Rešenjem više prosvetne inspektorice Ministarstva znanosti i obrazovanja, Sari Belec, profesorici ekonomske grupe predmeta u Strukovnoj školi u Vukovaru, zabranjeno je da predaje u nastavi na srpskom jeziku i pismu. Ova vest je izazvala uobičajena negodovanja na portalima i društvenim mrežama, ali i u navodno ozbiljnim medijima, od komentara kako je sramota da deca idu u odvojena odeljenja do zaključaka kako su ‘Hrvati u vlastitoj državi postali građani drugog reda’.

Sagovornik ‘Novosti’ koji je dobro upućen u slučaj, ali koji je zbog činjenice da još nije okončan želeo ostati anoniman, kaže da je sve u skladu sa zakonom. Naime, prema članku 11 stavku 6 Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i članku 10 Zakona o odgoju i obrazovanju na jeziku i pismu nacionalnih manjina, ‘odgojno-obrazovni rad u školskoj ustanovi s nastavom na jeziku i pismu nacionalne manjine obavljaju nastavnici iz reda nacionalne manjine koji potpuno vladaju jezikom i pismom nacionalne manjine, odnosno nastavnici koji nisu iz redova nacionalne manjine, a potpuno vladaju jezikom i pismom nacionalne manjine’.

Prema pisanju medija, Sara Belec u Strukovnoj školi u Vukovaru radi od 2015. kao profesorica ekonomske grupe predmeta u nastavi na hrvatskom jeziku. Prvo je radila kao zamena, a zatim je zaposlena na neodređeno, ali nepuno radno vreme od sedam sati nedeljno. Krajem aprila počela je da predaje u nastavi na srpskom jeziku, ali ne zadugo. Nakon anonimne prijave, prosvetna inspekcija je 12. maja utvrdila da njen radni odnos na tim poslovima nije bio zasnovan po zakonu.

- Ona nije primljena na osnovu konkursa jer konkurs nije ni raspisan - pojašnjava naš sagovornik.

Dodaje kako čitava priča započinje 1. februara, kada je direktor škole raspisao konkurs za prijem nastavnika ‘Politike i privrede’ u nastavi na srpskom jeziku i pismu na određeno, nepuno radno vreme do povratka radnice s bolovanja. Tada je bio primljen profesor srpske nacionalnosti koji je uz uslove o stručnoj spremi ispunjavao i poseban uslov, potpuno vladanje srpskim jezikom i ćiriličnim pismom. Nakon smrti koleginice koju je menjao, ugovor mu nije produžen, a tih 11 časova ‘Politike i privrede’ u nastavi na srpskom jeziku ponuđeno je Sari Belec kako bi joj se nadopunila satnica, jer je zaposlena na neodređeno vreme. No viša prosvetna inspektorica s tim se nije složila. U rešenju je navela da ‘imenovanoj nastavnici direktor može prema potrebi škole dopunjavati satnicu do pune norme samo u nastavi na hrvatskom jeziku i latiničnom pismu jer je za te poslove primljena. Direktor je trebao slobodne sate ponuditi zaposlenima koji su primljeni na osnovu konkursa za poslove nastave na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu’.

Nakon nadzora prosvetne inspektorice, provedeno je i testiranje kojim je, kako saznajemo, utvrđeno da Sara Belec ne poznaje srpski jezik i pismo u tolikoj meri da može predavati u nastavi na srpskom jeziku. To i ne čudi jer ova profesorica ima svega 27 godina i srpski jezik nije učila u školi, za razliku od svojih starijih kolega, Hrvata i Srba, koji su se školovali pre rata i koji su hrvatsko-srpski ili srpsko-hrvatski jezik učili u srednjim školama i na fakultetima pa na osnovu toga mogu predavati u jednoj i drugoj nastavi. No istina je da u Strukovnoj školi ima profesora pripadnika hrvatskog naroda koji godinama predaju u nastavi na srpskom jeziku i pismu i obratno. Jedan od razloga je što se na konkurse niko drugi nije javio, a drugi što se niko nije žalio.