Živimo u vreme nevremena, vrednost postaje ništica, nikogovići vode glavnu reč, umesto sticanja znanja kupuju se diplome… Da mi je neko rekao pre trideset godina, da će biti rehabilitovan Dragoslav Draža Mihajlović, da će Alojzije Stepinac biti kanonisan za sveca, da će balisti biti odlikovani, ja bih rekao da, u najkraćem roku moraju da posete pshijatra. Nažalost, kako se stvari odvijaju, psihijatar će biti potreban meni.
Sud u Beogradu rehabilitovao je Dražu Mihajlovića, za nesreću ne samo njega. Rehabilitacija koljača – zločinaca širi se na veliko ne samo u Srbiji već na svim prostorima bivše drage DFJ (Demokratska Federativna Jugoslavija), FNRJ i SFRJ, koja više ne postoji. Pukovnik, Draža Mihajlović, može biti sve drugo ali borac protiv fašizma nikako. On je naneo štetu svima koji su živeli u Kraljevini Jugoslaviji, ali možda najviše srpskom narodu od koga i sam potiče. Četnicima najmilije oruđe za ubistvo bila je kama - nož sa dve oštrice. Pod njegovom vođstvom nekadašnji četnici borci za nacionalna prava, postali su simboli zla. Na sudu u Beogradu je ‘dokazano’ da je Dragoslav Draža Mihajlović, odnosno njegovi četnici ispalili prvu pušku protiv fašizma, a ne Žikica Jovanović - Španac, 07/07/1941. godine kako smo generacijama i generacijama učili.
U Hrvatskoj ustaše i domobrane proglašavaju za prave borce, dok partizane kao pljačkaše i ubice. Na Kosovu je izabran kraći put rehabilitacije. Tamo ne žele da gube vreme sa sudskim procesima, tamo se ide direktno na dodelu ordenja i drugih znamenja saradnicima okupatora.
U čast 100. godišnjice proglašenja države Albanije, u 2012. tadašnji predsednik Kosova, gospođa Atifete Jahjaga dodelila 100 priznanja i odlikovanja licama iz albanske istorije u prošlosti. Među odlikovanim nalaze se, ne samo oni koji su otvoreno pomagali fašizam, već i oni koji su osuđeni kao narodni izdajnici.
Međutim, danas je teško izraziti neslaganje sa nacionalističkom politikom na prostorima gde je nekada to bilo sasvim normalno. Pismo koje sledi upućeno je skoro svim medijima na Kosovu, ali nije objavljeno. Svetlost je videla u listu Shekulli u Albaniji.
Zakoni važe i za predsednicu-predsednika
Jugoslovenski zakoni i dekreti Presednice Jahjaga
Publikovano dana 18.01.2013. / 14:41
Shekulli (vek), Tirana – Albanija
Poštovana gospođo predsednice Republike Kosovo, Atifete Jahjaga. Da neko bude izabran za predsednika ili predsednicu države nije mala stvar. Da budeš sistematizovan - a u poziciji broj JEDAN na zvaničnu državnu funkciju, bez obzira da li je država velika ili mala zaslužuje svako poštovanje. Međutim, ova pozicija ima mnogo privilegija, ali i velike obaveze.
Predsednik države može da se odrekne svojih privilegija, ali ne može da zanemari obaveze. Obaveza šefa države je sprovođenje ustava i poštovanje zakonskih normi. Vi ste i dali svečanu obavezu u Skupštini da ćete raditi samo u skladu sa zakonom. Zakon treba da se sprovede, iako možda ponekad nije prilagodljiv vremenu i društvenim okolnostima, ali mora da se primeni. Postoji jedan pravni princip još od starih Rimljana, gde se kaže: DURA LEX SED LEX (Oštar zakona, ali zakon). On treba da se primenjuje dok je na snazi. Manja je šteta ukoliko se sprovodi jedan zakon kojeg je vreme prevazišlo, nego dozovoliti anarhiju, kao što se u narodu kaže salamadi (bez ikakvog reda), svako prema svome ćejfu (volji).
Gospođo predsednice, ja ne znam vašu ličnu profesionalnu spremnost, mada za poziciju predsednika države, i ne treba neka posebna kvalifikacija. Predsednik može biti i nepismena osoba, potrebno je da bude patriota, moralno čista osoba i da ima druge kvalitete predviđene po ustavu. Predsednik treba da ima savetnike raznih oblasti, koji se plaćaju da daju jasne savete u saglasnosti sa zakonskim normama. Ja se i ne čudim tome, što možda Vi i nemate kvalifikaciono znanje iz obasti prava, ali na vaše savetnike (znam da ih imate) jeste, šta oni rade, zašto primaju mesečnu platu, kada po mome sudu, njihov doprinos u ovom slučaju ravan je nuli.
