Aktivisti pokreta ‘Odbranimo reke Stare planine’ uz podršku inicijative ‘Ne davimo Beograd’ probili su u subotu, 15. avgusta cev u Rakitskoj reci postavljenu radi izgradnje minihidroelektrane, čime su onesposobili njen rad. Stanovnici Rakite, mesta koje se nalazi na koji kilometar od bugarske granice, a u blizini Babušnice, odnosno Pirota, čekali su preko godinu dana da nadležni iz reke izvade cev. Naime, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine još je početkom 2019. godine naložila investitoru da to uradi jer je utvrđeno da je od 300 do 350 metara cevovoda postavljeno u okviru prirodnog korita za velike vode, što je u suprotnosti sa rešenjem Zavoda za zaštitu prirode od 12. septembra 2018. U uslovima koje je investitor dobio od Zavoda piše da nije dozvoljeno ukopavanje i uklanjanje vegetacije u okviru prirodnih korita za veliku vodu, kao i postavljanje cevovoda iznad Rakitske reke i njenih pritoka. No kako investitor Goran Belić, inače advokat iz Beograda, ni država nisu reagovali, lokalni meštani i aktivisti su uzeli stvar u svoje ruke.
Srbija, u kojoj se 64 odsto električne energije proizvodi u termoelektranama na ugalj, 2009. godine se obavezala da će smanjiti emisije ugljen-dioksida, a Akcionim planom usvojenim 2013. da će povećati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Vlasti su uvidele šansu da se to učini baš izgradnjom minihidroelektrana, pa je planirana gradnja njih ukupno 856 u celoj zemlji. Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) izračunao je da je proizvođačima struje iz minihidroelektrana u Srbiji od 2013. do 2018. isplaćeno 83,2 miliona evra, od čega najviše državnoj Elektroprivredi Srbije i firmama investitora povezanih sa vlašću.
Budući da su stanovnici Rakite ostajali bez vode za piće, da im je hidroelektrana onemogućila bavljenje stočarstvom i poljoprivredom te da im je izmenjen čitav ekosistem, od početka gradnje, jula 2017. godine, organizovali su seriju protesta i pokušaja blokade gradilišta. U tih nekoliko godina svega smo se nagledali u Rakiti: nemilih scena sa obezbeđenjem, čak i bombi, tužbi i na kraju oštećenja cevi koje su sada postale neupotrebljive, baš kao i minihidroelektrana. Više od toga meštanima je značilo 500-600 ljudi koji su došli da pokažu solidarnost, ali i da poruče da neće dozvoliti uništavanje prirode zbog nečijih privatnih interesa. Iz inicijative ‘Odbranimo reke Stare Planine’ mesecima su najavljivali ovaj dan i pozivali u Rakitu.
- Tri godine pokušavamo da upristojimo državu da uradi ono što mora, oni neće, e sad ćemo mi da uradimo - poručio je predsednik mesne zajednice Rakite Desimir Stojanov, koji se od početka protivi izgradnji hidroelektrane pa je postao neka vrsta simbola otpora.
Hapšen je, tužen i tučen, ali nikad nije odustao. Pored činjenice da ta reka znači život meštanima Rakite, Desimir Stojanov ima dublji odnos sa tom rečicom jer mu se pre više od 30 godina u njoj utopio sin. Stojanov je na dan protesta bio posebno ponosan jer je video da nije sam i da je njegov višegodišnji trud naišao na razumevanje. Naime, u Rakiti se nije branilo samo jednu reku, već i sve druge koje su ugrožene: Taru, Unu, Vrbas… Kako država rešava taj problem znamo najbolje na primeru Kruščice u susjednoj Bosni i Hercegovini, gde su žene koje su branile tu reku u nekoliko navrata pretučene, privođene i sudski gonjene. Ali uzalud. Kruščica je odbranjena, baš kao i sad Rakita, iako je velika šteta već počinjena kad je investitor sa teškom mehanizacijom gradio branu i postavljao cevi. Budući da je zbog radova nastalo klizište, sada je celi taj kraj opasan za život.
Jedan od najvećih protivnika gradnji minihidroelektrana je Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu. On smatra da treba obustaviti takve projekte u zaštićenim zonama.
- Ako se izgradi 850 centrala, koliko je predviđeno u Srbiji, cevi bi progutale 2200 kilometara reka, uglavnom potoka, da bi se proizvelo dva do tri odsto energije na nacionalnom nivou. Bilo bi bolje uhvatiti se ukoštac sa 17 odsto gubitaka u distributivnoj mreži koja je u lošem stanju - rekao je Ristić.
- Njihova izgradnja nije opravdana ni sa energetskog, ni sa ekološkog, ni sa ekonomskog stanovišta za širu zajednicu. Opravdano je samo sa aspekta brutalnog interesa investitora, oni jedini tu profitiraju, niko drugi nema korist - istaknuo je dekan.
Investitor Goran Belić nije se previše oglašavao. Zatražio je od policije da zaštiti ono što je sagradio, što je policija delom učinila kontrolišući i upisujući sve koji su tog dana krenuli oslobađati reku. ‘Da je rešenje inspekcije zakonito, izvršila bi ga ta inspekcija. Ona ne može da ga izvrši jer je nezakonito i pokazaće se kao nezakonito. Ja sam obećao, ukoliko Upravni sud potvrdi rešenje, ja ću cevi da izvadim, ne treba oni da ih vade’, poručio je Belić uoči akcije.
‘Život nema, smrt ne doodi’, odnosno ‘Života nema, a smrt ne dolazi’, grafit je koji stoji na nekadašnjem bioskopu u Rakiti, a koji je taj dan bio mesto za okupljanje nakon akcije na reci. On najbolje opisuje stanje u tom selu nakon umetanja cevi i gotovo potpunog podčinjavanja reke potrebama minihidroelektrane. Smrt je zasad sprečena, a da li je samo odložena, zavisiće uvelike od onog prvog dela grafita. Selo je sve praznije, stanovništvo sve starije, a sudeći po broju meštana, što Rakite, što Babušnice koji su se odazvali ovoj akciji, i sve uplašenije. Borba za reke Stare planine, ako je suditi prema odluci vlasti grada Pirota, može preći u neki mirniji tok jer je upravo zahvaljujući protestima koji su se održali, ne samo u Rakiti nego i u drugim mestima, doneta odluka da se narednih 15 godina na tom području više ne smiju graditi hidroelektrane.
