Skoro tri i po godine su prošle otkako je Osman Osmanović uhapšen na osnovu krivične prijave koju je MUP bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska podnio Tužilaštvu za ratne zločine u Srbiji.

Tereti ga se za zlostavljanje civila i ratnih zarobljenika 1992. u logoru „Rasadnik“ u mjestu Gornji Rahić na području Brčkog.

Uhapšen je tačno 23. novembra 2019. godine na graničnom prelazu Sremska Rača u Srbiji. Optužnica je podignuta u februaru 2020. Godine, a Viši sud u Beogradu doneo je 18. februara prvostepenu presudu kojom je Osmanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina jer je u svojstvu inspektora policije Brčko nečovečno postupao prema jednom pripadniku Vojske Republike Srpske i dvojici civila srpske nacionalnosti koji su bili zatočeni u spomenutom logoru „Rasadnik“.

Apelacioni sud u Beogradu je, međutim, našao da radnje optuženog izvršene na štetu jednog pripadnika VRS-a nisu dovoljno dokazane, a da radnje izvršenja u odnosu na jednog srpskog civila nisu dostigle minimalni nivo okrutnog postupanja da bi predstavljale nečovečno postupanje kojim bi se kršile norme međunarodnog humanitarnog prava. Osmanović je tako pravosnažno osuđen na tri i po godine zatvora.

Manje od onoga što je tražili Tužilaštvo, a to je šest godina, kaže nam Đorđe Dozet, advokat Osmana Osmanovića.

- Tražili smo oslobađajuću presudu i na tome ćemo i dalje istrajavati. Igrajmo se malo matematike. Šta znači ovih tri i po godine? Mislio sam da ću u presudi, koja mi je kasnije dostavljena, naći odgovor na pitanje na osnovu kojih dokaza je sud našao da je za Osmanović nešto odgovoran, a za nešto nije, ali presuda je razočaravajuća - kaže Dozet za Novosti jer dodaje da bi razumeo da je navedeno da branilac nije u pravu, ali toga, kako kaže, nema jer na ništa od žalbenih navoda nije odgovoreno.

On, međutim, ne odustaje od toga da presuda bude oslobađajuća.

- Nemamo više pravo žalbe, imamo nešto što se zove zahtev za zaštitu zakonitosti upereno prema Vrhovnom kasacionom sudu, imamo Ustavni sud, pa i sud u Strazburu. Pred nama je poprilično duga i opsežna pravna bitka - objašnjava on.

U Fondu za humanitarno pravo (FHP) ističu da je ovo „već drugi postupak koji se pravnosnažno okončao na način da je Apelacioni sud preinačio prvostepene presude tako što je optužene oslobađao za pojedine radnje izvršenja i izricao im kazne zatvora ispod zakonskog minimuma, kojima se skoro ili u potpunosti pokriva vreme provedeno u pritvoru“.

O oba slučaja (Osman Osmanović i Husein Mujanović) smo već pisali. Pravnica u FHP-u, Marina Kljajić napominje da je indikativno da su kazne izrečene taman toliko da bi se pokrio pritvor.

- To ostavlja ružan utisak. Sama činjenica da se to poklapa otvara niz mogućnosti za zlonamerna tumačenja i zloupotrebu u političke svrhe. To može da izgleda kao da nije bilo nikakvog osnova da se krivični postupak vodi, da je neko bez osnova bio u pritvoru a da je kazna izrečena da bi se opravdao pritvor - napominje ona.

Dodaje i da takav odnos ne može dovesti do relaksacije odnosa između Srbije i BiH, koji je već narušen činjenicom da slučajevi Mujanovića i Osmanovića nisu ustupani pravosuđu BiH.

- Ono što nas može osloboditi tenzija je da se krivična gonjenja ustupaju, da se jača regionalna saradnja. Jedan jedini put je to urađeno u slučaju Edina Vranja i to treba da bude redovna praksa jer se onda ne postavlja pitanje zašto je visina kazne ovolika u nekom političkom kontekstu nego se svodi u okvire pravnog pitanja. Tako se staje na put bilo kakvim manipulacijama, naglašava naša sagovornica.

Osmanović će na slobodu 24. maja, a čak i oko dana napuštanja zatvora je bilo spora jer je uhapšen 23. novembra, pa tih tri i po godine ističe 23. maja.

Dozet, međutim ističe Osmanovićevo zadovoljstvo u tome što će konačno u maju moći da ruča u svojoj kući sa svojom porodicom, ali napominje:

- Da je osuđen na dan ili sudskom opomenom, a da kaže da je kriv za ratne zločine presuda nije ni pravična ni pravedna.

Povodom presude oglasila se i ćerka Osmana Osmanovića. U kratkom saopštenju Anela Osmanović-Imamović navodi da je u ovom trenutku najvažnije da će se on uskoro vratiti kući i tome se raduju.

„U ime moga oca, a i u ime nas kao porodice, zahvaljujemo se svima, svim prijateljima, porodici, a posebno onim ljudima, koji su bili uz nas kada je bilo najteže, bez da su imali bilo kakav lični interes, koji su nesebično podržavali moga oca i ukazivali njemu i nama bezuslovno povjerenje. Zadnje tri godine i četiri mjeseca, koliko je moj otac u pritvoru u Beogradu, su bile jako izazovan put, kako za moga oca, tako i za nas kao porodicu. Svaka podrška koju smo dobili bila je neizmjerno vrijedna i davala nam je snagu da idemo dalje i borimo se. I baš zbog toga, još jednom veliko hvala onima koji će se odmah pronaći u ovom tekstu“, navela je ona.