Svesvetjejši oče i vladiko, arhiepiskope Konstantinova grada, Novoga Rima i Patrijarše Vaseljenski, gospodine Vartolomeje, mi kao deca svoga Oca dočekujući danas u čuvenom gradu Zagrebu, Vas svega pod nebom Pravoslavlja poštovanog Korifeja, radujemo se i veselimo i u isto vreme radost svoju svetu objavljujemo. Dobro nam došli u naš Zagreb, glavni grad Republike Hrvatske. Naša blagodarnost Darodavcu svih dobara, Jednome u Trojici slavljenome Bogu, još je veća zato što smo doživeli takav blagoslov da prvi put u istoriji Hrvatske, nadamo se ne i poslednji, Naša pomesna Crkva ima priliku da celiva kroz Vašu sveštenu ličnost prvoga po redu, časti i odgovornosti, episkopa pravoslavne Vaseljene.
Vi ste došli u drevnu hrišćansku zemlju, zemlju bogate i visoke kulture, koja je zasađena i koja se razvila, a potom i plodove donela na veri i mučeničkom etosu nepodeljene Crkve prvih vekova. Tu kulturu su ovde utemeljili ranohrišćanski mučenici iz trećeg i četvrtog stoleća: sveti Venancije, sveti Domn Solinski, sveta Anastasija, sveti Mauro, sveti Jevsevije i Polion, sveti Kvirin Sisački i brojni drugi mučenici iz vremena gonjenja Crkve, ovde postradali ili se njihove mošti čuvaju u ovdašnjim rimokatoličkim hramovima. O tome nam svedoči i ranohrišćanska katakomba sa moštima znanih i neznanih mučenika, u svima poznatom drevnom pravoslavnom manastiru Svetih Arhangela u Krki u Dalmaciji.
Pitanje je kako ćemo postati sposobni da poštujemo i žalimo nevine žrtve drugih i na koji ćemo način uspeti da vidimo svoje grehe i promašaje
Iz Zagreba, glavnog grada ove zemlje, gde su velike duhovne i kulturne vrednosti kroz vekove, na istom prostoru, napajale koliko hrvatski, toliko i ovdašnji srpski narod, zajedno blagočestiva i smerna monaška zajednica i klirici, pobožni i verni narod, jednodušno svi, najsrdačnije Vas pozdravljaju. Sa nama pak, pozdravljaju vas i svi oni koji su pre nas bogoljubivo napasali slovesno stado Hristovo: naš prethodnik blaženog spomena mitropolit Jovan, mitropolit Damaskin i sveštenomučenik Dositej, čije žezlo ja nedostojno u teškim vremenima današnjice držim.
Duboko svestan svojih slabosti, ne nadam se u sebe, već nadu polažem u Otačke molitve Vaše i u blagodat i silu Svedobrog i Velikog nam Hrista.
Dobro došli u našu pomesnu Crkvu i neka su blagoslovene svete stope Vaše, kojima nam donosite blagoslov Svetoga Jovana Zlatousta, Grigorija Bogoslova i svih velikih patrijarahakonstantinopoljskih. U ličnosti i delu Vaše božanstvene svesvetosti, mi duhovno prepoznajemo i Velikog i svetog Fotija, patrijarha Konstantinopolja, carice gradova. Njemu Srbi i Hrvati, zajedno sa svim Slovenima duguju beskrajnu, večnu zahvalnost i blagodarnost, zbog uzvišenog delahristijanizacije i slanja svete braće Kirila i Metodija u njihovu prosvetiteljsku misiju.
Vaša Svesvetosti, naš najsvetiji patrijarh Irinej, kojem dozvolite mi, takođe, izražavamo poštovanje i ljubav, pozivajući Vas da otvorite naučni skup posvećen proslavljanju novomučenika Crkve Hristove, posebno onih postradalih u logoru smrti u obližnjem Jasenovcu, imao je u vidu da ste Vi istinski i dokazani, urbietorbi, neumorni Anđeo mira u savremenom svetu.
Znamo da su novomučenici jasenovački garant spasenja i najveći zalog mira, kao što delo i žrtva pomenutihhrišćana mučenika iz prvih vekova nadilaze vremenske, nacionalne i prostorne okvire, tako i jasenovački novomučenici, mada su pred Gospodom prosijali u srpskom rodu, oni zapravo više i ne pripadaju samo njemu, nego su molitvenici pred Prestolom Božjim za čitav svet, svevremeno su blago vaseljenskoghrišćanstva.
Sećajući se tako nevinih žrtava, novomučenika jasenovačkih, poučavamo se njima da pravo na život i dostojanstvo čoveka kao ikone Božije pripada svakome bez izuzetka. Prema tome, dužni smo, ako želimo hrišćanima se nazvati, da iskažemo jednako poštovanje prema svim nevinim žrtvama. Ovde nema mesta za razlike, bilo etničke, verske, rasne, partijske ili bilo kakve druge. Srbin ili Hrvat, musliman, Jevrejin ili Rom, ili bilo ko drugi, ako nevino postrada Božiji mučenik postaje. Prema tome, za nas se ne postavlja pitanje da li ćemo i kako žaliti sopstvene žrtve, a kako ćemo osuditi grehe i zločine drugih. Šta je od toga prirodnije! Odgovor se podrazumeva. Pitanje je, međutim, kako ćemo postati sposobni da poštujemo i žalimo nevine žrtve drugih i na koji ćemo način uspeti da vidimo svoje grehe i promašaje. Kada to postignemo tada ćemo steći pretpostavku pomirenja naroda i započećemo novu epohu pravde i istine.
Imajući sve ovo pred očima i klanjajući Vam se, prinosimo u radosti i smerenju skromno uzdarje Vašoj neiscrpnoj ljubavi, Sveštenu ikonu Svetoga Andreja, zaštitnika Centra Pravoslavlja, da Vas podseća na vernost našeg hristoljubivog naroda, majci Crkvi i predanju Jedne i iste i nerazdeljive Pravoslavne Crkve.
Svesveti oče i Vladiko, na kraju koristim ovu priliku da vas sinovski zamolim da uvek imate punoću pravoslavne Crkve u zemlji Hrvatskoj u svojim očinskim molitvama.
Mi pak, opet i iznova, otvarajući usta svoja pred vama, vaša Svesvetosti, uzdižemo naš smerni glas Gospodu slave i ištemo za vašu Svesvetost, dug život, radost, zdravlje i slavu, blagodaću bespočetnoga Oca, jedinorodnoga Sina i Svesvetoga Duha. Amin.
