Vukovarsko gradsko veće je glasovima HDZ-a i njegovih partnera usvojilo ‘Zaključak o dostignutom stepenu razumevanja, solidarnosti, snošljivosti i dijaloga među građanima Vukovara, pripadnicima hrvatskog naroda i pripadnicima srpske nacionalne manjine’. U njemu se, između ostalog, navodi da je taj stepen ‘na nivou koji omogućava saradnju i suživot te nema potrebe proširivanja opsega osiguranih individualnih prava pripadnika srpske nacionalne manjine’ jer bi to ‘dovelo do neželjenih posledica po suživot’.
- Aktuelna situacija u gradu, pogotovo ako se uzme onaj period od pre dve godine, je zadovoljavajuća, stabilna i mirna i ne treba je narušavati jer nam stabilnost svima treba - poručio je gradonačelnik Ivan Penava koji u obrazloženju zaključka još navodi kako je, u proteklih godinu dana od početka primene Statutarne odluke o ostvarivanju ravnopravne službene upotrebe jezika i pisma srpske nacionalne manjine, u Vukovaru utvrđeno da pripadnici srpske nacionalne manjine nisu ni u jednom slučaju koristili prava propisana tom Statutarnom odlukom, a kako ‘nema zainteresovanih korisnika tog prava, nema ni potrebe za uvođenjem novih prava’.
Razmatranje ‘dostignutog stepena razumevanja, snošljivosti i dijaloga’ između Hrvata i Srba, svake godine u oktobru, vukovarske vlasti su izmislile 17. avgusta prošle godine u sklopu izmena Statuta grada Vukovara. Naime, odluka Ustavnog suda iz 2014. obavezivala je vukovarsko Gradsko veće da u roku od godine dana uredi pitanje ravnopravne i službene upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma te da propiše individualna i kolektivna prava srpske nacionalne manjine na način da se ne ugrožava njihova suština, a da se istovremeno uvažavaju potrebe hrvatskog naroda. HDZ-ova većina je tada odlučila da Srbi imaju pravo ‘slobodne upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma u društvenom i javnom životu kao i u službenoj komunikaciji u javnim poslovima iz delokruga Grada Vukovara’. To je značilo da mogu dobiti pojedine akte ili obrasce na svom jeziku i pismu ako podnesu zahtev, a da gradski većnici srpske nacionalnosti imaju pravo da zatraže radne materijale na ćirilici sve dok se za to predviđena sredstva u budžetu ne potroše. Uvođenje dvojezičnosti na trgovima, ulicama i objektima nije bilo predviđeno.
Predsednik Kluba većnika SDSS-a Dejan Drakulić smatra da ne postoje objektivno merljivi kriterijumi na osnovu kojih Gradsko veće može doneti takav zaključak i da, osim toga, Srbima nije ni omogućeno korištenje njihovih prava.
- Ne postoje dvojezični obrasci na kojima pripadnici srpske nacionalne manjine mogu da podnesu svoje zahteve - rekao je Drakulić, dodajući da u vezi zaključka nije zatraženo ni mišljenje Veća srpske nacionalne manjine Vukovara, iako je to propisano Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina.
S tim se slaže i SDP-ov Goran Bošnjak, a njegova stranačka koleginica Biljana Gaća je zaključak ocenila paušalnim, pitajući ‘koji stručnjaci i na temelju čega su doneli takvu procenu’.
Zajedničko veće opština (ZVO) uputilo je pismo predsednici RH, predsedniku Sabora, Vladi, ministru uprave, građanskom pravobraniocu i predstojniku županijskog Ureda državne uprave, u kojem poziva nadležne da stave van snage ‘ovakav jednostran zaključak i omoguće svim građanima Vukovara, bez obzira na nacionalnu pripadnost, život bez straha i život dostojan čoveka’. Iz ZVO-a ističu kako vukovarske vlasti žele stvoriti utisak da Srbi ustvari i ne žele da koriste dvojezičnost, a podsećaju i na prošlogodišnju izjavu predsednika Gradskog veća Igora Gavrića koji je rekao da dok je on ‘na toj funkciji, Srbi neće imati pravo na dvojezičnost’. ‘To samo govori koliko Srbi u Vukovaru žive u strahu i kako bi prošli kada bi neko zatražio da se koristi svojim pravom’, ocenjuju u ZVO-u i zaključuju da je reč o ‘najgrubljem derogiranju i nepoštovanju države i državnih institucija, što dovodi do teške diskriminacije Srba u Vukovaru’.
Bivši ministar uprave Arsen Bauk je poslednjeg dana svog mandata obustavio primenu dela odredbi Statutarne odluke vukovarskog Gradskog veća smatrajući da je njima odgođeno pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma koje Srbima u Vukovaru garantuje Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina. Ministarstvo je od Vlade zatražilo pokretanje postupka ocene ustavnosti odluke, a kako to vlada Tihomira Oreškovića nije učinila u propisanom roku od 30 dana, ocenu ustavnosti zatražilo je Veće srpske nacionalne manjine u Vukovaru. No ustavne sudije se o tome do danas nisu izjasnile.
