Kakve je aktivnosti borovska Prosvjeta sprovodila posljednju godinu i kakvi su prioriteti pred vama?
Pododbor Prosvete u Borovu realizovao je lani većinu planiranih aktivnosti, uvažavajući epidemiološke mere. Tako su radionice za decu i odrasle bile prilagođene manjem broju učesnika, ali i ponavljane više puta. Primerice, radionicu "Na srpskom dvoru iz ženskog ugla " zbog ograničenja od 15 prisutnih realizovali smo desetak puta. Bilo je dešavanja za decu i sa decom u okviru Meseca knjige, a obeležili smo i svoju slavu, Svetoga Savu. Muška pevačka grupa bila je nosioc manifestacije "Nek se pesma zapeva". Rado bismo sa nekom od svojih radionica za decu ili odrasle gostovali po drugim mestima, pa neka ovo bude otvorena ponuda zainteresovanima da nam se jave.
Prosvjetina biblioteka centar je kulturnih aktivnosti Borova: jesu li djeca i odrasli u doba ograničenoga kretanja dodatno zavoljeli knjigu?
Konstantna nam je namera da prostor biblioteke oživljavamo, prvenstveno zato da privučemo decu, da nam rado dolaze i remete tišinu koja obično vlada u bibliotekama. Zato i fond knjiga nadopunjavamo novim naslovima dečje književnosti. I za odrasle pripremamo različite aktivnosti, recimo klubove čitalaca ili tibine na razne kulturne teme. U poslednje dve godine otvorili smo vrata svima zainteresovanima za organizaciju kulturnih događanja najširega spektra.
Kažite nam nešto više o projektu "Žene s istoka", u čijem radu sudjeluje i vaš pododbor?
Taj je projekat pokrenut u početku 2021. i predviđeno je da traje do kraja juna: nosilac mu je Udruženje žena Negoslavčanke, finansije pokriva SNV, a pored borovske Prosvete u njemu učestvuju ženska udruženja iz Markušice i Banovaca. U okviru projekta u pomenutim mestima se realizuje šest ciklusa radionica na razne teme. Dosad su završene dve, a upravo se održava radionica nazvana " Na srpskom dvoru iz ženskog ugla - vladarke dinastije Nemanjić", čiji je nosioc naš pododbor. Iako je interes mnogo veći, u radionice je uključeno 120 žena, a to govori koliko nam nedostaje ovakav vid kreativnog druženja, posebno zadnjih godina.
U kolikoj su mjeri žene s istoka Hrvatske i inače predvodnice kulturnih aktivnosti i događanja?
Žene su ovde članice raznih udruženja, od KUD-ova do sličnih organizacija, pa time i predvodnice su u osmišljavanju aktivnosti; one su spremne odvojiti svoje slobodno vreme za razna dešavanja i najčešće sve rade volonterski. Rado se uključuju u humanitarni rad, čemu verovatno doprinosi i ta čuvena ženska empatija. Naravno, stepen angažovanja pojedine žene zavisi od individualnih mogućnosti, okolnosti u porodici i drugim uslovima, no mogu da kažem da smo danas generalno aktivnije, da nas je više na rukovodećim mestima i da imamo više prilika da predstavimo sve svoje kompetencije, mada koreni patrijarhata ovde sežu daleko u prošlost. Obzirom da se čovek menja teško i sporo, žene treba da se udružuju i traže mesto koje im pripada, koliko god im to možda ponekad bilo teško.
Kako onda ove godine proslavljate Osmi mart?
Mada lično mislim da je svaki dan i muški i ženski, Osmog marta treba da se setimo onih divnih dama koje su pre 150 godina podigle glas za ženska prava, za opšte pravo glasa, bolje uslove rada i jednako plaćen posao. Pododbor će taj praznik obeležiti zajedno sa svim našim sumeštankama i sumeštanima, jer nam je velika želja bila uneti u ova teška vremena bar malo veselja, vedrih nota i šarenila, pa smo odlučili da to uradimo preko odeće i mode famoznih 1970-ih. Tako da ove godine Međunarodni dan žena obeležavamo kroz izložbu fotografijama Borova toga vremena i kroz muzički kutak koji će za sve posetitelje i posetiteljice da budu otvoreni sve do 22. marta.
