Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), prošle godine je na novinare zabeleženo 186 napada u toj državi, od čega 11 fizičkih. Otkako se beleži broj napada, to je najveći nakon 2020, kad ih je bilo 195. Dakle, svaki drugi dan zvanično se zabeleži neki od napada – od verbalnih do fizičkih.
Znamo da su u Srbiji i ubijali novinare, kao i da niko na kraju nije odgovarao za ubistva. Međutim, u dugom istorijatu nasilja nije zabeleženo da je neko ko se naziva novinarem napao drugog novinara, što se desilo 29. maja u centu Beograda.
Prema izjavi Vuka Cvijića, novinara nedeljnika Radar, naslednika starog NIN-a, na ulici ga je, prvo verbalno, a onda i fizički napao direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lađević.
Zbog ovog napada u petak, 31. maja, na platou Filozofskog fakulteta u Beogradu održan je protest, kao skup podrške Vuku Cvijiću i svim novinarima koji trpe pretnje.
Član Izvršnog odbora NUNS-a Slobodan Georgiev je tom prilikom istakao da je najčudnije od svega što Cvijića nije napao "neki besni čovek ili možda, ne daj bože, neki kriminalac o kojima piše u svojim tekstovima."
- Ne, napao ga je čovek koji je zapravo do juče bio deo nekog novinarskog esnafa i to je za mene lično bio jedan jako čudan događaj - naglasio je on.
Dodao je da je ovim napadom pređena svaka crta pristojnog ponašanja, jer kako je naveo, "danas svako misli da može da kaže novinaru šta god hoće", što, dodaje, po pravilu dolazi sa vrha vlasti odakle se promoviše i legitimiše nasilje.
- Ono što mi radimo jeste da se tome suprotstavimo. Stvarno je dosta i treba da prestanu više to da rade - zaključio je Georgiev te dodao novinari trebaju zatražiti podršku od građana da se probaju zajedno izboriti za malo pristojniju zemlju i društvo.
Istakao je da se novinari neće povlačiti, ali i da ne vole da budu tema, što je sad slučaj sa Vukom Cvijićem.
- Ja znam da je sada Vuku u stvari najteže, jer je on postao tema. Oni ponekad naprave celu tu situaciju da bi smo se mi bavili sobom. Ali mi se nećemo baviti samo sobom. Dakle, mi se bavimo njima i tražimo njihovu odgovornost. Ne želimo da čekamo šest godina, deset godina, dvadeset godina i da pričamo o tome kako se vode istrage, kako se ne znaju gde su svedoci. Ovde je sve jasno, sve je snimljeno, sve postoji. Od suda očekujemo da brzo donese presudu, od vlasti očekujemo da se ogradi od ovog nasilja, a ako se ne ograde oni su apsolutno saučesnici - zaključio je on.
Razgovor o nasilju i napadima na novinare nastavljen je potom u amfiteatru Filozofskog fakulteta na tribini "Nije filozofski ćutati".
Ognjen Radonjić, profesor sa Filozofskog fakulteta, naveo je pet ključnih osobina profesionalnog novinara koje smatra nepoželjnim u ovom, kao i u drugim represivnim sistemima. Kao prvu naveo je skeptičnost jer je "u korenu potrage za istinom stalna sumnja". Kao druga je poštenje, za koje kaže da je skupocen dar.
- Poštenje podrazumeva da posedujemo unutrašnju snagu da istinu saopštimo drugima - naveo je Radonjić.
Kao treću osobinu istakao je integritet, što znači da se poseduje unutrašnja snaga da se suoči sa istinom. Četvrta osobina je empatičnost.
- Novinari koji razumeju tuđa osjećanja imaju viši cilj koji je fokusiran na to da se lanac patnje i bola prekine, objasnio je Radonjić te nastavio sa petom osobinom, a to je hrabrost.
- Isus je rekao, ako te neko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi. Po mom razumevanju, Isus nam ne poručuje da dopustimo da nas maltretiraju, već da u svojoj borbi za istinu i pravdu moramo da budemo istrajni. Odnosno, šta god da mi uradite, neću prestati da se borim - zaključio je Radonjić.
Glavna i odgovorna urednica Radara Vesna Mališić je ocenila da će društvo u Srbiji nestati u nasilju u kom smo okruženi.
- Do sada nismo imali situaciju da novinar, kakav god da je, nastrada od novinara. Znači prešli smo još jednu granicu u onome što se zove spirala nasilja - podcrtala je ona i podsetila da je prošle godine svaki drugi dan jedan novinar doživeo neku vrstu nasilja, te zaključila da u takvoj atmosferi nije ni čudno što je Vuk Cvijić doživeo što je doživeo.