Stanovnici sela na vukovarskom području mere ograničenja kretanja i napuštanja prebivališta nisu doživeli previše tragično. U nekima od njih svakodnevni život se nije puno promenio u odnosu na vreme pre pandemije koronavirusom. Lekari su u ambulante dolazili samo određenim danima, pošte su radile po četiri sata, a namirnicama su se snabdevali u jednoj ili dve lokalne trgovine u kojima i sada kupuju. U Ostrovu, jednom od pet naselja Opštine Markušica nemaju čak ni to, ali im, na sreću nisu potrebne ni dozvole za kretanje od sela do sela po teritoriji opštine.
- Ako trebamo u poštu, ambulantu, apoteku ili u poljoprivrednu apoteku, moramo do Markušice. U selu imamo jednu trgovinu, a u prepodnevnim časovima dolazi i pokretna. Javnog prevoza nema, ali i dok ga je bilo, ljudi su ga slabo koristili već su se uglavnom prevozili automobilima. One koji nemaju neko vozilo uvek neko poveze ili posluži. Ako bih bila u ambulanti u Markušici često bi me pitali da nekome ponesem uputnicu ili recept. Ljudi se snalaze kao i ranije - priča Snežana Jovanović. Za odlazak na posao u Vukovar ipak ima propusnicu jer se policijski punkt nalazi kod Nuštra.
- Za sada niko ne kuka zbog ograničenja, ali tek je počelo, videćemo kako će biti kasnije - kaže Snežana. Kako su počeli prolećni poljoprivredni radovi, sve aktivnosti stanovnika sela odvijaju se u poljima. Tako je i u Veri, naselju u opštini Trpinja.
- U selima je puno lakše podnositi ovu krizu jer ljudi imaju posla, a imaju i dvorišta za razliku od stanovnika gradova koji moraju boraviti u par kvadrata stana - smatra Branko Kostić, dodajući da imaju dobro snabdevenu trgovinu, a jedino kod doktora i po lekove moraju u Bobotu što su i ranije činili. Da je na selu lakše proživljavati ovu krizu slaže se i Zlata Petrović iz Bobote. Ova majka troje dece, supruga i domaćica ne doživljava previše drastičnim mere koje su na snazi.
- Imamo svoje kuće, dvorišta, njive, bašte, štale i svinjce. Nismo zatvoreni po ceo dan, a proizvodimo i sopstvenu hranu. U selu imamo tri trgovine, pekaru, poštu, ambulantu. Sve radi kao i do sada, samo skraćeno. Osim germe, u trgovinama ništa ne fali. Suprug Dragan je nosilac OPG-a i mi sami sebi pišemo propusnice ako moramo poslovno do grada. Setva počinje i oko toga smo najviše angažovani, a posla ima i kod kuće jer uzgajamo bikove. Deca su kod kuće i prate onlajn nastavu. Za sada to odlično funkcioniše - govori Zlata koja osim o kući vodi brigu i o stoki. Više je, kaže, plaši šta će se događati kad pandemija prođe.
- Posadila sam baštu za pola sela jer me na neki način plaši ekonomska situacija posle ovoga. Brine me i to što imamo 54 grla bikova koji su za utovar, kupca trenutno nema. Inače, izvozili smo ih za arapske zemlje, a sada je sve stalo. Nadam se da će sve ovo što pre završiti - kaže ova 40-godišnjakinja.
- I Opština Negoslavci je po uputstvima nacionalnog Štaba civilne zaštite uvela ograničenja vezana za napuštanje mesta prebivališta, ali je s druge strane sve ostalo dobro organizovano kako bi se olakšao život ljudima - rekla nam je Biljana Pejić, predsednica tamošnjeg Veća srpske nacionalne manjine, ističući da su se Negoslavčani uz pomoć volontera pobrinuli za svoje starije sumeštane u smislu nabavke lekova i namirnica, a podelili su i 40 paketa s osnovnim potrepštinama socijalno ugroženim porodicama. Svi ostali se pridržavaju propisanih mera. Propusnice se mogu dobiti svakog dana, a uvedena su dežurstva subotom i nedeljom.
Za područje Belog Manastira, propusnice se izdaju putem e-maila, internetski, Gradska ih uprava svakodnevno zaprima i dosad s time nije bilo problema, ali za građane je puno problematičnije što je u potpunosti obustavljen sav gradski i međugradski javni prijevoz, autobusni i željeznički. Stoga su gradske vlasti županijskom štabu civilne zaštite uputile zahtjev da se uspostave barem one autobusne linije kojima na posao odlaze oni što još rade, ali do zaključenja ovog broja odgovor nadležnih službi još nije stigao. Malokome je utjeha to što određeni zatvoreni dijelovi gradske pijace odnedavno mogu biti otvoreni.