Čitao sam pre neki dan na stranicama interneta, da ste Vi gospođo Predsednice dodelili priznanja i znamenja povodom 100. godišnje nezavisnosti Albanije. U redu je, što se vaše uredbe tiče, sigurno to proizilazi iz okvira ustavnih, vaših kompentecija, ali na toj listi uočio sam i imena ljudi koji su sudski kažnjeni. Eh, upravo tu je problem. Ovim vašim postupkom pogazili ste ustav i zakonske norme. Čovek koji je osuđen ne može dobiti priznanja od najviše državne instance pre nego što se rehabilituje u skladu sa normama važećih zakona. Kada imamo pravnosnažnu sudsku odluku da je neko oglašen krivim, to se zove presuđena stvar – res judicata. Istina koja je utvrđena vredi sve dok se ne dokaže suprotno. Dakle, poštovana gospođo predsednice i nepoštovanje sudskih odluka se svrstava u gaženje ustava i zakonskih normi.
Zbog povreda zakonskih normi predsednik SAD-a (Richard Nikson 1974. godine), bio je prinuđen da podnese ostavku, da bi izbegao razrešenje od strane skupštine (kongresa), jer u protivnom bi izgubio sve privilegije koje su mu pripadale posle isteka mandata za kojeg je izabran.
Neću dužiti s imenima lica kojima ste dekretom davali priznanje. Može da se desi, da neke od osuđenih, od ranijeg komunističkog režima, budu stvarno pogrešno osuđeni, možda su bili i najveći patrioti tog vremena, ali ovde imamo pravnosnažne sudske presude! Za davanje priznanja ovim licima treba prvo da se procesuira sudska rehabilitacija. Da se otvara sudski proces, osuđenici se proglašavaju nevinim, pa tek onda se otvara put davanja i priznanja. Vaši savetnici znaju, ili treba da znaju da, na Kosovu postoji Zakon o rehabilitaciji, zašto se onda ne primenjuje poštovana gospođo predesdnice? Rat je završen pre 13 godina, imali ste dovoljno vremena za rehabilitaciju greškom osuđenih, koji nisu zaslužili kazne? Gde su bili i šta su radili vaši savetnici gospođo Predsednice, kada ste doneli uredbu za dodeljivanje priznavanja?
Ukoliko smatrate gospođo Predsednice da, sudske presude izricane od strane prethodnih komunističkih vlasti ne treba poštovati, onda ne treba poštovati ni izvode iz MKR, MKU, zaključenih brakova u tom vremenu, školskih svedočanstava, fakultetskih diploma i drugih. Gde bi nas dovela takva neodrživa filozofija gospođo Predsednice? U demokratskom društvu niko nije ovlašćen da vrši selekciju pravosnažnih sudskih presuda i rešenja, bez obzira kome vremenu one pripadaju. U demokratskoj državi nije dozvoljeno arbitrarnost nikome pa ni predsednici odnosno predsedniku države.
I na kraju, bez zlonamere dao bih Vam savet da, odmah prekinete svaku aktivnost u realizaciji uredbe, o davanju priznanja dok se ne završe eventualni procesi rehabilitacije.
Istina je, da ovi procesi traju dugo (u zavisnosti od efikasnosti sudskih organa), ali druge zakonske mogućnosti nemate, ukoliko se pridržavate svečanoj obavezi koju ste dali, a to je pridržavanje ustavnih i zakonskih normi Republike Kosovo.
Iskreno Vaš,
Dr. Husnija Bitić
* Napomena: Pismo na albanskom jeziku mediji na Kosovu su ignorisali. U Albaniji ga je objavio dnevni list Shekullisa. Nijedan proces rehabilitacije do današnjeg dana nije izvršen.
Spomenik za Fafila Hoxhu
Otvoreno pismo predsednicima Prištine i Đakovice, g. Isa Mustafa I g. Pal Lekaj
(12/02/2013 – Shekulli; 13/02/2013 – Koha Ditore)
Poštovani predsednici, rođendan narodnog heroja Fadila Hoxhe se približava, prošlo je više od jedne decenije od njegove smrti, a za nacionalnu nesreću ovaj kolos-titanik, ne samo što ne zauzima mesto koje mu pripada u istoriji Kosova, već s’ vremena na vreme ga kritikuju, psuju i vređaju njegovu ličnost kao da je bio najveći neprijatelj. Optužbe protiv njega idu toliko daleko pa je podneta i krivična prijava nadležnom javnom tužilaštvu. Tako nešto može se desiti samo na Kosovu. Da se traži krivično gonjenje za čoveka koji je mrtav, ne zaslužuje nikakav komentar.
Fadilj Hoxha, ne samo što nije doprinio nikakvo zlo albanskoj naciji-narodu Kosova, već ima velike zasluge koje se ne mogu meriti sa nijednom od mernih jedinica. F.H. u pravom momentu, odmah posle okupiranja Jugoslavije, Albanije i drugih država Evrope od strane fašističkih snaga, se ustrojio na strani antifašističkih saveznika (SSSR, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i SAD). Tako da posle završetka Drugog svetskog rata i mi Kosovari svrstali smo se u društvo pobednika.
