Početkom aprila u Hagu, u sedištu tzv. Specijalnog suda za Kosovo, počelo je suđenje četvorici komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koji su kasnije imali i zavidne političke karijere (bivši predsednik Hašim Tači, bivši predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi). Optuženi su za zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak, a još četiri tačke ratni su zločini – protivpravno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva. Prema navodima tužilaštva, najmanje 440 ljudi bilo je protivpravno zatvoreno i to onih kojih su se bavili šumarstvom, poljoprivredom, novinarstvom ili predavali u školama i nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima. Među njima je bilo Albanaca, Srba, Roma, Bošnjaka i Crnogoraca. Optužnica navodi da najmanje 102 osobe nisu preživele ratne zločine. Optužnica je podignuta krajem 2020. godine, a nakon toga je Tači podneo ostavku na mesto predsednika Kosova i od tada su sva četvorica u pritvoru. Ovo nije prvi slučaj suđenja visokim političkim predstavnicima Kosova, nekadašnjim komandantima OVK-a. Suđeno je jednom od čelnika OVK-a Ramušu Haradinaju koji je oslobođen optužbi pre svega jer su svedoci povukli svoje iskaze. Poučeni tim negativnim iskustvom, ovaj put se to nastoji izbjeći, kaže nam Bekim Blakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo iz Prištine.

- Bilo je slučajeva da su svedoci povlačili iskaze, da su na glavnom pretresu odbijali da daju iskaze iako su ih dali tokom istrage. KSV se pobrinuo da zaštiti identitet svedoka, pa je preko 70 odsto sednica zatvoreno za javnost. Tako ni mi koji vršimo monitoring suđenja ne možemo da čujemo izjave svedoka - objašnjava Blakaj.

Specifičnost ovog slučaja je što se optuženima sudi i za zločine nad sopstvenim narodom. AP navodi reči specijalnog tužioca, Aleksa Vajtinga, koji je obrazlažući optužnicu naveo da je "OVK predstavljao gerilsku snagu, koja se borila protiv snažne srpske vojske, ali je imala i jasnu i eksplicitnu politiku targetiranja kolaboracionista, izdajnika, što uključuje i političke protivnike". Optužnica je iznenadila i našeg sagovornika.

- Pre nego je objavljena optužnica mislio sam da će obuhvatiti zločine nad nealbanskim stanovništvom. Ima optužbi za zločine protiv srpskog stanovništva, ali u dosta su slučajeva Albanci žrtve. Targetirani su bili kao saradnici, a možda su bili i drugi motivi. Ne znam za drugi slučaj da su oni koji su optuženi za ratne zločine optuženi protiv svog stanovništva - zaključuje Blakaj.

Sam početak suđenja pratili su protesti u Hagu, ali i Prištini. Blakaj ističe da je interes, kao i veliki broj prisutnih na protestu razumljiv jer se u periodu od 24. marta do 10. juna svaki dan obeležavaju "masovni zločini koje je počinila srpska strana".

- Dobro je da nije bilo poziva da se ukine sud. Glavna parola je "mi jesmo za pravdu", ali jasno je da većina gleda na ovaj sud kao sud koji sudi samo jednoj strani jer pred ovim sudom nismo videli predmete u kojima su osuđeni srpski vojnici, oficiri, policajci koji su počinili zločine nad civilima na Kosovu - kaže Blakaj koji je iznenađen manjim interesom za suđenje u Srbiji. A u samoj Srbiji očekivanja su velika, tvrdi to Sonja Biserko, direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava jer se očekuje da ovo bude suđenje čitavom OVK-u.

- Beograd očekuje da se OVK osudi kao kriminalnu organizaciju i da na neki način opravda svoju agresiju na Kosovu. To je namera koja je sve vreme prisutna u beogradskoj percepciji suda - ističe ona i podseća da je KSV iznuđen od strane Beograda nakon slučaja sa trgovinom organima i tzv. Žutom kućom.

- Osnivanje suda bilo je u funkciji diskreditacije Kosova, međunarodnog priznanja nezavisnosti i taj aspekt sa organima stvorio je lošu sliku Kosova u svetu. U Srbiji traje kampanja da se promeni karakter tog rata gde se samo govori o žrtvama koje su nastale nakon rata koje postoje i zbog toga treba suditi, ali tu su propust napravili KFOR i EULEX jer su oni kontrolisali sudstvo, a ne Albanci - precizira naša sagovornica.

Suđenje se odvija u toku intenziviranja pokušaja da se za pregovaračkim stolom postigne dogovor Kosova i Srbije gde je pitanje nestalih jedno od ključnih. Blakaj napominje da se sam premijer, Albin Kurti, nije izjašnjavao povodom ovog suđenja, što smatra pozitivnim.

- Dobro je da se ne meša taj politički proces sa suđenjem. Pitanje nestalih jeste jedna od glavnih tema i nadam se da će da je tretiraju kao humanitarno pitanje i da se ne veže sa ovim u Hagu. Ne verujem stoga da će ovo suđenje imati ikakav uticaj na pregovore - zaključuje on.