Na protest protiv septembarskog EuroPrajda došle su hiljade građana, desničarske stranke traže zabranu, a banatski episkop Nikanor prokleo je premijerku Anu Brnabić. Kao da su protivnici Povorke ponosa ove godine glasniji nego inače?
Izgleda da se ekstremna desnica konsolidovala i da je sposobna da pruža otpore kvir emancipaciji slične onima sa početka prošle decenije. Iako se od Zakona o istopolnim zajednicama nije zvanično odustalo, ekstremna desnica je prošle godine pobedila kvir pokret, uspevši da ga de facto skine sa agende Vlade. To ih je ohrabrilo da krenu u nove pobede, pre svega na napad na naše doslovno krvavo izboreno pravo na slobodu okupljanja. Zabrinjava i to što su neke od organizacija koje su pre deset godina bile opskurne organizacije sa društvene margine, i koje su se gradile i izgradile na homofobiji, postale parlamentarne političke stranke, poput Zavetnika i Dveri. Neke stvari su ostale manje-više iste, a to je uloga SPC-a u širenju homofobije.
I prema vašim izveštajima više je napada i pretnji nego inače?
Ove godine do sada smo dokumentovali trideset incidenata motivisanih homofobijom i transfobijom, od čega su deset bili fizički napadi, a osam slučajevi pretnji. To i nije tako mnogo, prošle godine dokumentovali smo čak 83 incidenata. Međutim, ne mislim da se njihov broj zaista smanjuje. Sada je upitnik kompleksniji, što je verovatno odvratilo prebrodioce nekih incidenata od toga da svoje slučajeve prijave.
Šta će EuroPrajd značiti za sam Beograd i Srbiju, ali i za zahteve koje iznosite u javnost?
Plašim se da će Beograd pristupiti EuroPrajdu kao još jednom velikom festivalu. Mnogi donosioci odluka vide ga kao feštu na kome gomila hipika "slavi ljubav", umesto kao protest sa vrlo konkretnim zahtevima. Paradoksalno, premijerka je iz godine u godinu dolazila na Prajd da zajedno sa nama od sebe same nešto zahteva. Brnabić ne samo da nije učinila ništa za kvir zajednicu, nego je čak postavila osvedočene homofobe na ministarske pozicije. Kada se o zahtevima i govori, isključivo se pominje Zakon o istopolnim zajednicama, čime se stvara pogrešna slika o težini položaja kvir zajednice. Pravo na brak jeste važno, ali mi se u ovoj zemlji suočavamo gotovo svakodnevno sa kršenjem prava na telesni integritet i prava na pravično suđenje. Zbog toga mi iz Da se zna! uvek naglašavamo jedan drugi zahtev Prajda, a to je efikasno procesuiranje zločina iz mržnje.