Fadil Hoxha i njegovi drugovi komunisti, da nisu bili na strani antifašista, možemo samo da zamislimo šta bi se desilo sa nama, ali jedno je više nego sigurno, ne samo što ne bi došlo do ujedinjenja Kosova sa Albanijom i da imamo teritorijalnu autonomiju, već možda bi doživeli i sudbinu nemačke nacionalne manjine u Vojvodini.
Ne zaključujem ovo na osnovu pretpostavki, već je to je realnost. Kao produkt fašizma osnovane su i dve nezavisne države u Evropi, NDH – Nezavisne Države Hrvatske i Slovačka se odvajala od dotadašnje Češkoslovačke, Sudensku oblast aneksirala je Nemačka kao svoj posed, inače teritorija Češke.
Zna se, ili treba da se zna, da je na Konferenciji održanoj u Teheranu 1943. godine između lidera velikih sila, Staljina – SSSR, Ruzvelta – SAD i Čerčila – Ujedinjeno Kraljevstvo, odlučeno da se ne priznaju granice koje su menjane za vreme fašizma. Vrlo dobro znamo ili treba da znamo i to da su partizani Jugoslavije bili saveznici antifašističke koalicije. Srećna je okolnost što su se i kosovski partizani pod vođstvom Fadila Hoxhe, borili protiv fašističkih osvajača. To znači, da svi oni koji misle da bi ujedinjenje Kosova i Albanije bilo nastavljeno ukoliko Fadil Hoxha ne bi ustao protiv fašizma, pokazuju samo neznanje o situaciji i istorijskim činjenicama. Da nije bio ustrojen, Fadil Hoxha sa drugovima, svojim albanskim partizanima na strani saveznika, imali bismo mnogo više žrtava i ništa drugo u pozitivnom smislu. Onima koji misle da je delovanje Fadila Hoxhe zaustavilo ujedinjenje Kosovo-Albanija postavljam pitanje: Zašto i posle 13 godina od odlaska srpskih snaga i komplet svih organa države Srbije sa ovih prostora, ne samo što nije ujedinjeno Kosovo sa Albanijom, nego niti smeju vlastodršci da postavljaju na dnevnom redu jedno ovakvo pitanje? Da li je teže sadašnjim vlastima, kada nema nijednog vojnika, nijednog policajca Srbije na Kosovu, kada NATO štiti integritet Kosova, ili u vreme kada je delovao Fadil Hoxha sa drugovima, kada Kosovo nije imalo status niti mesne zajednice, kada je tamo bilo stacionirano 40.000 hiljada jugoslovenskih vojnika, kada je preko 90 procenata stanovništa bilo nepismeno?
Do Drugog svetskog rata na Kosovu nije bilo ni osnovne škole na albanskom jeziku, a da ne govorimo za gimnazije, srednje i više škole i fakulteta. Na kom nivou je bila tada nacionalna svest kod neobrazovanih širokih masa i na kom nivou je danas kada imamo Univerzitete, Akademiju nauku i drugo? Kritičari treba da vrednuju stvari sa tadašnjeg ugla gledanja, prostora i vremenu kada su se ti događaji dogodili. Lako je danas iz fotelje ili kauča u Prištini, Prizrenu ili bilo kojem drugom mestu (ne samo na Kosovu), da kritikuju. Postoji jedan princip još od starih Rimljana: DA MIHI FACTA DABO TIBI IUS (Daj mi činjenice, daću ti pravdu). Tako da temelje Republike Kosovo su počeli da se grade još na početku Drugog svetskog rata i postepeno je izgrađeno u periodu 1941-1974. godine. Kamen temeljac je postavio Fadil Hoxha sa drugovima. Kosovo po Ustavu iz 1974. godine dostiglo je visok nivo samostalnosti sa atributima državnosti, slično kao i sve republike Jugoslavije.
Imajući u vidu sve izrečene dokaze, gospodo gradonačelnici, poštovani gospodine, Isa Mustafa i gospodine Pal Lekaj, vaša je dužnost, imate moralnu i službenu obavezu da, što je moguće u kraćem vremenskom periodu odredite pogodno mesto za dizanje spomenka u Prištini i Đakovici, u centru grada ovom viganu-nacionalnom heroju, Fadil Hoxhi.
Iskreno vaš,
Dr. Husnija Bitić
* P.S. Pismo na albanskom jeziku upućeno je svim medijima na Kosovu i Albaniji. Objavila je Koha Ditore, i Shekulli. Zahvalnost je izrazio SUBNOR Kosova. Pre više od mesec dana (28/04/2017), odbornici opštine Đakovica ponovo su odbili predlog za izgradnju spomenika, dok u Prištini nikog to i ne zanima.
Preneseno sa tacno.net
