Nastajale su u vreme Slobodana Miloševića, a održavaju se i danas. Princip je sličan, gotovo identičan, a patentirali su ga zajedno državna bezbednost i Željko Ražnatović Arkan, koji je i bio njihov uposlenik. Severna tribina sa stadiona Crvene Zvezde postala je tako mesto mobilizacije Arkanovih "tigrova", paravojnih formacija. Zločine koje su činili pratila je i pljačka, nelegalna trgovina oružjem, a sve prikriveno nacionalnim interesima. A slično je i danas. Jedino, Arkan više nije živ, ali njegovu ulogu preuzimali su mnogi. Tribine, kako Zvezdine, tako i Partizanove, ali i brojnih drugih klubova i dalje su mobilizacijska mesta za različite paramilitarne i parapolicijske organizacije, koje su ujedno neka vrsta stranačke vojske jer ih stranka, odnosno SNS upregne kad zatreba, a zauzvrat im ostavlja ulicu i tribine gde zakoni za njih ne važe. U skorije vreme videli smo kako stranačka parapolicija deluje u Šapcu, gde su iz službenih automobila izašli maskirani batinaši pa motkama i čekićima napali demonstrante, a policija se povukla da ih propusti. U Novom Sadu je, s druge strane, ekipa okupljena oko Marka Bosanca Bosketa, čoveka koji gaji bliske odnose sa lokalnim SNS-ovim funkcionerima, probala nasilnim metodama da nametne dinamiku na protestu, ali bezuspešno jer su brzo najureni. I kao da im ponestaje daha, jer predugo sve to traje. Slično misli i Nedim Sejdinović, novinar, između ostalih, i nedeljnika "Vreme".
- U Novom Sadu se videlo da stranačka paravojska, koja je uglavnom sastavljena od ljudi sa one strane zakona koji su korumpirani ili ucenjeni, nije svemoguća. Pogotovo kada se susretne sa velikim brojem odlučnih građana – govori Sejdinović za Novosti. Ističe da su građani prepoznali metode delovanja i ulogu stranačke paravojske u razbijanju masovnih protesta.
- Vlast, odnosno njena paravojska, napada demonstrante ili se ubacuje među njih, želeći da protestima da nasilni karakter i tako ih dezavuiše. Postoji bezbroj dokaza da su upravo "ubačeni elementi", prošle godine za vreme julskih protesta, napali novosadsku Gradsku kuću i demolirali je, dok je policija stajala sa strane i mirno to posmatrala. I verujte, skoro ceo Novi Sad to zna, ipak ovo nije preveliki grad - ističe naš sagovornik.
Zbog činjenice da im poslednje vreme ne uspeva da se ubace među demonstrante i nametnu svoja pravila igre, Sejdinović pretpostavlja da će "vlast u narednom periodu morati dobro da razmisli da li će nastaviti da se koristi ovim zapravo primitivnim metodama, jer one samo povećavaju revolt građana, koji su i inače na ivici živaca." Dodaje da aktuelna situacija duboke društvene podeljenosti traje već dugo i da nisu nemogući ni ozbiljni incidenti - "čak deluju veoma izvesni, a ako do njih dođe, to može svašta nešto da prouzrokuje, da se otme kontroli." Novinar smatra da vlast ne može baš u potpunosti da računa na policiju i vojsku, pošto unutar njih ima mnogo onih koji su zapravo antirežimski nastrojeni, jer jako dobro vide koliko je društvo rastureno i kriminalizovani - i kuda sve ovo vodi. Oni koji prate kako diše ulica po Srbiji, prečesto vide da su policija i stranački batinaši na istoj strani. U to se savršeno uklopio i aktuelni ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Vulin.
- Čini se da je Vulin i postavljen na ovo mesto kako bi žestoko i prljavo, svim sredstvima, branio ovu vlast sa mesta ministra policije. Vulin je duboko povezan sa moćnim kriminalnim i ultranacionalističkim strukturama, pogotovo onima koje su uspostavljene tokom jezivih ratova i vladavine Slobodana Miloševića, i nikada dekonstruisane - u tome se krije njegova moć. Sa druge strane, njegova ograničenost je u tome što je kao političar jako nepopularan među građanima, ali i unutar policije, naglašava Sejdinović.
Granica između policije i parapolicije gotovo da ne postoji. Ne čini je ni posedovanje službene legitimacije jer služi se istom gazdi, ali i metode postupanja su gotovo identične. U prošlogodišnjem novosadskom slučaju, tamošnja je policija rekla da su oni koji su palili baklje na krovovima zgrada i plašili građane, imali službene legitimacije.
- Granica između bezbednosnih struktura i kriminala je odavno izbrisana. Ali, sve ima neki rok trajanja. Nisu i ne mogu biti svi policajci i policijski funkcioneri delovi kriminalnih struktura. Unutrašnji otpor postoji, informacije – kao što vidite – cure na sve strane. Režim se nalazi u krizi, i polako sve ono što je proteklih desetak godina činilo njegovu snagu – okreće se protiv njega. To su prirodni i neminovni procesi, a samo je pitanje da li će Srbija iz svega ovoga izaći bez nekih ozbiljnih unutrašnjih turbulencija, zaključuje Sejdinović.
