Kad god se neka godina približi svome kraju, sumiraju se rezultati, lični i državni. U Srbiji je to bar lako, jer su lični odavno podređeni državnim, tako da se rekapitulacijom rada vlade može pohvaliti i svaki građanin ponaosob, jer se odrekao dela zarade kako bi država konačno izašla iz krize. A vlada pred kraj godine beleži vanredne aktivnosti: počinju noćna hapšenja zbog korupcije i mita (do 80 za noć), vade se istorije bolesti političkih neprijatelja, sve vesti, na radiju i na televiziji, počinju istom rečenicom ‘premijer Vučić je danas posetio’ ili ‘otvorio’ ili ‘pustio u pogon’ ili ‘presekao vrpcu’…
Njegovi najbliži saradnici su takođe u prednovogodišnjoj nesvakidašnjoj dinamici. Ministar prosvete Srđan Verbić olakšava školski program za veronauku i građansko vaspitanje, ministar policije pravi vanredne konferencije za štampu, ministarka saobraćaja i građevine Zorana Mihajlović, ovog puta svečarski i bez žutog šlema, vodi svog šefa diljem kilometarskih asfaltiranih deonica, kako bi se građanstvu predočio rekordan učinak vlade SNS-a i SPS-a, koja je za nepune četiri godine uspela da u napravi jednu kafanu (‘Savanova’ kao najava budućeg Beograda na vodi) kao i asfaltiranu deonicu puta Aranđelovac – Krćevac, dugu ukupno 8,7 kilometara, koja je pre nekoliko dana puštena u promet. U građevinska dostignuća ne računaju se ona koja su vezana uz rad prethodne vlade demokrata, koja je ostavila Beogradu dva mosta i prilazne puteve, kojima se premijer Aleksandar Vučić takođe hvali kao svojim delom. Čak je naredio da se njegovo ime ugravira na prilazu tzv. Kineskom mostu preko Dunava.
No vratimo se onome što je realno njegov doprinos, a to je deonica puta koja vodi do sela nesvakidašnjeg naziva Krćevac, mesta za koje niko nikada ne bi čuo da se građevinska mašinerija pred novu 2016. godinu nije zatekla u njemu. Tako je selo Krćevac ni krivo ni dužno, prvi put u svojoj istoriji, ušlo u žižu aktuelnih političkih događanja. Na jedan dan, zablistalo je kao još jedna zvezda na nebu Aleksandra Vučića. Od silnih kula i gradova, kojima su naprednjaci mahali svih ovih godina, od predizborne kampanje 2012., od mnogobrojnih bilborda sa natpisom ‘Slavimo Beograd!’, ove zime je iz višedecenijskog, možda i vekovnog sivila, glavu pomolio Krćevac, u kome se našao premijer sa svojom svitom, kako bi svetu obznanio da je napravio nešto dostojno poštovanja i poverenja koje su mu poklonili birači, kad im je obećao da će ‘svom silinom ići napred’.
