim od banijskih podobora, pa da im, kad dođe vreme, pomognemo u sanaciji radnih prostora. To smo, kao članovi predsedništva našeg podobora, ovde već sami za sebe uradili, pa mislim da bismo mogli i kolegama na Baniji.
Ravnateljica ste borovskog DV-a Zlatokosa: je li pun vrtić u ovim okolnostima dobra ili loša stvar?
Naš smeštajni kapacitet je devedeset mališana u četiri vaspitne grupe i on je popunjen, ali su epidemiološke mere značajno uticale na naš vaspitno-obrazovni rad: ograničeni smo u aktivnostima, poticajima i korišćenju didaktičkih sredstava, a ograničena je i komunikacija roditelja sa vaspitačima, mada nam tu pomažu društvene mreže i slična rešenja. Lani smo imali dvomesečne aktivnosti nazvane "Zlatokosin virtualni svet" koje su deca pratila od kuća.
Što bi po vama trebao biti Prosvjetin prioritet u predstojećim mjesecima?
Potrebno je mnogo truda i rada da svi pododbori budu vidljivi u svom delovanju. Naša međusobna povezanost i saradnja je nešto na čemu se uvek može dodatno raditi, težeći boljem. Nažalost, potres na Baniji nametnuo je prioritete koje niko nije mogao da predvidi, a obnova oštećenog potrajaće godinama. Dakle, biće potrebe da se pomogne pododborima sa toga područja Hrvatske. Dalje, kako će virus korona verovatno i dalje biti delom naše svakodnevice, moraćemo aktivnosti uskladiti sa preporukama, a to značajno ograničava rad pododbora sa folklornim i sličnim sekcijama, koje zahtevaju probe i okupljanja većeg broja ljudi uživo. Kad će da budu omogućene manifestacije takve vrste, teško je sada predvideti. Zato treba da podržimo svaki odbor da ustraje u radu, jer ćemo jedino tako prevazići ovu situaciju sa uspehom. Važnost svakog pododbora i našeg SKD-a od velikog je značenja za celu zajednicu, jer je Prosveta u nekim mestima jedina kulturološka oaza za naše ljude.
Hoće li borovski ili neki drugi Prosvjetin podobor na istoku Hrvatske obilježiti 8. mart, ovogodišnji Dan žena, makar samo online?
Mi upravo pripremamo osmomartovske radionice pod nazivom "Na srpskom dvoru iz ženskog ugla": zamišljene su kao interaktivni prikaz života žena iz dinastije Nemanjića, jer se one obično retko spominju i za njih se uglavnom slabo zna. Posle tih, u planu su nam i radionice o ženama iz drugih srpskih dinastija.
