Pripadnici Hamasa, kao ni druge radikalne arapske grupe, nisu borci za slobodu nego teroristi, ali se njihova ideologija ne može ubijati tako da ubijaš ljude, jedna je od poruka upućenih s tribine "Izrael i Palestina – tragedija koja teče" održane 31. oktobra u dvorani Privrednika u Zagrebu na kojoj su govorili historičar Ivo Goldstein i novinar Novosti Jerko Bakotin.
- Upad hamasovaca u Izrael rezultat je sigurnosnih propusta i podcjenjivanja Hamasa - rekao je Bakotin i podsjetio na sukobe Židova i Arapa, ideju o dvije države te da je nakon prvog izraelsko-arapskog rata bilo prognano 300.000 Palestinaca.
- Od 10.000 pobijenih Palestinaca u Gazi 90 posto je civila, uz 3.000 djece. Može li se ubijati ideologija da tako ubijaš ljude? Hamasovci su religiozni i fanatični, ali pogonsko grivo su im potezi Izraela, države u čijoj vladi sjede ljudi kojima životi ne znače ništa. Jedini način da Izrael bude siguran jeste uspostava palestinske države - rekao je Bakotin, ističući osude vladajuće politike iz samog Izraela.
- Hamasovci su teroristi, a ne borci za slobodu, a sve je počelo 1948. kad su Izrael napale arapske države - ustvrdio je Goldstein, uz tezu da je rezolucija UN-a 242 iz 1967. godine značila putokaz do mira - povlačenje Izraela s okupiranih teritorija uz garantiranje sigurnosti i prekid poziva na rat. Naveo je da je aktualni rat "počeo baš kad je trebao biti sklopljen sporazum Izraela i Saudijske Arabije što bi osnažilo stabilnost u regiji". Smatra da je arapski terorizam krvoločniji od židovskog.
- Od 1948. do 1978. iz arapskih zemalja prognano je 950.000 Židova od kojih je 650.000 stiglo u Izrael. U Izraelu su punopravni građani i Arapi kojih je 20 posto. Ali Hamas za svoju djecu ne daje ni koliko je crno pod noktom jer ih je niz godina slao u samoubilačke napade. Svoje vojne efektive postavljaju kod vrtića i škola, a pri upadu u Izrael po kibucima su ciljano ubijali žene i djecu, rekao je Goldstein te ustvrdio da je u Gazi sada oko 2.000 ratnih zločinaca iz Hamasa. Tribina je uz žustru diskusiju prošla mirno osim kratke svađe među pojedincima iz publike.