Od 1100 kilometara, Vučićeva vlada je uspela da rehabilituje 8,7 kilometara puta, tačnije deonicu Aranđelovac – Krćevac. Za ostatak puteva u Srbiji Vučiću je neophodno bar još pet stotina godina suverene vladavine, sa dvotrećinskom većinom, kakvu trenutno ima
Krćevac, kako piše na Wikipediji, ima 216 domaćinstava i 636 punoletnih stanovnika, dok je prosečan broj članova po domaćinstvu 3,59. Od poslednjeg popisa 2011. pali su svi parametri, osim neznatnog povećanja u metrima asfalta po glavi stanovnika u Krćevcu. Inače, ovih 8,7 kilometara puta predstavlja delić velikog infrastrukturnog projekta rehabilitacije 1100 kilometara puteva u Srbiji, čija je ukupna vrednost oko 400 miliona eura. Radove na deonici puta od prestonice mineralne vode ‘Knjaz Miloš’ do pomenutog sela izvodili su Srbija autoput i PZP Kragujevac. Navodno su počeli sa radovima u junu kako bi do kraja godine dospeli do prvih seoskih kuća i šančeva. I završili su čitavih pet dana pre roka, što je posebno obradovalo premijera i ministarku Mihajlović, koja je imala običaj da tokom proteklih godina iz helikoptera prepada svoje radnike na gradilištima. Napokon su njene metode urodile plodom, tu, nadomak Krćevca, prve kote koju su naprednjaci uspeli da osvoje pregalačkim radom za nepune četiri godine. Za obnovu ovog komada puta potrošeno je 429 miliona dinara. Inače, za celokupan projekat rehabilitacije puteva u Srbiji predviđen je kredit od 100 milion eura od Svetske banke, kao i po 100 miliona od Evropske banke za obnovu i razvoj i od Evropske investicione banke. Ostatak para trebalo bi da uloži država. Podrazumeva se da je ovih 8,7 kilometara asfalta finansirano iz zajma, a ne iz državnog budžeta.
Za otvaranje i obilazak ovog dela puta vlada je iznajmila jedan autobus, čije prvo sedište je bilo rezervisano za premijera. Njegovo ozareno lice pratile su kamere medija duž svakog pređenog metra novog asfalta. Vučić je sedeo, zagledan kroz prozor, ne obazirući se toliko na dosetke svojih saradnika. Bio je zaokupljen vizijom razvoja Srbije, o čemu je toliko puta već izvestio javnost, pomerajući rezultate u nepojamnu budućnost. Krćevac mu je konačno došao kao pogonsko gorivo, kao potvrda za sva obećanja koja je dao, od onih u vezi sa Beogradom na vodi do direktnih letova za Njujork, jedinih u regionu. Takođe, nedavno je premijer izneo deo svoje vizije, obećavajući pučanstvu da će za dve godine Srbija po kilometrima autoputeva nadmašiti velesilu Hrvatsku. Uostalom, Hrvatska je tu kao jedini reper, kontrastno sredstvo za prezentaciju megalomanskih vizija srbijanskog premijera. Ministarka Mihajlović je te Vučićeve tvrdnje zdušno podržala u svojim već tradicionalnim novogodišnjim intervjuima. Potvrdila je da to nije nemoguće, jer kad se svi ti podaci o najavljenim kreditima i uloženoj propagandi ubace u formulu Vučićeve vlade, ispada da će Srbija za dve godine zaista postati saobraćajna i građevinska velesila.
No na samom terenu, recimo u Krćevcu, matematika drugačije stoji. Od 1100 kilometara, Vučićeva vlada je uspela da rehabilituje 8,7 kilometara puta. Iako premijer uporno smanjuje dužinu perioda otkako je na vlasti, govoreći da je tu tek godinu i nešto, u najboljem slučaju dve godine, trebalo bi imati na umu da on drži sve poluge vlasti već od maja 2012. Za to vreme, uspeo je da ostvari 126. deo od predviđenog infrastrukturnog projekta. Za ostatak puteva u Srbiji neophodno mu je bar još pet stotina godina suverene vladavine, sa dvotrećinskom većinom, kakvu trenutno ima.
Na povratku iz Krćevca, gde je gomila reportera jedva uspela da uhvati jednog meštanina kako bi ga slikala, premijer je ostavio sledeću poruku na tviteru: ‘Obnovljeni put Aranđelovac – Krćevac. Put u ovakvim mestima znači život. Za 2 g. više novih puteva nego za poslednjih 40.’ Ovo, naravno, nije tačno, jer je samo Dragan Marković Palma u jagodinskoj opštini ‘uspeo’ da obnovi preko 140 kilometara puteva u proteklih desetak godina, dok su njegove mašine radile na površinskom ugljenokopu u Kolubari i po 25 sati dnevno. Za Vučićeve uspehe, baš kao i za njegovog koalicionog partnera Palmu, ključan je taj prekobrojni radni sat.
